Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko sedam godina. Zahtev za naknadu materijalne štete, nastale zbog uvećanih troškova usled dužine postupka, odbačen je.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. d. "A.", u restrukturiranju, iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2015 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. d. "A.", u restrukturiranju, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 569/10 (inicijalno predmet P1. 541/05 ranijeg Opštinskog suda u Kraljevu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. d. "A.", u restrukturiranju, iz Kraljeva, je 8. marta 2013. godine, preko punomoćnika I. D, v.d. generalnog direktora privrednog društva, Ustavnom sudu je podnelo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 569/10 (inicijalno predmet P. 541/05 ranijeg Opštinskog suda u Kraljevu).

U ustavnoj žalbi se navodi da je protiv podnosioca, kao tuženog, 30. septembra 2005. godine podneta tužba od strane zaposlenog B.P. iz Kraljeva, kome je prestao radni odnos kod tuženog - poslodavca. Iako je za rešavanje radnog spora predviđen rok od šest meseci, ovaj postupak je pravnosnažno okončan tek za osam godina. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, i to zbog odugovlačenja sudova, jer je bilo ponovnog odlučivanja u ovom postupku, a nakon ukidanja prve prvostepene presude iz 2007. godine. Kako je donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2147/12 od 27. decembra 2012. godine, pravnosnažno poništeno rešenje podnosioca ustavne žalbe o prestanku radnog odnosa tužioca, to je podnosilac pretrpeo ogromnu štetu, jer je tužilac dobio i pravo na naknadu izgubljenih zarada i doprinosa za period od osam godina, a kaja bi bila neuporedivo manja da je u ovom sporu rešeno za šest meseci. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu štete u iznosu od 19.697,17 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a što je protivvrednost 2.196.556,68 dinara na dan podnošenja ustavne žalbe, a koji iznos sadrži sledeće: glavni dug sa obračunatom kamatom i parnične troškove po pravnosnažnoj presudi, kao i iznos koji je tuženi dužan da plati na ime doprinosa za PIO za 84 meseca, te iznos za osam preostalih zarada, sa doprinosima, koji nije obuhvaćeni presudom, a koje tužilac ima pravo da traži po Zakonu o izvršnom postupku. Zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosilac nije podneo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu P1. 569/10 (inicijalno predmet P. 541/05 ranijeg Opštinskog suda u Kraljevu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, sada A. d. "A.", u restrukturiranju, iz Kraljeva, kao tuženog, podneo je 29. septembra 2005. godine Opštinskom sudu u Kraljevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu B.P. iz Kraljeva, u svojstvu tužioca, radi poništaja rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa, vraćanja na rad, isplate izgubljenih zarada, te uplatu doprinosa od momenta prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad. Predmet je zaveden pod brojem P. 541/05. Naredba za dostavu tužbe tuženom na odgovor data je 5. oktobra 2005. godine.

Do donošenja prvostepene presude P. 541/05 od 19. novembra 2007. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, bilo je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva nije održano. U ovom delu postupka, na sedam održanih ročišta, sporovedeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, pribavljen dopunski nalaz sudskog veštaka, saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke, jedan svedok i veštak. Dva ročišta nisu održana jer je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, neposredno na ročištu predao podnesak za suprotnu stranu i sud, a jednom jer su spisi predmeta bili kod veštaka. Pre odluke o žalbi tuženog, izjavljenoj 18. decembra 2007. godine, Okružni sud u Kraljevu je 21. jula 2008. godine vratio nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu radi ispravke presude, što je i učinjeno rešenjem o ispravci Opštinskog suda P. 541/05 od 23. jula 2008. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2667/08 od 17. oktobra 2008. godine, ukinuta je ožalbena presuda u Opštinskog suda u Kraljevu P. 541/05 od 19. novembra 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Opštinskim sudom u Kraljevu dobio broj P. 1184/08, a nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kraljevu, pod brojem P1. 569/10. Do zaključenja glavne rasprave bilo je zakazano 12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano osam. Na održanim ročištima sud je postupio prema nalozima Okružnog suda u Kraljevu, te od tuženog pribavio potrebne izveštaje i izjašnjenja, sproveo dopunsko veštačenje, pribavljajući još tri dopunska nalaza sudskog veštaka, saslušao tužioca i zakonskog zastupnika tuženog u svojstvu parnične stranke i jednog svedoka. Preostala ročišta nisu održana, jer su tri puta spisi predmeta bili kod veštaka, a jednom iz razloga što tužilac nije blagovremeno uplatio predujam za troškove veštačenja.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 569/10 od 30. septembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celosti, a presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2147/12 od 27. decembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1. 569/10 od 30. septembra 2011. godine, te odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka. Ova presuda uručena je punomoćniku tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, 6. februara 2013. godine. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 573/13 od 6. marta 2014. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv drugostepene presude, te je pismeni otpravak ove presude uručen podnosiocu ustavne žalbe 18. juna 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumno g roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka .

Krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba, do njegovog pravnosnažnog okončanja, trajao je sedam godina i pet meseci .

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu preko šest godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obiman dokazni postupak, te da nema nikakve sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca nema doprinosa dužini trajanja osporenog sudskog postupka , izuzev što je jedno ročište odloženo njegovom krivicom, jer je podnesak predao neposredno na ročištu, što je iziskivalo ostavljanje roka za izjašnjenje suprotnoj strani.

Imajući u vidu da je predmet spora bio poništaj rešenja kojim je podnosilac odlučio o prestanku radnog odnosa svog zaposlenog, sa svim posledicama takve odluke, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučivalo u postupku bilo od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud smatra da je na neprimereno dugo trajanje parničnog postupka uticalo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda - Opštinskog suda u Kraljevu. U prilog ovoj oceni govori, najpre, potreba za ispravkom prvostepene presude, koja je izvršena nakon skoro osam meseci od donošenja presude, a zatim i činjenica da je prva prvostepena presuda ukinuta, i to zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako da je tek nakon ponovno vođenog prvostepenog postupka pravnosnažno odlučeno u ovoj pravnoj stvari. Navedeno je uticalo da do pravnosnažnog okončanja, postupak traje više od sedam godina.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o tužbi protiv podnosioca nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete u vidu novčanih iznosa na čije je plaćanje obavezan kao tuženi koji je izgubio spor , Ustavni sud nalazi da podnosilac nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba u tom delu odbačena kao nedopuštena u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Z akona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti