Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu za poništaj otkaza, koji je trajao osam godina. Povreda je posledica neefikasnosti prvostepenog i drugostepenog suda, uključujući dugotrajno odlučivanje o žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Markovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Markovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj P. 3719/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Marković iz Leskovca je 12. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Violete Tasić, advokata iz Leskovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj P. 3719/03 i Okružnim sudom u Leskovcu u predmetu broj Gž. 2970/06.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P1. 2162/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. maja 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog Javnog novinskog izdavačkog preduzeća "Naša reč" iz Leskovca, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Opštinski sud u Leskovcu je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari zakazao i održao 11. decembra 2003. godine. Nakon zakazanih još 12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je devet održano, Opštinski sud u Leskovcu je doneo presudu P. 3719/03 od 29. septembra 2006. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Sud je u toku glavne rasprave izvršio uvid u pismene dokaze, saslušao je parnične stranke, saslušao 13 svedoka i izvršeno je veštačenje putem veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Podnosilac ustavne žalbe je 2. novembra 2006. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 509/10 od 22. aprila 2010. godine donetim po žalbi ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 3719/03 od 29. septembra 2006. godine i predmet vraćen Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovni postupak i odlučivanje. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 11. maja 2010. godine.

Osnovni sud u Leskovcu je u daljem postupku zakazao četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno ročište održano - 1. decembra 2010. godine (tri ročišta nisu održana jer nije pristupio zastupnik tuženog).

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 104/2011 od 8. aprila 2011. godine utvrđena je ispunjenost stečajnog razloga - trajnije nesposobnosti plaćanja dužnika "Naša reč" a.d. Leskovac, otvoren je stečajni postupak nad pomenutim dužnikom, utvrđeno da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, te je zaključen postupak stečaja nad dužnikom - "Naša reč" a.d. Leskovac i određeno da po pravnosnažnosti ovog rešenja imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P1. 2162/10 od 12. maja 2011. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari zbog brisanja tuženog iz registra privrednih subjekata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. Zakona o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je dužnost predsednika veća da se stara da se predmet spora svestrano pretrese ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu i da nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom (član 311. st. 2. i 5.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg ZPP koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu do donošenja rešenja o prekidu postupka trajao osam godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja povređenog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, jer je u tužbi istaknuto više tužbenih zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o radu, vraćanje na rad, utvrđivanje naknade štete u vidu izgubljene zarade).

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uglavnom uredno odazivao na ročišta za glavnu raspravu. U pogledu interesa samog podnosioca ustavne žalbe, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioca, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njegovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ocenjujući postupanje sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da, iako je u određenim periodima Opštinski sud u Leskovcu zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima, da je u toku predmetnog parničnog postupka sud ispoljio neefikasnost u postupanju. Naime, od podnošenja tužbe 23. maja 2003. godine do zakazivanja i održavanja prvog ročišta za glavnu raspravu - 11. decembra 2003. godine, prošlo je preko šest meseci. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda u Leskovcu, koji tek nakon više od šest meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, održava prvo ročište za glavnu raspravu, ne može se smatrati efikasnim.

Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Leskovcu doneo prvostepenu presudu P. 3719/03 od 29. septembra 2006. godine nakon tri godine i četiri meseca od podnošenja tužbe. Pored toga, drugostepeni sud je o žalbi koja je izjavljena protiv ove presude odlučio tek nakon tri godine i pet meseci od njenog podnošenja, rešenjem Gž1. 509/10 od 22. aprila 2010. godine, kojim je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Ustavni sud ocenjuje da je period od tri godine i pet meseci, koliko je prošlo od podnošenja žalbe podnosioca 2. novembra 2006. godine, pa do odlučivanja Apelacionog suda u Nišu o podnetoj žalbi, neprimereno dug za odlučivanje u drugostepenom postupku, posebno kad su u pitanju radni sporovi, koji po zakonu iziskuju naročitu hitnost u postupanju sudova. Takođe, u ponovnom postupku, prvostepeni sud je od vraćanja spisa 11. maja 2010. godine do donošenja rešenja o prekidu postupka 12. maja 2011. godine, odnosno u periodu od godinu dana, zakazao četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih je samo jedno ročište održano.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje autoritet i delotvornost.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti