Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe privrednog društva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva „RIO“ d.o.o. izjavljenu protiv presuda trgovinskih sudova. Sud je zaključio da podnosilac nije pružio dokaze za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje i da odluke nisu bile proizvoljne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1884/2009
24.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenandić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu i inženjering "RIO" d.o.o, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu i inženjering "RIO" d.o.o. izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 241/09 od 15. jula 2009. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu L P. 3128/05 od 29. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za spoljnu trgovinu i unutrašnju trgovinu i inženjering "RIO" d.o.o. je, preko punomoćnika dr Jovana Pavlice, advokata iz Beograda 13. oktobra 2009. godine izjavilo ustavnu žalbu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 241/09 od 15. jula 2009. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu L P. 3128/05 od 29. januara 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz razloga što nije postojala nepristrasnost sudova u donošenju odluke; da sudovi nisu postupali u granicama svoje nadležnosti; da podnosiocu nije dato pravo da ravnopravno učestvuje kao parnična stranka u raspravljanju, da sudovi nisu sa jednakom pažnjom razmatrali zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima su se zasnivali zahtevi, da iz raspoloživih dokaza nisu izveli pravilne zaključke, niti su pravilno primenili odgovarajuće odredbe materijalnog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenojodredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu L P. 3128/05 od 21. januara 2007. godine ukinuto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tog suda VI Iv. 8675/05 od 7. jula 2005. godine u obavezujućem delu, kao i za troškove izvršenja; da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezan da plati tužiocu na ime glavnog duga iznos od 923.099,25 dinara, sa zateznom kamatom; da je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos od 15.028,00 dinara; da je tužba tužioca povučena za deo glavnog duga u iznosu od 55.279,24 dinara; da je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 272.636,24 dinara. Osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 241/09 od 15. jula 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i tužioca i potvrđena je ožalbena prvostepena presuda Trgovinskog suda u Beogradu.

U toku predmetnog parničnog postupka utvrđeno je: da je tuženi 13. januara 1997. godine kupio kancelarijski prostor površine od 183.21 m2 koji se nalazi u okviru navedenog poslovnog objekta i da mu je kancelarijski prostor predat u posed 11. septembra 1998. godine; da je tužilac tražio da mu tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, plati iznos od 993.406,49 dinara, sa pripadajućom kamatom, pozivajući se na činjenicu da je bio investitor izgradnje poslovnog objekata u ulici Bulevar Kralja Aleksandra broj 86-90, ukupne korisne površine 6.852,53 m2; da je ugovorom o kupoprodaji zaključenim između tužioca i prethodnog vlasnika spornog kancelarijskog prostora bilo predviđeno da investiciono održavanje na nivou celog objekata mora biti regulisano posebnim ugovorom svih korisnika i vlasnika; da su ostali korisnici poslovnog prostora 22. aprila 1998. godine konstituisali savet zgrade koji je doneo i usvojio poslovnik o radu ovog tela, a kojim je, između ostalog, regulisano i šta obuhvataju zajednički troškovi zgrade poslovnog centra kao celine; da tuženi, iako je koristio usluge kvalifikovane kao zajednički troškovi zgrade, nije učestvovao u ovim troškovima, te da je tužilac u cilju normalnog korišćenja i funkcionisanja poslovnog prostora plaćao iznose koji padaju i na teret tuženog; da je potraživanje tužioca zasnovano na troškovima koji se moraju plaćati kako ne bi došlo do obustavljanja isporuke usluga koje se pod tim troškovima podrazumevaju; da je tužilac potraživao srazmerni deo troškova čiji je iznos utvrđen putem veštačenja, odnosno tražio da tuženi plati srazmerni deo tih troškova, s obzirom na to da njegova obaveza proizilazi iz činjenice da je vlasnik dela poslovne zgrade i da nužno koristi zajedničke delove zgrade koji se moraju održavati u cilju normalnog i nesmetanog korišćenja. Tokom prvostepenog postupka je utvrđeno da je tužilac za račun tuženog izvršio plaćanja dela troškova koji padaju tuženom na teret, pa stoga ima pravo da od njega zahteva da mu naknadi sve nužne i korisne izdatke koje je tom prilikom imao.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge, niti pružio dokaze za svoje navode da mu je osporenim presudama kojima je obavezan da tužiocu plati iznos od 923.097,25 dinara na ime glavnog duga povređeno ustavno pravo označeno u ustavnoj žalbi.

Naime, u parničnom postupku je utvrđeno da je podnosilac u obavezi da plati navedeni iznos koji je zasnovan na troškovima koji se odnose na korišćenje održavanja celokupne poslovne zgrade u kojoj se nalazi kancelarijski prostor podnosioca, s obzirom na to da nije učestvovao u zajedničkim troškovima održavanja zgrade. Viši trgovinski sud je u osporenoj presudi naveo razloge zbog kojih je smatrao da je Trgovinski sud u Beogradu pravilno utvrdio osnov i iznos dugovanja u odnosu na tužioca, a podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da su osporene presude donete proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova o obavezi podnosioca ustavne žalbe koja se odnosi na izmirivanje dugovanja vezanog za održavanje zajedničkih prostorija u zgradi u kojoj ima vlasništvo na jednom delu zgrade. Podnosilac nije pružio dokaze za svoje tvrdnje da nije bio u dužničko - poverilačkom odnosu sa tužiocem, da tužilac umesto njega nije vršio pravne ili materijalne poslove, tj. platio 923.097,25 dinara na ime troškova održavanja zgrade u kojoj je podnosilac vlasnik dela poslovnog prostora, a koji bi ukazivali na to da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe privrednog društva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti