Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe teče od dana dostavljanja konačne odluke, a korišćenje vanrednih pravnih lekova, poput zahteva za zaštitu zakonitosti, ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Milakovića iz Sremskih Karlovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovice Milakovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine i radnje Opštinskog suda u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovica Milaković iz Sremskih Karlovaca, preko punomoćnika Gorana Ilića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 12. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine i radnje Opštinskog suda u Novom Sadu, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu K. 350/07 od 2. aprila 2008. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teške telesne povrede i da mu je izrečena uslovna osuda; da je protiv navedene presude njegov branilac „blagovremeno u roku od osam dana, izjavio žalbu koju je predao preporučenom pošiljkom sa povratnicom broj 5228124 na PTT 21121 u Novom Sadu dana 26. avgusta 2008. godine“; da je osporenim rešenjem odbačena kao neblagovremena žalba izjavljena protiv navedene presude, sa obrazloženjem da je branilac „žalbu podneo lično 27. avgusta 2008. godine, dakle nakon proteka roka za žalbu“; da je branilac izvršio uvid u krivični spis Opštinskog suda u u Novom Sadu K. 350/07 i „utvrdio da se na žalbi branioca nalazi prijemni pečat na kome je zaokružena opcija lično, a ne opcija poštom iako je žalba poslata putem PTT preporučenom pošiljkom ... i da protivno članu 144. stav 3. Sudskog poslovnika u krivičnom spisu nedostaje koverta kojom je preporučena pošiljka slata“; da je Republičko javno tužilaštvo aktom KTZ. 670/09 od 19. avgusta 2009. godine obavestilo punomoćnika podnosioca da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti; da je 11. februara 2010. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet vanredni pravni lek-zahtev za ponavljanje krivičnog postupka; da je Osnovni sud u Novom Sadu rešenjem Kv. 307/10 od 19. marta 2010. godine odbacio podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka; da je ovo rešenje punomoćnik podnosioca primio 30. marta 2010. godine i da su na ovaj način iscrpljena sva pravna sredstva koja poznaje Zakonik o krivičnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji podnetu žalbu, poništi osporeno rešenje i naredi „postupanje po blagovremenoj žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe pred drugostepenim krivičnim sudom - sada Apelacionim sudom u Novom Sadu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine odbačena kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 350/07 od 2. aprila 2008. godine; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 670/09 od 19. avgusta 2009. godine obavešten advokat Goran Ilić, ovde punomoćnik podnosioca, u vezi njegove inicijative od 30. juna 2009. godine, da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 350/07 od 2. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu u kome je osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u više rešenja (Videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti kao pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 520/09 od 7. maja 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom braniocu u predmetnom krivičnom postupku, dostavljeno najkasnije 19. avgusta 2009. godine kada ga je Republičko javno tužilaštvo obavestilo o podnetoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv prvostepene krivične presude i osporenog rešenja. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 12. aprila 2010. godine, nakon isteka roka za njeno izjavljivanje, propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

5. Ustavnom žalbom je osporena i radnja Opštinskog suda u Novom Sadu, koja se, kako podnosilac navodi, sastoji u tome da je prilikom prijema žalbe koju je protiv prvostepene krivične presude izjavio branilac okrivljenog u krivičnom postupku, ovde punomoćnik podnosioca, na prijemnom pečatu „zaokružena opcija lično, a ne opcija poštom iako je žalba poslata putem PTT preporučenom pošiljkom ... i da protivno članu 144. stav 3. Sudskog poslovnika u krivičnom spisu nedostaje koverta kojom je preporučena pošiljka slata“. Ustavni sud je utvrdio da je i za podnosioca ustavne žalbe nesporno to da je žalba njegovog branioca u Opštinskom sudu u Novom Sadu primljena 27. avgusta 2008. godine, ali je sporno da li je ona predata u sudu ili ranije poslata preporučenom pošiljkom. Ustavni sud je utvrdio da je osporena radnja Opštinskog suda u Novom Sadu, ako je i izvršena, preduzeta i dovršena najkasnije 27. avgusta 2008. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 12. aprila 2010. godine, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti