Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Zahtev za zaštitu zakonitosti, o kome odlučuje javni tužilac, ne smatra se pravnim sredstvom koje okrivljenom stoji na raspolaganju, pa se rok računa od drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Fadila Garibovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Fadila Garibovića izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K. 300/08 od 12. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2905/08 od 19. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Fadil Garibović iz Beograda je, preko punomoćnika Milana Savatovića, advokata iz Beograda, 14. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K. 300/08 od 12. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2905/08 od 19. maja 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.
Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe navodi da je po prijemu osporene drugostepene odluke podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i da ga je to tužilaštvo obavestilo aktom KTZ. 617/09 od 9. septembra 2009. godine da nema osnova za podizanje navedenog zahteva.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2905/08 od 19. maja 2009. godine, kojom je potvrđena osporena prvostepena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu K. 300/08 od 12. juna 2008. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 17. juna 2009. godine predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 617/09 od 9. septembra 2009. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.
4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne okrivljeni. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu, odnosno žalbi na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Kž. 2905/08 od 19. maja 2009. godine primio najkasnije 17. juna 2009. godine kada je podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti