Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 900 evra zbog neefikasnog postupanja suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1617/11 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. S. Đ . iz Užica je , 8. januara 2015. godine, preko punomoćnika V . D, advokata iz Užica, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1617/11.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je predmetni izvršni postupak trajao više od devet godina i da je izvršni sud prvu radnju u cilju sprovođenja izvršenja preduzeo nakon šest i po godina od dana donošenja rešenja o prinudnom izvršenju, pa da je povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi podnositeljki pravo na naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I. 1617/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Izvršni poverilac S. Đ, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 14. februara 2005. godine Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Lj.Đ, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 740/03 od 28. novembra 2003. godine, kojom je dužnik obavezan da na ime naknade materijalne i nematerijalne štete isplati poveriocu odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. novembra 2003. godine pa do isplate, kao i troškove te parnice. Predložila je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.
Opštinski sud u Užicu je 17. maja 2005. godine doneo rešenje I. 440/05, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio troškove izvršenja u iznosu od 31.050,00 dinara.
Prvostepeni sud je 26. maja 2005. godine dostavio izvršnom dužniku rešenje o prinudnom izvršenju.
Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prinudno izvršenje je 2010. godine nastavljeno pred Osnovnim sudom u Užicu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Predmet je zaveden pod brojem I. 1617/11.
U zapisniku o popisu i proceni od 10. novembra 2011. godine je konstatovano da je službeno lice izašlo na lice mesta, te da dužnik nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet popisa.
Osnovni sud u Užicu je 6. februara 2012. godine doneo zaključak I. 1617/11, kojim je naložio izvršnom poveriocu da se izjasni da li želi da se ponovo sprovede popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, pod pretnjom obustavljanja izvršnog postupka.
Izvršni poverilac je podneskom od 12. marta 2012. godine istakla da postoji mogućnost da izvršitelj prilikom ponovnog izlaska na lice mesta neće naći stvari koje mogu biti predmet popisa i prodaje, pa je predložila da prvostepeni sud donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, kako bi mogla eventualno da predloži drugo sredstvo izvršenja.
Osnovni sud u Užicu je rešenjem I. 1617/11 od 15. marta 2012. godine naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema ovog rešenja pristupi u sud radi davanja izjave o imovini ili da u istom roku dostavi izjavu o imovini koju poseduje.
U spisima predmeta se nalazi povratnica za navedeno rešenje u kojoj stoji napomena dostavljača da izvršni dužnik ne živi na datoj adresi.
Prvostepeni sud je 3. aprila 2012. godine doneo rešenje I. 1617/11, kojim je obustavio izvršni postupak, ističući da izvršni dužnik ne živi na datoj adresi a da izvršni poverilac nije predložila da se u zakonom predviđenom roku izvrši novi popis pokretnih stvari dužnika.
Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, drugostepeno veće Osnovnog suda u Užicu je 13. juna 2012. godine donelo rešenje Ipv I. 59/12, kojim je ukinulo prvostepeno rešenje i vratilo predmet izvršnom sudiji na ponovni postupak, nalazeći da izvršni sudija nije mogao doneti rešenje o obustavljanju postupka bez prethodno datog obaveštenja izvršnom poveriocu o nemogućnosti dostavljanja sudskih akata izvršnom dužniku na datoj adresi, a sve u cilju izjašnjenja poverioca o daljem toku postupka.
Prvostepeni sud je zaključkom od 14. decembra 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana od dana prijema zaključka dostavi podatak o sadašnjoj adresi izvršnog dužnika, pod pretnjom obustavljanja izvršnog postupka.
Postupajući po navedenom zaključku, izvršni poverilac je podneskom od 24. decembra 2012. godine obavestila izvršni sud da nema saznanja da se izvršni dužnik nalazi na drugoj adresi, te da se izvršni dužnik prema podacima organa unutrašnjih poslova nalazi na adresi Kremna bb.
Osnovni sud u Užicu je 25. decembra 2012. godine tražio Policijska uprava u Užicu dostavi podatak o tačnoj adresi izvršnog dužnika koja je upisana u njegovu ličnu kartu. U spisima predmeta nema podatka da li je navedeni organ uprave postupio po nalogu prvostepenog suda.
Prvostepeni sud je 6. marta 2014. godine doneo zaključak kojim je naložio izvršnom poveriocu da na ime troškova izvršenja uplati odgovarajući novčani iznos na račun depozita suda. Imajući u vidu da izvršni poverilac nije uplatio troškove sprovođenja izvršenja u ostavljenom roku, Osnovni sud u Užicu je 26. novembra 2014. godine doneo rešenje I. 1617/11, kojim je obustavio predmetni izvršni postupak.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01) koji je važio u vreme podnošenja predloga podnosioca ustavne žalbe za izvršenje i koji se u najvećem delu primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je sud o predlogu za izvršenje dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja dužniku prilikom preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 67.) (član 40. stav 4.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom (član 66. stav 1.); da će službeno lice, pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima (član 67. stav 1.).
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 14. februara 2005. godine , podnošenjem predloga za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe Opštinskom sudu u Užicu i da je prinudno izvršenje okončano krajem 2014. godine, uzimajući u obzir da je Osnovni sud u Užicu doneo rešenje o obustavljanju postupka.
Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja izvršnog postupka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.
U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao devet godina i devet meseci, što, samo po sebi, ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnositeljku, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Budući da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja određena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da je načelo hitnog postupanja iz člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, koji se primenjivao na ovaj predmet u najvećem delu njegovog trajanja, podrazumevalo ne samo obavezu suda da u roku od tri dana odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da hitno dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju uz poziv dužniku da plati novčani iznos na ime duga, odnosno da što pre pristupi ostalim izvršnim radnjama - popis i procena stvari, prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom, u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je Opštinski sud u Užicu doneo rešenje o prinudnom izvršenju nakon tri meseca od dana podnošenja predloga za izvršenje i da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika tek nakon šest godina i pet meseci od dana dostavljanja navedenog rešenja, Ustavni sud je ocenio da se takvo postupanje izvršnih sudova u ovom predmetu ne može smatrati efikasnim, u smislu odredaba člana 4. st av 1, čl ana 10. st av 1, čl ana 66. st av 1. i čl ana 67. st av 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine i čl ana 6. st av 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke. Ovakva pravna ocena Ustavnog suda o neažurnom postupanju izvršnih sudova se ne odnosi na period od 6. marta 2014. godine do okončanja izvršnog postupka, kada je podnositeljka ustavne žalbe svojim pasivnim držanjem doprinela obustavi postupka.
6. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja osporenog postupka koja se može pripisati u krivicu nedelotvornom postupanju izvršnih sudova, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.