Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Prekršajnog apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Odbacivanje zahteva za sudsko odlučivanje samo zato što dostavljeni prekršajni nalog nije potpisan, iako je podnet potpisan podnesak, predstavlja preterani formalizam.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi J. J . iz Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. jula 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. J . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26864/19 od 20. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26864/19 od 20. decembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Šapcu – Odeljenje u Koceljevi Pr. 5948/19 od 8. novembra 2019. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. J. J . iz Šapca podnela je Ustavnom sudu, 3. februara 2020. godine, preko punomoćnika A. V, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je pravnosnažno odbačen zahtev podnositeljke za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu protiv nje, jer prekršajni nalog povodom čijeg izdavanja se traži sudsko odlučivanje nije bio potpisan.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su prava podnositeljki povređena iz razloga preteranog formalizma , koji je rezultat pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi od strane suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio: da su navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u osnovi istovetni navodima koji su izneti u ustavnim žalbama povodom kojih je Ustavni sud odlučivao u predmetima Už-7921/2019 i Už-12922/2020; da su razlozi na kojima se zasnivaju osporena rešenja sadržani i u obrazloženjima sudskih odluka koje su osporene u predmetima Už-7921/2019 i Už-12922/2020; da je podnositeljka ustavne žalbe u prekršajnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bi la u bitno istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi u predmetima Už- 7921/2019 i Už-12922/2020, kao i da je Ustavni sud na sednici održanoj 6. aprila 20 23. godine doneo Odluke Už- 7921/2019 i Už-12922/20 koj ima je usvojio ustavn e žalb e I. N . i D. Z . i utvrdio da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 14423/19 od 4. jula 2019. godine podnosiocu I. N, a rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenja u Nišu Prž. 23173/20 od 19. novembra 2020. godine podnosiocu D. Z . povređeno pravo na pristup sudu garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istim odluk ama Ustavni sud je naložio Prekršajnom apelacionom sudu da donese nove odluke o žalbama podnosilaca ustavnih žalb i izjavljenim protiv prvostepenih rešenja .

4.1. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 167. tačka 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje. Odredbama člana 168. Zakona predviđeno je: da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu (stav 1.); da se za prekršaje iz stava 1. ovog člana ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (stav 2.). Članom 171. stav 1. tač. 3. i 5. Zakona propisano je da prekršajni nalog sadrži, između ostalog, sledeće pouke i upozorenja – da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog koje ne prihvata odgovornost za prekršaj ima pravo da u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga podnese zahtev za sudsko odlučivanje tako što će lično ili preko pošte predati prekršajni nalog nadležnom prekršajnom sudu uz naznačenje suda kome se zahtev podnosi u skladu sa članom 174. stav 1. ovog zakona, kao i da će prekršajni nalog postati konačan i izvršan po proteku roka od osam dana od dana prijema ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u tom roku ne plati novčanu kaznu ili ne zahteva sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu u skladu sa članom 173. stav 2. ovog zakona. Odredbama člana 172. Zakona propisano je: da se prekršajni nalog sastoji od originala i dve kopije, da se original uručuje licu protiv koga se izdaje prekršajni nalog, a da kopije zadržava organ koji izdaje prekršajni nalog (stav 1.); da se prekršajni nalog uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja, a da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem (stav 2.); da će se, ako je lice za koje se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak (stav 5.); da, ako prisutno lice protiv koga se izdaje prekršajni nalog odbije da primi nalog, službeno lice će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema, uneti u nalog zabelešku o odbijanju prijema, dan i čas kada je prijem odbijen čime se smatra da je prekršajni nalog uručen (stav 6.).

Članom 174. Zakona o prekršajima propisano je: da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ukoliko ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu (u daljem tekstu: zahtev za sudsko odlučivanje) (stav 1.); da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog dostavljanjem zahteva za sudsko odlučivanje nadležnom sudu stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku (u daljem tekstu: okrivljeni) (stav 2.); da ako okrivljeni sudu dostavi zahtev za sudsko odlučivanje putem pošte, uz potpisan prekršajni nalog može priložiti i svoju pisanu odbranu i dostaviti ili predložiti dokaze (stav 4.). Odredbom člana 176. stav 1. Zakona predviđeno je da će sud rešenjem odbaciti neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje, a članom 177. stav 1. Zakona propisano je da će sud doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupka ukoliko ne odbaci zahtev okrivljenog za sudsko odlučivanje na osnovu izdatog prekršajnog naloga (član 177. stav 1.).

4.2. Ustavni sud konstatuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi, po pravilu, odbacivao ustavne žalbe podnosilaca kojima se osporavaju rešenja prekršajnih sudova kojima je odbačen kao nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje, a koji podnosioci su se nalazili u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao ovde podnositeljka ustavne žalbe (videti npr. rešenja Už-11862/2018 od 25. februara 2021. godine, Už-5852/2020 od 25. maja 2021. godine i Už-8632/2020 od 27. januara 2022. godine).

Ustavni sud dalje konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) 2. novembra 2022. godine dostavio tuženoj Republici Srbiji na odgovor predstavku u predmetu Bošnjački protiv Srbije, broj predstavke 37630/19. U činjenicama predmeta, kako ih je predstavio ESLjP, navedeno je da je podnosiocu izdat prekršajni nalog zbog saobraćajnog prekršaja, da je podnosilac potom podneo potpisani zahtev za sudsko odlučivanje, pri čemu je priložio i sam prekršajni nalog, ali da je njegov zahtev pravnosnažno odbačen, jer prekršajni nalog nije potpisan u skladu sa članom 174. Zakona o prekršajima. Navedeno je, takođe, da je Ustavni sud odbacio njegovu ustavnu žalbu, jer je ocenjeno da podnosilac nije pretrpeo značajniju štetu. Polazeći od navedenog, ESLjP je od tužene Republike Srbije zatražio da dostavi svoja zapažanja u pogledu pitanja da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pristup sudu iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Koncencija), pri čemu je ukazano na sledeću praksu ESLjP od značaja za ovaj predmet: Evaggelou protiv Grčke (broj predstavke 44078/07, presuda od 13. januara 2011. godine, st. 17-24 .); Zubac protiv Hrvatske (VV) (broj predstavke 40160/12, presuda od 5. aprila 2018. godine, st. 96-99.) i Nowinski protiv Poljske (broj predstavke 25924/06, presuda od 20. oktobra 2009. godine, st. 31-34 .).

Imajući u vidu da je citirani predmet Bošnjački protiv Srbije „komuniciran“ Republici Srbiji sa pozivom na odgovorajuću praksu ESLjP koja se tiče povrede prava na pristup sudu, te da se predmet tiče bitno slične činjenične i pravne situacije kao i konkretan predmet pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je odlučio da u ovom predmetu preispita svoju dosadašnju praksu u pogledu spornog pravnog pitanja - nepotpisanog prekršajnog naloga i prava na pristup sudu.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka smatra da je osporenim rešenjem njen zahtev sa sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu odbačen na osnovu proizvoljne i preterano formalne primene Zakona o prekršajima, a čime joj je povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnositeljka smatra da je time što je nadležnom prekršajnom sudu podnela uredan i potpisan zahtev za sudsko odlučivanje u formi posebnog podneska, jasno i nedvosmisleno izrazila nameru da sud odluči po izdatom prekršajnom nalogu, te da u takvoj situaciji činjenica da prekršajni nalog nije potpisan ne sme biti razlog da joj se onemogući da sud odlučuje o njegovim pravima i obavezama.

Prilikom razmatranja ovih navoda, Ustavni sud je pošao od prakse ESLjP prema kojoj se pravo na pravično suđenje, garantovano članom 6. stav 1. Konvencije, mora tumačiti u svetlu vladavine prava, čiji je jedan od osnovnih aspekata princip pravne sigurnosti. Pravila koja regulišu formalne korake koje treba preduzeti i rokovi koje treba poštovati prilikom korišćenja pravnog sredstva, imaju za cilj da obezbede pravilno sprovođenje pravde i poštovanje pomenutog principa pravne sigurnosti. Imajući navedeno u vidu, navedena pravila ili način na koji se primenjuju, ne bi trebalo da onemoguće stranke u postupku da koriste dostupni pravni lek (videti presude ESLjP: Beleš i drugi protiv Češke Republike, broj predstavke 47273/99, od 12. novembra 2002. godine, stav 49; Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000 godine, stav 20; Miragall Escolano i drugi protiv Španije, predstavka broj 38366/97 i druge, od 25. januara 2000. godine, stav 36.).

Pored toga, pravo na pristup sudu nije apsolutno, već može biti ograničeno, posebno kada su u pitanju uslovi dopuštenosti zahteva, budući da po svojoj prirodi podrazumevaju normiranje od strane države koja uživa određeno polje slobodne procene u tom pogledu. Međutim, ova ograničenja ne smeju licima ograničiti ili umanjiti pristup sudu na takav način ili u tolikoj meri tako da bude narušena sama suština prava. Na kraju, takva ograničenja neće biti kompatibilna sa članom 6. stav 1. Konvencije ako ne teže legitimnom cilju ili ako ne postoji razuman odnos proporcionalnosti između upotrebljenih sredstava i cilja koji se želi postići (videti presude ESLjP: Yagtzilar i drugi protiv Grčke, broj predstavke 41727/98, od 6. decembra 2001. godine, stav 23; Truhli protiv Hrvatske, broj predstavke 45424/99, od 28. juna 2001. godine, stav 25; Nowinski protiv Poljske, broj predstavke 25924/06, presuda od 20. oktobra 2009. godine, stav 31.).

ESLjP je isticao i da „prekomerni formalizam“ može biti u suprotnosti sa zahtevom da se obezbedi praktično i delotvorno pravo na pristup sudu prema članu 6. stav 1. Konvencije i da se ovo obično dešava u slučajevima posebno stroge konstrukcije procesnog pravila, koje sprečava da se zahtev podnosioca predstavke ispita u meritumu, sa pratećim rizikom da će njegovo ili njeno pravo na delotvornu zaštitu suda biti povređeno. ESLjP je, takođe, naglašavao pitanja pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde, kao dva centralna elementa za pravljenje razlike između preteranog formalizma i prihvatljive primene procesnih pravila. Konkretno, ESLjP smatra da je pravo na pristup sudu narušeno kada pravila prestanu da služe ciljevima pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde i kada formiraju neku vrstu barijere koja sprečava stranku u postupku da se o njegovom ili njenom slučaju odluči u meritumu (Zubac protiv Hrvatske (VV), broj predstavke 40160/12, presuda od 5. aprila 2018. godine, st. 97. i 98).

Primenjujući navedene stavove ESLjP na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe Prekršajnom sudu u Šapcu dostavila potpisan podnesak naslovljen kao „zahtev za sudsko odlučivanje“ povodom prekršajnog naloga Policijske uprave Šabac, SPI Šabac broj 170999039778 od 22. oktobra 2019. godin, uz koji je dostavljen i predmetni prekršajni nalog. Međutim, s obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije potpisala dostavljeni prekršajni nalog, njen zahtev za sudsko odlučivanje je pravnosnažno odbačen kao nepotpisan, u skladu sa odredbama člana 174. stav 1. i člana 176. stav 1. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu navedeno činjenično stanje, Ustavni sud smatra da je potrebno oceniti da li su odredbe Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju, primenjene uz preterani formalizam, odnosno da li je time što je na ovakav način odbačen zahtev za sudsko odlučivanje, pravo podnositeljke na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje ograničeno i umanjeno u tolikoj meri da je narušena sama suština tog prava.

Ustavni sud ističe da se prekršajni postupak, na osnovu člana 167. tačka 2. Zakona o prekršajima, može pokrenuti rešenjem na osnovu izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za odlučivanje, te da je odredbom člana 174. stav 2. Zakona propisano da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku dostavljanjem zahteva za sudsko odlučivanje nadležnom sudu. Takođe, članom 177. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da će sud doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupka ukoliko ne odbaci zahtev okrivljenog za sudsko odlučivanje na osnovu izdatog prekršajnog naloga. Prema tumačenju Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona proizlazi da je inicijalni akt za pokretanje prekršajnog sudskog postupka zahtev za sudsko odlučivanje koji se podnosi na osnovu izdatog prekršajnog naloga.

Sa druge strane, odredbom člana 174. stav 1. Zakona o prekršajima, na osnovu koje je doneto osporeno rešenje, propisano je da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog, ukoliko ne prihvata svoju odgovornost, može da dostavi nadležnom sudu, u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, potpisani prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu. Dakle, navedenom zakonskom odredbom je propisana mogućnost za lice u odnosu na koje je izdat prekršajni nalog, a koje ne prihvata svoju odgovornost, da podnese zahtev za sudsko odlučivanje dostavljanjem potpisanog prekršajnog naloga, a koji se u tom slučaju smatra zahtevom za sudsko odlučivanje. Međutim, Ustavni sud je stanovišta da navedenu odredbu ne treba tumačiti restriktivno i formalistički, kao u ovde osporenom rešenju, tako da dostavljanje potpisanog prekršajnog naloga predstavlja jedini način za podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje, već je neophodno da se ova odredba tumači u vezi sa drugim odredbama Zakona o prekršajima .

Naime, prema oceni Ustavnog suda, spornu odredbu člana 174. stav 1. Zakona o prekršajima treba tumačiti u vezi sa citiranim odredbama člana 167. tačka 2, 174. stav 2. i 177. stav 1. Zakona, iz kojih, kako je već navedeno, jasno proizlazi da je inicijalni akt za pokretanje prekršajnog sudskog postupka zahtev za sudsko odlučivanje koji se podnosi na osnovu izdatog prekršajnog naloga. Takođe, potrebno je imati u vidu i odredbu člana 176. stav 1. Zakona koja govori o odbacivanju nepotpisanog zahteva za sudsko odlučivanje, a ne nepotpisanog prekršajnog naloga.

Dakle, Ustavni sud, u kontekstu navedenih odredaba Zakona, smatra da je zahtev za sudsko odlučivanje širi pojam od potpisanog prekršajnog naloga, odnosno da dostavljanje potpisanog prekršajnog naloga nije jedini i isključivi način za podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje, te da drugačije tumačenje ovih odredbi Zakona o prekršajima predstavlja preterani formalizam i može ograničiti pravo na pristup sudskom postupku u tolikoj meri da se narušava sama suština tog prava.

Ustavni sud je prilikom zauzimanja ovakvog stava pošao i od ciljnog tumačenja predmetnih odredaba Zakona o prekršajima kojima potpisani prekršajni nalog, pod određenim uslovima, predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu. Ustavni sud je zaključio da je jedna od namera zakonodavca bila da ovakvom odredbom pokretanje prekršajnog postupka i sam prekršajni postupak učini efikasnijim i bržim, budući da prekršajni nalog sadrži sve neophodne podatke za pokretanje prekršajnog postupka, i to u identičnoj jedn oobraznoj formi/formularu, a koja sudovima olakšava i ubrzava postupanje. Međutim, Ustavni sud smatra da se navedena svrha ostvaruje nezavisno od toga da li je dostavljeni prekršajni nalog potpisan ili nije, imajući u vidu da je isti u tom slučaju svakako dostupan sudu radi efikasnijeg i bržeg postupanja. Stoga je Ustavni sud zaključio da se navedeni cilj može postići i u situaciji kada uz potpisani podnesak, odnosno zahtev za sudsko odlučivanje bude dostavljen nepotpisani prekršajni nalog, kao u konkretnoj situaciji podnosioca ustavne žalbe. Ovo se posebno odnosi na situacije (kao u slučaju ovde podnosioca ustavne žalbe) kada i sam podnesak (zahtev za sudsko odlučivanje) sadrži sve potrebne podatke za postupanje, te kada je namera za sudsko odlučivanje jasno izražena.

Pored toga, Ustavni sud smatra su relevantne odredbe Zakona o prekršajima o potpisanom prekršajnom nalogu predviđene i sa namerom da i samim licima kojima se stavlja na teret izvršenje prekršaja, olakša pokretanje prekršajnog postupka, na taj način što će već popunjeni prekršajni nalog samo potpisati i dostaviti nadležnom prekršajnom sudu. Međutim, Ustavni sud smatra da usko i formalističko tumačenje spornih odredaba Zakona, kao u konkretnom slučaju, zapravo, tim licima ograničava pristup sudu, imajući u vidu da ih onemogućava da zahtev za sudsko odlučivanje podnesu u formi podneska, uz dostavljanje nepotpisanog prekršajnog naloga. Drugim rečima, Ustavni sud smatra da cilj relevantnih odredaba Zakona o prekršajima nije da ograniči pravo na pristup sudu adresatima prekršajnog naloga tako što će zahtev za sudsko odlučivanje moći da se podnesu jedino u formi potpisanog prekršajnog naloga, već da takvim licima, koja su često laici, olakša pokretanje prekršajnog postupka, tako što im daje mogućnost da zahtev za sudsko odlučivanje podnesu u formi potpisanog prekršanog naloga.

Dakle, ako lice na koje se prekršajni nalog odnosi ne iskoristi mogućnost olakšanog pokretanja sudskog postupka, već podnese zahtev za sudsko odlučivanje kao poseban podnesak i isti potpiše, dostavljajući u prilogu nepotpisan prekršajni nalog, stanovište je Ustavnog suda da je odbacivanje takvog zahteva kao nepotpisanog, sa pozivom na odredbu člana 176. stav 1. Zakona o prekršajima, ustavnopravno neprihvatljivo. U tom slučaju zahtev je inicijalni akt za sudski postupak i samo on mora biti potpisan da bi sud po njemu postupao, a ne i prilozi dostavljeni uz njega (prekršajni nalog). U tom smislu, Ustavni sud još jednom ponavlja da se u članu 176. stav 1. Zakona o prekršajima govori o odbacivanju nepotpisanog zahteva za sudsko odlučivanje, a ne nepotpisanog prekršajnog naloga (koji, ukoliko nije potpisan i dostavljen samostalno, nema svojstvo zahteva shodno članu 174. Zakona o prekršajima).

Imajući u vidu napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem, kojim je pravnosnažno odbačen potpisani zahtev za sudsko odlučivanje podnosioca ustavne žalbe, a koji je izjavljen u formi posebnog podneska, sa obrazloženjem da dostavljeni prekršajni nalog nije potpisan, merodavno pravo primenjeno preterano formalistički, a što je dovelo do narušavanja same suštine prava podnosioca na pristup sudu. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi prava iz člana 33. Ustava, jer je prethodno utvrdio povredu prava na pristup sudu.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenja u Novom Sadu Prž. 26864/19 od 20. decembra 2019. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi branioca okrivljene Jelene Jovičić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Šapcu – Odeljenje u Koceljevi Pr. 5948/19 od 8. novembra 20 19. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti