Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za prevaru

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu D. R. utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Postupak je trajao skoro sedam godina zbog neuspeha suda da obezbedi prisustvo drugog okrivljenog. Ostali delovi žalbe i zahtev za troškove su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1891/2020
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R. iz Alibunara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R. i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K. 356/18 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R. iz Alibunara je 3. februara 2020. godine, preko punomoćnika T. R, advokata iz Alibunara, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18 od 26. avgusta 2019. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1091/19 od 23. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K. 356/18.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao da je osporenim presudama povređen zakon na njegovu štetu, da su nižestepeni sudovi ignorisali činjenice i dokaze koji idu u prilog odbrani okrivljenog, da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, da su presude donete bez jasnog obrazloženja i da su činjenice i dokazi na kojima su presude zasnovane protivrečni, te da je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca. Pored toga, podnosilac ističe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je predmetni postupak trajao osam godina.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu podnosioca, da utvrdi povrede istaknutih prava, da poništi osporenu drugostepenu presudu i da podnosiocu dosudi troškove postupka pred Ustavnim sudom. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Ki. 1562/12 od 22. marta 2013. godine određeno je sprovođenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ), u pomoganju u smislu člana 35. KZ i protiv okrivljenog I.Ž. zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

U toku istražnog postupka su saslušani okrivljeni, oštećeni i svedoci D.J, B.J. i S.B, pribavljeno je grafološko veštačenje i izvršen je uvid u pisanu dokumentaciju.

Osnovno javno tužilaštvo je aktom Kt. 1971/12 od 24. marta 2014. godine podnelo Osnovnom sudu u Pančevu optužni predlog protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u pomoganju u smislu člana 35. KZ i protiv okrivljenog D.N. zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

U toku prvostepenog krivičnog postupka zakazano je 19 pretresa, od čega je šest održano, a 13 nije održano, i to: 11 pretresa zbog izostanka uredno pozvanog okrivljenog D.N, jedan pretres zbog izostanka obojice okrivljenih koji su uredno pozvani i jedan pretres zbog štrajka advokata. Postupajući sudija je zbog kontinuiranog izostajanja okrivljenog D.N. u više navrata konstatovao da isti izbegava da pristupi na zakazani pretres, te je u tom smislu nalagao prinudno dovođenje okrivljenog. U toku dokaznog postupka su saslušani okrivljeni i svedoci I.Ž, S.B, B.J. i S.R. i izvršen je uvid u pisanu dokumentaciju.

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 320/14 od 24. januara 2018. godine okrivljeni su oglašeni krivim zbog krivičnih dela koja su im stavljena na teret. Međutim, presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 386/2018 od 3. maja 2018. godine presuda Osnovnog suda u Pančevu K. 320/14 od 24. januara 2018. godine je ukinuta, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prvostepena presuda je, između ostalog, ukinuta jer je ocenjeno da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno usled propusta suda da sasluša svedoke B.B. i Lj.B. koje je predložila odbrana, kao i jer u izreci presude nije navedeno u čemu se sastoji radnja pomaganja okrivljenog D. R.

U ponovno sprovedenom prvostepenom postupku je zakazano osam pretresa, od čega je tri održano, a pet nije održano, i to četiri pretresa zbog izostanka uredno pozvanog okrivljenog D.N. i jedno, jer je odbrana zahtevala dodatno vreme radi izjašnjenja na precizirani optužni akt. U toku dokaznog postupka su pročitani izvedeni dokazi i saslušani okrivljeni i svedoci B.B. i Lj.B.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18 od 26. avgusta 2019. godine okrivljeni D. R. oglašen je krivim zbog krivičnog dela iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u pomaganju u smislu člana 35. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda i novčana kazna u iznosu od 80.000 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1091/19 od 23. decembra 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D. R, te je potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18 od 26. avgusta 2019. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 145/2020 od 20. februara 2020. godine odbačen je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog D. R. izjavljen protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18 od 26. avgusta 2019. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1091/19 od 23. decembra 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je sporni krivični postupak, u kome je podnosilac imao položaj okrivljenog, pokrenut 22. marta 2013. godine i da je pravnosnažno okončan 23. decembra 2019. godine, što znači da je trajao šest godina i devet meseci.

Pojam razumnog trajanja sudskog postupka predstavlja relativnu kategoriju koja, osim od dužine trajanja postupka, zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca. Ustavni sud je stoga razmotrio da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka u konkretnom predmetu.

Primenjujući navedena merila na konkretan slučaj, Ustavni sud prvo ističe da sporni postupak nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je vođen protiv ovde podnosioca ustavne žalbe i još jednog okrivljenog, zbog krivičnog dela prevara, te jer je okrivljeni D.N. priznao izvršenje krivičnog dela, zbog čega u konkretnom slučaju nije bilo potrebno sprovesti obiman dokazni postupak. Naime, u toku postupka su saslušani okrivljeni, oštećeni i sedam svedoka, te je dostavljen nalaz i mišljenje veštaka grafološke struke, pri čemu okrivljeni nisu osporili dostavljeni nalaz, pa veštak nije saslušavan u toku postupka, niti su dostavljani dopunski nalazi.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u toku celokupnog postupka izostao samo sa jednog glavnog pretresa (sa kog je ujedno izostao i drugi okrivljeni) i da nije na bilo koji drugi način doprineo dužem trajanju postupka. Štaviše, Ustavni sud primećuje da je podnosilac revnosno dolazio na zakazane pretrese, iako najveći broj istih nije održan zbog izostanka okrivljenog D.N.

Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da je dugom trajanju postupka najviše doprinelo postupanje prvostepenog suda, imajući u vidu da je u toku postupka pretres zakazan ukupno 27 puta, a da od toga nije održano 18 pretresa, i to čak 16 puta zbog izostanka uredno pozvanog okrivljenog D.N. Imajući u vidu kontinuirano izostajanje okrivljenog D.N, postupajući sud je u više navrata konstatovao da okrivljeni očigledno svesno izbegava da se pojavi pred sudom, te je s toga nalagao njegovo prinudno dovođenje. Međutim, iako nalozi za prinudno dovođenje nisu imali rezultata, prvostepeni sud nije preduzimao druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog D.N, kao što je pritvor, iako je to mogao na osnovu odredaba člana 188. Zakonika o krivičnom postupku. Pored toga, postupajući sud nije iskoristio ni mogućnost da razdvoji postupak u odnosu na okrivljenog D.N, koji nije redovno pristupao na zakazane pretrese, i da na taj način omogući da se postupak prema podnosiocu sprovede u razumnom roku. Na kraju, prva prvostepena presuda Osnovnog suda u Pančevu K. 320/14 od 24. januara 2018. godine je ukinuta usled propusta suda da sasluša svedoke B.B. i Lj.B. koje je predložila odbrana, kao i jer u izreci presude nije navedeno u čemu se sastoji radnja pomaganja podnosioca ustavne žalbe, a koji propusti prvostepenog suda su takođe doveli do dužeg trajanja postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe kao okrivljeni u spornom krivičnom postupku imao legitiman interes da se postupak okonča u okviru standarda razumnog roka.

Imajući sve navedeno u vidu, a posebno da je prvostepeni sud svojim postupanjem u velikoj meri doprineo ukupnom trajanju postupka, da postupak nije bio činjenično i pravno složen, da podnosilac nije značajnije doprineo dužem trajanju postupka, kao i da je podnosilac imao interes da postupak bude okončan u oviru standarda razumnog roka, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je stoga, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K. 356/18, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je donošenje odluke kojom se utvrđuje povreda prava dovoljan vid pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede.

6. Razmatrajući ustavnnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K. 356/18 od 26. avgusta 2019. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1091/19 od 23. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se ova tvrdnja podnosioca zasniva na navodima o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju pogrešnoj oceni dokaza, pogrešnoj primeni merodavnog prava i neadekvatnom obrazloženju osporenih presuda.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje dokaze izvedene u krivičnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje, da se izjašnjava o postojanju krivičnog dela i odgovornosti okrivljenog, kao i o celishodnosti vrste i visine izrečene sankcije, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu podnosioca, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Štaviše, Ustavni sud je uvidom u osporene presude utvrdio da iste sadrže dovoljno jasna i detaljna obrazloženja koja su zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava. Stoga se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za prevaru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti