Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak protiv dužnika u restrukturiranju nije nastavljen ni nakon što su za to prestali zakonski razlozi, što je dovelo do povrede prava podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloranke Balšić iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloranke Balšić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 142/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Sjenici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloranka Balšić iz Sjenice je 12. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Milice D. Radivojević, advokata iz Ivanjice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 142/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Sjenici doneo presudu P1. 681/06 od 16. oktobra 2006. godine kojom je obavezan tuženi da podnositeljki ustavne žalbe na ime minimalne zarade za period od 1. novembra 2005. godine do 31. maja 2006. godine isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Sjenici I. 142/07 od 31. januara 2007. godine određeno izvršenje zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika , a rešenje dostavljeno Narodnoj banci Srbije-Odseku za prinudnu naplatu; da je rešenjem Opštinskog suda u Sjenici I. 142/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinut postupak izvršenja, sa obrazloženjem da se izvršni dužnik nalazi u postupk u restrukturiranja; da je navedeno prvostepeno rešenje potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 111 /09 od 27. januara 2009. godine. Podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, ali zahtev za naknadu nematerijalne štete nije postavljen.

2. Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Sjenici I. 142/07, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Agencija za privatizaciju je 5. novembra 2004. godine donela rešenje R-41/04-01 o pokretanju postupka restrukturiranja subjekta privatizacije „Raška“ Holdnig kompanija AD Novi Pazar.

Presudom Opštinskog suda u Sjenici P1. 681/06 od 16. oktobra 2006. godine obavezan je tuženi - „Raška“ Holding kompanija AD Novi Pazar, Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice, da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade štete za izostalu zaradu za period od 1. novembra 2005. godine do 31. maja 2006. godine, isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje. Presuda je postala pravnosnažna 24. novembra 2006. godine.

Na osnovu navedene presude, podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 26. januara 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Sjenici predlog za izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika „Raška“ Holding kompanija AD Novi Pazar, Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Sjenici je rešenjem I. 142/07 od 31. januara 2007. godine odredio izvršenje.

Opštinski sud u Sjenici je rešenjem I. 142/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinuo postupak prinudnog izvršenja, zbog toga što je utvrdio da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja. Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u Novom Pazaru je rešenjem Gž. 111/09 od 27. januara 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Sjenici I. 142/07 od 12. oktobra 2008. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je na osnovu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji prekinuo postupak izvršenja , zbog toga što se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje.

4. Kako su odredbama člana 32. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda u Sjenici, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu rešenja Agencije R. 41/04-01 od 5. novembra 2004. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 16. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 5. novembra 2004. godine donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika R-41/04-01. Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala, javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu biti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište u pogledu prekida izvršnog postupka u kome su dužnici subjekti u restrukturiranju, zauzeto u ovom predmetu, već iskazao kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 16. oktobra 2011. godine).

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Sjenici P1. 681/06 od 16. oktobra 2006. godine, ni posle više od pet godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovo posebno s obzirom na stav Ustavnog suda da su od 1. januara 2009. godine prestali zakonski razlozi koji onemogućavaju izvršenje. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Sjenici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 142/07, okončao u najkraćem roku.

7. Ustavni sud je našao, budući da podnositeljka ustavne žalbe nije podnela zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljke ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti