Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje. Formalno pozivanje na Ustav i nezadovoljstvo ishodom postupka nisu dovoljni za vođenje postupka pred Ustavnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Šušakova iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Šušakova izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 852/09 od 25. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Šušakov iz Novog Sada je 13. oktobra 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 852/09 od 25. avgusta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Okružni sud u Zrenjaninu doneo pogrešnu odluku, jer Republiku Srbiju koja je bila tužena u predmetnoj parnici nije zastupao Republički javni pravobranilac, već savetnik kome je zamenik Republičkog javnog pravobranioca dao ovlašćenje za zastupanje, što, po mišljenju podnosioca, nije u skladu sa zakonom. Podnosilac ustavne žalbe je osporio i odluku o troškovima parničnog postupka, jer smatra da savetnik Republičkog javnog pravobranioca nema pravo na naknadu troškova postupka. Podnosilac, takođe, smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno i zbog činjenice da Opštinski sud u Novom Sadu njegov predlog za delegaciju nadležnosti nije prosledio Vrhovnom sudu Srbije, kao jedino stvarno nadležnom sudu za odlučivanje, već mu je naložio da obrazloži podneti zahtev, iako to nije propisano odredbama Zakona o parničnom postupku. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i da mu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta zbog toga što u parničnom postupku koji je vođen po tužbi podnosioca ustavne žalbe i koji je prethodio ustavnosudskom postupku tuženu Republiku Srbiju nije zastupao lično Republički javni pravobranilac, već savetnik u Republičkom javnom pravobranilaštvu, kome su priznati troškovi zastupanja, kao i zbog toga što je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu rešenjem I. 364/06 od 28. avgusta 2006. godine, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5201/06 od 20. septembra 2006. godine, odbačen zahtev izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze za svoje tvrdnje da su navedene činjenice uticale na povredu njegovog prava na pravično suđenje. Ustavni sud posebno naglašava da je zadatak Ustavnog suda da ispita da li je postupak u celini bio pravičan na način na koji to zahteva član 32. stav 1. Ustava, te da li odluke redovnih sudova krše ustavna prava. Ovo će biti slučaj ako je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio materijalno pravo, ako je primena materijalnog zakona bila proizvoljna ili diskriminacijska ili ukoliko je došlo do povrede procesnih prava stranaka u postupku na nezavisan i nepristrasan sud (na pristup sudu, na javno raspravljanje, itd.).
Dakle, Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti