Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u sporu o susvojini stečenoj u vanbračnoj zajednici. Utvrđeno je da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz redovnog žalbenog postupka, zahtevajući instancionu kontrolu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Panajotovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Panajotovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu, Odeljenja u Beloj Palanci P. 30/07 od 11. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4564/08 od 25. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Panajotović iz Niša, preko punomoćnika Zorana Kostića, advokata iz Niša, podneo je 5. januara 2009. godine Ustavnom sudu blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu, odeljenja u Beloj Palanci P. 30/07 od 11. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4564/08 od 25. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i povrede odredbe člana 142. stav 2. Ustava, kojim je utvrđeno načelo nezavisnosti i samostalnosti sudova.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u postupku koji je protiv njega vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 30/07, radi utvrđenja prava susvojine po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje. „Neustavnost i nezakonitost" osporenih presuda, po mišljenju podnosioca, ogleda se u tome što je sud pogrešno utvrdio da su stranke u postupku bile u vanbračnoj zajednici. Takođe, podnosilac smatra da je neosnovano odbijen njegov prigovor nedostatka pasivne legitimacije, s obzirom na to da je u toku prvostepenog postupka isticao da „nije u potpunosti vlasnik katastarskih parcela koje su bile predmet tužbenog zahteva". Po mišljenju podnosioca, drugostepeni sud je, takođe, doneo nezakonitu odluku time što je potvrdio prvostepenu presudu, a nije cenio navedene razloge. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da se „nezakonitost drugostepene presude ogleda u činjenici da je taj sud bio u zasnuje na pravnim pravilima imovinskog prava" koja su važila u vreme kada je sporna imovina stečena, te nije bilo mesta primeni odredaba Zakona o braku i porodičnim odnosima. Podnosilac predlaže da Ustavni sud poništi osporene presude, „sa nalogom nižestepenim sudovima da u ovoj pravnoj stvari donesu zakonitu odluku".
3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava, već punomoćnik podnosioca ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su izneti u žalbi podnetoj Okružnom sudu u Nišu protiv osporene prvostepene presude. Iz navoda kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić