Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravosnažne presude u izvršnom postupku. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1900/2015
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković , Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Damnjana Ilića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Damnjana Ilića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2820/13 podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju Osnovvnog suda u Čačku I. 2820/13 od 9. septembra 2013. godine, umanjenog za eventualno isplaćeni iznos po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Damnjan Ilić iz Čačka je, 12. marta 2015. godine, preko punomoćnika Maje Vojvodić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2820/13.

Uz dopunu ustavne žalbe od 2. avgusta 2016. godine podnosilac je Ustavnom sudu dostavio rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 307/15 od 18. novembra 2015. godine kojim je: usvojen njegov zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi u predmetu I. 2820/13 (stav 1. izreke); naloženo Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se označeni izvršni postupak okončao u što kraćem roku (stav 2. izreke); određena primerena naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 24.000,00 dinara (stav 3. izreke); odbijen zahtev za dosuđivanje naknade nematerijalne štete u iznosu preko dosuđenog a do traženih 1.000 evra (stav 4. izreke); određena naknada troškova postupka predlagaču (stav 5. izreke). Takođe, podnosilac ustavne žalbe dostavio je i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1827/15 od 10. decembra 2015. godine, kojim je označeno rešenje Višeg suda u Čačku potvrđeno.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 2820/13 od 9. septembra 2013. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 459/05 od 30. oktobra 2008. godine, kojom su obavezni FRA „Alat za unutrašnji navoj“ d.o.o. Čačak , „Fabrika reznog alata“ Čačak a.d, FRA „Alat za obradu rupe“ d.o.o. Čačak, „Alati i pribor“ d.o.o. Čačak, FRA „Spiralne burgije“ d.o.o. Čačak, FRA „Alat za spoljni navoj“ d.o.o. Čačak, FRA „Proizvodnja mašina“ d.o.o. Čačak i FRA „Termička obrada“ d.o.o. Čačak, kao izvršni dužnici, da tužiocu, kao izvršnom poverioc u, isplate na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika , a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

U obrazloženju rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 307/15 od 18. novembra 201. godine, kojim je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 2820/13 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 10. juna 2013. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je predlog usovjen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2820/13 od 29. jula 2013. godine, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac ni je ni delimično naplatili svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova , sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 24.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2820/13, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/ 2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2820/13 od 9. septembra 2013. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnositeljk a pokušal a na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti