Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom predmetu zbog neiscrpljivanja pravnih lekova

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu. Protiv prvostepene presude podnosilac nije izjavio žalbu, čime nisu iscrpljena pravna sredstva. Razlozi žalbe se odnose na prvostepeni postupak, a ne na drugostepenu presudu kojom je samo preinačena odluka o kazni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1905/2009
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladana Nikolića iz Varde, opština Kosjerić, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladana Nikolića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Užicu Kž. 441/09 od 20. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladan Nikolić iz Varde, opština Kosjerić, je 14. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koju je dopunio 16. novembra 2009. godine, protiv presude Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Užicu Kž. 441/09 od 20. avgusta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2009. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ako u roku od dve godine od dana pravosnažnosti ove presude ne učini novo krivično delo. Protiv navedene presude podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu, ali je žalbu izjavio opštinski javni tužilac.

Osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 441/09 od 20. avgusta 2009. godine uvažena je žalba Opštinskog javnog tužioca u Požegi i preinačena je presuda Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2009. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Okružni sud okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je navedenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim je utvrđeno pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavna žalba podneta je i zbog povrede prava iz čl. 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od odredaba člana 6. Konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede ovog prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbom člana 5. stav 1. Evropske konvencije garantovano je pravo na slobodu i bezbednost ličnosti.

4. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo, u skladu sa zakonom, da protiv osporene prvostepene presude Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2009. godine izjavi žalbu Okružnom sudu u Užicu, o čemu je u osporenoj presudi postojala pravna pouka. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio pomenuto pravno sredstvo, Ustavni sud je zaključio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kosjeriću K. 45/06 od 20. februara 2008. godine odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U delu ustavne žalbe kojim je osporena drugostepena presuda Okružnog suda u Užicu Kž. 441/09 od 20. avgusta 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ovom presudom preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni, ali ne i odluke o utvrđenoj krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. Imajući u vidu da osporenom drugostepenom presudom nije izmenjena odluka o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da preinačenje prvostepene presude samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji ne može dovesti do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je osporena sudska odluka zasnovana na proizvoljnom zaključivanju i primeni materijalnog prava. Međutim, razlozi na kojima se zasniva ustavna žalba, a koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje, isključivo se odnose na prvostepeni krivični postupak na čije povrede podnosilac ranije nije ukazivao, jer nije podnosio žalbu protiv prvostepene presude. U ustavnoj žalbi se takođe navodi da je nezakonitim lišenjem slobode 30. jula 2005. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na slobodu iz člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ocenjuje da ovi navodi nisu u bilo kakvoj vezi sa preinačenjem odluke o krivičnoj sankciji osporenom drugostepenom presudom. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu označenih ljudskih prava drugostepenom krivičnom presudom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom predmetu zbog neiscrpljivanja pravnih lekova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti