Povreda prava na suđenje u razumnom roku policijskih službenika

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je petorici podnosilaca iz Uba povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka za pripravnost. Svakom podnosiocu je dosuđena naknada od 800 evra zbog preteranog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1907/2023
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S, M. F, P. G. i B. S, svih iz Uba, i Z. M. iz sela Vrelo kod Uba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S, M. F, P. G, B. S. i Z. M. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Valjevo u predmetu broj 117-221/25, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. S, M. F, P. G, B. S. i Z. M. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S. iz Uba i ostala lica navedena u uvodu i u izreci, podneli su Ustavnom sudu, 17. februara 2023. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Valjevo u predmetima br. 117-52/17-1 do 117-1984/22, Žalbenom komisijom Vlade u predmetima br. 120-00-515/2018-01 do 120-01-229/2022-01 i u vreme izjavljivanja ustavne žalbe pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-4031/2015 od 6. jula 2017. godine, kojom je podnosiocima utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 14. maja 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na značaj predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Valjevo broj 117-221/25 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 14. maja 2008. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu pripravnosti, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Podnosioci ustavne žalbe su 19. juna 2015. godine podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku u kome se rešava o navedenom zahtevu. Odlukom Ustavnog suda Už-4031/2015 od 6. jula 2017. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji je u vreme odlučivanja o toj ustavnoj žalbi trajao devet godina. Istom odlukom je podnosiocima utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

U toj odluci Ustavnog suda je kao poslednji doneti akt navedeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Valjevo (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 117-2281/16 od 29. novembra 2016. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 14. maja 2005. do 14. maja 2008. godine.

Rešenjem Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-211/2017-01 od 27. februara 2017. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

U postupku koji je usledio počev od 7. jula 2017. godine, čije se trajanje ceni ovom odlukom, prvostepena rešenja broj 117-26/17 od 26. jula 2017. godine, broj 117-43/17-1 od 25. oktobra 2017. godine i broj 117-52/17-1 od 11. januara 2018. godine, kojima je odbijen zahtev podnosilaca za period od 14. maja 2005. do 14. maja 2008. godine, poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-715/2017-01 od 11. oktobra 2017. godine, broj 120-01-775/2017-01 od 24. novembra 2017. godine i broj 120-00-515/2018-01 od 28. marta 2018. godine, te je predmet vraćen na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je doneo delimično rešenje broj 117-2097/18 od 6. juna 2018. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodatka na platu za pripravnost za period od 14. maja 2005. do 31. decembra 2006. godine. U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je pravo na dodatak za pripravnost propisano odredbom člana 28. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14), koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine, dok relevantnim propisima koji su važili u periodu pre stupanja na snagu tog zakona, pripravnost nije bila propisana kao opšti radnopravni institut i jedan od dodataka na platu; da će o osnovanosti zahteva za period od 1. januara 2007. do 14. maja 2008. godine biti odlučeno naknadnim rešenjem, imajući u vidu da u pomenutom periodu u Policijskoj upravi Valjevo nije postojao radnik u statusu ovlašćenog službenog lica, sa istim stepenom stručne spreme kao podnosioci ustavne žalbe, a bez neredovnosti u radu, pa je nemoguće pronaći uporednog radnika u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-1176/2018-01 od 9. avgusta 2018. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno navedeno delimično rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak. Drugostepeni organ je ocenio da su policajci i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik RS“, br. 44/91, 79/91, 54/96, 17/99, 33/99, 25/2000, 8/01 i 106/03) do stupanja na snagu Pravilnika o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova od 26. juna 2006. godine, imali pravo na uvećanu platu zbog neredovnosti u radu (dežurstvo, pripravnost, rad na dane državnih i verskih praznika, rad noću, smenski rad, prekovremeni rad i drugi vidovi neredovnosti), u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), Opštim kolektivnim ugovorom i članom 108. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), kao i da navedena lica u periodu od 26. juna 2006. godine do primene izmenjenog Zakona o policiji (2011. godine) nemaju pravo na uvećanje plate po navedenom osnovu, ako je njihova plata uvećana za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

U daljem toku postupka, delimična rešenja prvostepenog organa broj 117-517/19 od 23. januara 2019. godine, broj 117-1696/19 od 6. maja 2019. godine, broj 117-2473/19 od 15. jula 2019. godine, broj 117-3107/19-1 od 29. oktobra 2019. godine, broj 117-73/20 od 15. januara 2020. godine, broj 117-937/20 od 3. juna 2020. godine, broj 117-1415/20 od 26. avgusta 2020. godine, broj 117-1733/20 od 6. novembra 2020. godine, broj 117-242/21 od 17. februara 2021. godine, broj 117-955/21 od 8. juna 2021. godine, broj 117-1663/21 od 8. septembra 2021. godine, broj 117-2228/21-1 od 24. decembra 2021. godine, broj 117-1984/22 od 1. avgusta 2022. godine, broj 117-984/23 od 6. februara 2023. godine, broj 117-9428/23 od 11. decembra 2023. godine, broj 117-2905/24 od 29. aprila 2024. godine, broj 117-5342/24 od 25. septembra 2024. godine i broj 117-221/25 od 20. januara 2025. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodatka na platu za pripravnost za period od 14. maja 2005. do 31. decembra 2006. godine, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-00-1151/2019-01 od 28. februara 2019. godine, broj 120-00-2213/2019-01 od 27. maja 2019. godine, broj 120-01-2260/2019-01 od 9. septembra 2019. godine, broj 120-01-2833/2019-01 od 3. decembra 2019. godine, broj 120-01-138/2020-01 od 28. februara 2020. godine, broj 120-01-317/2019-01 od 10. jula 2020. godine, broj 120-01-556/2020-01 od 25. septembra 2020. godine, broj 120-01-767/2020-01 od 24. decembra 2020. godine, broj 120-01-213/2021-01 od 20. aprila 2021. godine, broj 120-01-322/2021-01 od 14. jula 2021. godine, broj 120-01-449/2021-01 od 21. oktobra 2021. godine, broj 120-01-20/2022-01 od 4. februara 2022. godine, broj 120-01-229/2022-01 od 29. septembra 2022. godine, broj 120-02-103/2023-01 od 27. marta 2023. godine, broj 120-01-35/2024-01 od 14. februara 2024. godine, broj 120-01-147/2024-01 od 25. juna 2024. godine, broj 120-01-225/2024-01 od 30. oktobra 2024. godine i broj 120-01-39/2025-01 od 24.februara 2025. godine.

Podnosioci su izjavljivali žalbe zbog ćutanja uprave, u slučaju kašnjenja prvostepenog organa sa donošenjem rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 14. maja 2005. do 31. decembra 2006. godine. Prema stanju u spisima predmeta, podnosioci nisu izjavili žalbu zbog nedonošenja rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 1. januara 2007. do 14. maja 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavnom žalbom se osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-4031/2015 od 6. jula 2017. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je, u konkretnom slučaju, period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku počeo da teče od 7. jula 2017. godine, što iznosi osam godina i tri meseca.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka može, samo po sebi, ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kom se odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud ocenjuje da je predmet osporenog postupka od materijalnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, koji imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, posebno zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Predmet postupka nije činjenično i pravno složen. Pri tome se od donošenja delimičnog rešenja prvostepenog organa od 6. juna 2018. godine odlučuje o delu zahteva podnosilaca za isplatu dodataka za pripravnost za period od 14. maja 2005. do 31. decembra 2006. godine, dok se o delu zahteva za period od 1. januara 2007. do 14. maja 2008. godine od tada više ne odlučuje.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku čije se trajanje ovde ceni doneto po 22 rešenja prvostepenog organa i drugostepenog organa po žalbama protiv rešenja prvostepenog organa. Iz toga proizlazi da osporeni postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja i presuda Upravnog suda. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.).

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da su oni podnosili žalbe zbog ćutanja uprave, u slučaju kašnjenja prvostepenog organa sa donošenjem rešenja. Sud je imao u vidu da podnosioci nisu izjavili žalbu zbog nedonošenja rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 1. januara 2007. do 14. maja 2008. godine, ali to ne utiče na drugačiju ocenu o njihovom ponašanju, s obzirom na to da se ustavnom žalbom ne osporava neodlučivanje o tom delu zahteva, već isključivo neefikasno postupanje prvostepenog organa prilikom odlučivanja o delu zahteva koji se odnosi na period od 14. maja 2005. do 31. decembra 2006. godine i drugostepenog organa, koji kontinuirano vraća predmet na ponovno odlučivanje.

Ustavnopravna ocena osporenog postupka, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će određena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka. Ustavni sud smatra da se iznete ocene Evropskog suda mogu primeniti i na osporeni postupak u kome se odlučuje o pravu većeg broja policijskih službenika na isplatu dodatka na platu po osnovu pripravnosti.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku policijskih službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti