Odluka o neadekvatnoj naknadi za povredu prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da iznos od 400 evra, dosuđen zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, nije adekvatna naknada. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, utvrđuje pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1908/2020
30.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V . iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 790/19 od 10. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V. V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 790/19 od 10. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 363/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V . iz Vršca podnela je Ustavnom sudu, 3. februara 2020. godine, preko punomoćnika R. P, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 790/19 od 10. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom je istaknuto da novčani iznos od 400,00 evra koji je podnositeljki osporenom presudom prav nosnažno dosuđen kao novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku u kome duže od devet godina ne može da naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa, ne predstavlja adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava. Takođe, podnositeljka je ukazala da su sudovi u istoj situaciji dosuđivali veće iznose novčanog obeštećenja, a pozvala se i na praksu Evropskog suda za ljudska prava. Istovremeno, podnositeljka smatra da joj je ovakvim postupanjem suda neopravdano uskraćeno i pravo na imovinu. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom podnositeljki povređena označena ustavna prava, kao i da joj utvrdi pravo na naknadu štete u iznosu od 2.500 e vra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Požarevcu R4. St. 542/18 od 4. februara 2019. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe, te je utvrđeno da joj je poređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se nad stečajnim dužnikom I. „V .“ Akcionarsko društvo Vršac vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 363/11.

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom pokrenut je 29. marta 2010. godine i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju, Centar za stečajeve.

Podnositeljka ustavne žalbe je stečajni poverilac koja prema stečajnom dužniku ima priznato potraživanje iz radnog odnosa.

U postupku po tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, osporenom presudom Višeg suda u Pančevu pravnosnažno je delimično usvojen njen tužbeni zahtev, te je obavezana tužena Republika Srbija d a joj isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev za isplatu još 1.100 evra odbijen kao neosnovan, uz obrazloženje suda da se dosuđenim iznosom postiže adekvatna satisfakcija podnositeljke.

4. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima da je visina novčanog obeštećenja koja joj je prav nosnažno dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

Vezano za osnovanost iznetih navoda, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 6/21), a koji se, s obzirom na to da se radi o istom spornom pravnom pitanju i da se navodi podnositeljke o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na suštinski istovetnim razlozima, primenjuju i u konkretnom slučaju .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom sporu ističe da su za njegovo rešavanje od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 790/19 od 10. decembra 2019. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 363/11 pravnosnažno dosuđen iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Saglasno razlozima iznetim u obrazloženju Odluke Už-7309/2018, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 790/19 od 10. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 363/11. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnositeljki utvrđena povreda prava na pravično suđenje, kao i da joj je primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštiti prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Sa druge strane, kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava vezuje za visinu prav nosnažno dosuđenog iznosa novčanog obeštećenja, Ustavni sud je utvrdio da u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje, te je u tom delu odbacio ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o neadekvatnoj naknadi za povredu prava na suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti