Neosnovanost ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na obaveštenost

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog neizvršenja rešenja Poverenika za informacije. Utvrđeno je da je organ vlasti dostavio tražene dokumente koje poseduje, a za ostale obavestio da ih ne poseduje, čime je pravo na obaveštenost ostvareno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1909/2009
08.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Miloševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragoljuba Miloševića izjavljena protiv radnje neizvršenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine, zbog povrede prava na obaveštenost zajemčenog članom 51. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Milošević iz Beograda je 15. oktobra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu „zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u predmetu eksproprisanog i srušenog dela stana Bogdanke Milošević iz Beograda, „na osnovu“ čl. 21. 25, 58, 166. i 170. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je od Ustavnog suda zatražio da ga „ne upućuje na podnošenje tužbe opštinskom sudu zbog potraživanja četiri dokumenta od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, jer se zbog istih pravnih ciljeva“ već vodi postupak pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda za uređenje ustavne žalbe, podnosilac je 17. novembra 2009. godine dostavio Sudu dopunu ustavne žalbe, u kojoj je, pored navedenih, istakao i povredu prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, „jer već 14 godina nastoji da sazna pravi razlog za neisplaćenu naknadu za eksproprisan i srušen deo stana (moje supruge) Bogdanke Milošević“. Podnosilac smatra da „kao suprug i zaštitnik njene imovine ima pravo „na jednaku zaštitu, bez diskriminacije i po osnovu imovnog stanja“. Podnosilac zahteva od Ustavnog suda da „naredi“ Generalnom sekretarijatu Vlade i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda da u najkraćem roku „dostave kopije četiri dokumenta navedena u ustavnoj žalbi“.

Podnosilac ustavne žalbe je dostavio Ustavnom sudu još 29 podnesaka, u kojima ne osporava druge akte ili radnje, niti se poziva na druge povrede prava ili sloboda zajemčene Ustavom, već „postupa po nalogu suda za dostavljanje dokumentacije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna članu 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 6587/07, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe se 13. aprila 2009. godine obratio Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda (dalje u tekstu: Direkcija) zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, kojim je zatražio da mu se dostave kopije sledećih dokumenata: izvoda iz Pravilnika o radu pravnih prethodnika Direkcije iz koga se vidi u čemu se sastoji zastupanje investitora „Beobanke“ od strane Direkcije u predmetu eksproprijacije dela stana njegove supruge, u toku 1991. godine, potvrde koju je pravni prethodnik Direkcije pribavio od Službe društvenog knjigovodstva kao dokaz da je „Beobanka“ obezbedila novčana sredstva za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa za navedenu eksproprijaciju, te ugovora i aneksa ugovora o obezbeđenim sredstvima za rešavanje imovinsko-pravih odnosa u postupku eksproprijacije, kao i bankarske garancije „Beobanke“ označene u zahtevu. Istim zahtevom su traženi dokumenti o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za druga lica koja su stanovala na istoj adresi, kopija ugovora o doživotnom izdržavanju, specijalno punomoćje za zastupanje krajnjeg korisnika eksproprijacije, dopis Direkcije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike iz 1998. godine, izveštaj Direkcije iz 1998. godine, dostavljen Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, u kome se navodi da je Bogdanki Milošević na ime naknade za eksproprisani deo stana u Beogradskoj ulici dodeljen stan u ulici Janka Lisjaka približne kvadrature, odgovor Direkcije advokatu Draganu Subašiću i zapisnik sa sastanka održanog 4. marta 1998. godine u prostorijama Direkcije na kome je Bogdanka Milošević prihvatila jedan od četiri stana, kao naknadu za deo eksproprisanog stana.

Direkcija je dopisom od 29. maja 2009. godine obavestila Poverenika da se po zahtevu podnosioca ustavne žalbe Direkcija više puta izjašnjavala, o čemu je dostavila kopiju svog dopisa od 26. novembra 2007. godine.

Rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja (dalje u tekstu: Poverenik) broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine usvojena je žalba podnosioca i naloženo Direkciji da podnosioca ustavne žalbe bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, obavesti o tome da li poseduje tražene dokumente i da mu dostavi kopije tih dokumenata, ukoliko ih poseduje.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. jula 2009. godine podneo žalbu Povereniku zbog nepotpunog postupanja Direkcije po rešenju Poverenika broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine, navodeći da uz dopis od 30. juna 2009. godine Direkcija nije dostavila sve dokumente koji su predmet navedenog rešenja Poverenika.

Podnosilac ustavne žalbe se 31. avgusta 2009. godine obratio Generalnom sekretarijatu Vlade radi izvršenja rešenja Poverenika broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine.

Rešenjem Poverenika broj 07-00-0176/2009-03 od 30. novembra 2009. godine usvojena je žalba podnosioca ustavne žalbe i naloženo Direkciji da obavesti podnosioca bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, da li poseduje dokument u kome je sadržana informacija o obezbeđenim sredstvima od strane Gradskog društvenog fonda za građevinsko zemljište i puteve za nepokretnost esproprisanu 1991. godine, čiji je zemljišno-knjižni vlasnik bila Bogdanka Milošević iz Beograda, te da, ukoliko poseduje navedeni dokument, njegovu kopiju dostavi podnosiocu ustavne žalbe.

U odgovoru Direkcije, koji je 23. decembra 2009. godine dostavljen podnosiocu ustavne žalbe, navedeno je da Direkcija navedenom potvrdom ne raspolaže, ali da iz činjenice da je rešenje o esproprijaciji predmetne nepokretnosti postalo pravnosnažno, proizlazi da je navedena potvrda morala biti priložena, odnosno da je pravni prethodnik direkcije imao obezbeđena sredstva u trenutku podnošenja predloga za eksproprijaciju. U odgovoru je, takođe, navedeno da su na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji sredstva iskorišćena za određivanje naknade Bogdanki Milošević i da joj je u tom postupku dodeljen trosoban stan u Metohijskoj ulici u Beogradu.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. jula 2010. godine podneo „žalbu“ Povereniku, s pozivom na odredbe Zakona kojima je propisano da poverenik sprovodi administrativno izvršenje prinudom. U „žalbi“ je navedeno da se tražene informacije nalaze u neizvršenim rešenjima Poverenika br. 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine i 07-00-0176/2009-03 od 30. novembra 2009. godine.

Poverenik je 3. novembra 2011. godine dostavio Ustavnom sudu zaključak broj 07-00-01777/2010-03 od 31. oktobra 2010. godine, kojim je obustavio postupak izvršenja rešenja broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine, našavši da je Direkcija dopisom od 30. juna 2009. godine dostavila podnosiocu ustavne žalbe kopije traženih dokumenata koje poseduje, sa napomenom da ostale domumente ne poseduje, čime je u celini izvršila obavezu iz navedenog rešenja. Poverenik je, takođe, dostavio zaključak broj 07-00-01212/2010-03 od 4. oktobra 2010. godine, kojim je obustavio postupak izvršenja rešenja broj 07-00-0176/2009-03 od 30. novembra 2009. godine, jer je ocenio da je Direkcija u celini izvršila obavezu, time što je dopisom od 23. decembra 2009. godine obavestila podnosioca ustavne žalbe da ne poseduje traženi dokument.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju, kao i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. st. 1. i 2.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07), koji je važio do donošenja Zakona o izmenama i dopunama tog zakona objavljenog u „Službenom glasniku RS“, broj 104/09 od 16. decembra 2009. godine, kojim je bilo propisano:

- da je informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna (član 2. stav 1.);

- da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna (član 5. stav 1.);

- da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije (član 16. stav 1.);

- da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna, da izvršenje rešenja Poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije, koja može bliže odrediti način izvršenja rešenja (član 28.).

5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije zaključio da podnosilac u suštini osprava radnju neizvršenja rešenja Poverenika broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine. Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca o povredi prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da su pre podnošenja ustavne žalbe bila iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca, koji se, saglasno tada važećim odredbama člana 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obratio Vladi radi izvršenja navedenog rešenja Poverenika.

Polazeći od toga da se Ustavom zajemčeno pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, ostvaruje u skladu sa zakonom, Ustavni sud je najpre ispitivao da li je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno da to pravo ostvari na način predviđen odredbama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je Direkcija, postupajući po rešenju Poverenika broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine, dostavila podnosiocu ustavne žalbe u roku od mesec dana sve tražene dokumente koji su bili u njenom posedu. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je Poverenik doneo novo rešenje broj 07-00-0176/2009-03 od 30. novembra 2009. godine, kojim je naložio Direkciji da obavesti podnosioca da li poseduje dokument o tome da je Gradski društveni fond za građevinsko zemljište i puteve obezbedio sredstva za nepokretnost eksproprisanu 1991. godine, čiji je vlasnik bila supruga podnosioca ustavne žalbe i, ukoliko ga poseduje, da kopiju tog dokumenta dostavi podnosiocu. Ustavni sud konstatuje da je navedeno rešenje od 30. novembra 2009. godine Poverenik doneo u postupku po žalbi podosioca zbog nepotpunog izvršenja rešenja broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine i da je tim rešenjem konkretizovan nalog koji se odnosi na dokument o obezbeđenju novčanih sredstava za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa za predmetnu eksproprijaciju. Kako je podnosilac ustavne žalbe dopisom od 23. decembra 2009. godine obavešten da Direkcija ne poseduje traženi dokument, Ustavni sud nalazi da je time podnosilac ostvario pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna, saglasno članu 5. stav 1. Zakona.

S obzirom na to da je preduslov za ostvarenje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da organ javne vlasti raspolaže informacijom koja je predmet zahteva, a da je Direkcija obavestila podnosioca o tome da ne poseduje preostale tražene dokumente, Ustavni sud je ocenio da radnjom neizvršenja rešenja Poverenika broj 07-00-535/2009-03 od 5. juna 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup informacijama od javnog značaja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava zajemčenog odredbom člana 51. Ustava.

6. Ustavni sud ocenjuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi prava iz člana 25. Ustava, već podnosilac tvrdnju o povredi fizičkog i psihičkog integriteta vezuje za «mučenje», koje je posledica „osamnaestogodišnje neisplaćene naknade za eksproprisan deo stana“ njegove supruge.

Ocenjujući navode ustavne žalbe da podnosilac, „kao zaštitnik imovine svoje supruge, ima ustavno pravo na jednaku zaštitu, bez diskriminacije i po osnovu imovnog stanja“, Ustavni sud ukazuje da u osporenom postupku nije odlučivano o imovinskom pravu podnosioca, nego o pravu na pristup informacijama od javnog značaja. Stoga ovaj sud nalazi da se ti navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava.

Kako se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno konkretno ljudsko pravo ili sloboda, Ustavni sud ukazuje na to da do povrede označenog ustavnog načela može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode. Ustavni sud ocenjuje da se tvrdnja podnosioca o navodnoj diskriminaciji zasniva na njegovom uverenju da mu je nepostupanjem Direkcije po rešenju Poverenika povređeno pravo na imovinu. Imajući u vidu prethodno iznete ocene o povredama označenih ustavnih prava, Ustavni sud konstatuje sa navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu ni sa istaknutom povredom načela iz člana 21. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Neosnovanost ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na obaveštenost

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti