Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema dužniku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom i stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1909/2015
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić , Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sanije Ljajić iz Tutina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sanije Ljajić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudo m u Novom Pazaru u predmetu I. 1101/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 17/13 od 30. maja 2014 . godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sanija Ljajić iz Tutina podnela je Ustavnom sudu, 11. februara 2014. godine, preko punomoćnika Radoslava Stefanovića , advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1101/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17 /13. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete opredeljene rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1101/06 od 20. oktobra 2006. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-1182/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 504/14 od 24 . novembra 2014 . godine utvrđeno je da je predlagaču Saniji Ljajić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudo m u Novom Pazaru u predmetu I. 1101/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 504 /14 od 12. marta 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-1909/2015 .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstv u izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "Raška" Holding kompanija A.D. na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Tutinu P1. 158/06 od 26. juna 2006. godine kojom je obavezan tuženi "Raška" Holding kompanija A.D. Novi Pazar da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati, između ostalog, minimalnu zaradu koju utvrđuje Vlada Republike Srbije za označeni period, sa pripadajućom zakonskom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 17/13 od 25 . oktobra 2013 . godine o tvorio stečajni postupak nad preduzećem "Raška" Holding kompanija A.D. Novi Pazar .

Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 17 /13 od 30. maja 2014. godine usvojena je lista priznatih i osporenih potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, između ostalih i Sanije Ljajić, čije je potraživanje ukupno priznato u iznosu od 548.643,00 dinara u trećem isplatnom redu .

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 504/14 od 24. novembra 201 4. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču Saniji Ljajić u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudo m u Novom Pazaru u predmetu I. 1101/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. U stavu drugom izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao. U stavu trećem izreke rešenja predlagaču je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 50.000,00 dinara, dok je stavom četvrt im izreke rešenja odbijen zahtev predlagača za isplatu naknade u iznosu od 200.000,00 dinara; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagača kojim je tražio da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te da se obaveže Republika Srbija da predlagaču isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 548.643,00 dinara, a stavom šestim izreke utvrđeni su troškovi predlagača u iznosu od 30.000,00 dinara.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 4/15 od 22. januara 2015. godine potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 504/14 od 24. novembra 201 4. godine u stavu trećem izreke, dok je navedeno rešenje ukinuto u stavu petom izreke i rešeno da će po dostavljanju rešenja predlagaču, prvostepeni sud ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju I. 1101/06 od 20. oktobra 2006. godine u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv dužnika "Raška"Holding kompanija A.D. Novi Pazar koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 17 /13 od 30. maja 201 4. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnositeljka pokušala na prinu dan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema dužniku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti