Ustavna žalba zbog odbacivanja revizije koju nije izjavio advokat

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačena revizija jer je nije izjavio advokat. Utvrđeno je da obavezno zastupanje od strane advokata u postupku po reviziji ne povređuje pravo na pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Melanije Kokotović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Melanije Kokotović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 832/07 od 26. aprila 2007. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Melanije Kokotović izjavljena protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3852/01 od 17. novembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12306/06 od 22. novembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Melanija Kokotović iz Beograda, preko punomoćnika Svetozara Greka iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 26. oktobra 2007. godine ustavnu žalbu protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3852/01 od 17. novembra 2005. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12306/06 od 22. novembra 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 832/07 od 26. aprila 2007. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe osporava navedene presude prvostepenog i drugostepenog suda zbog njihove nezakonitosti, odnosno zbog povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Takođe navodi da joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podnositeljka ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud poništi osporene presude zbog nezakonitosti, kao i da utvrdi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno njeno ustavno pravo na žalbu, jer je tim rešenjem odbijena revizija podnositeljke ustavne žalbe zbog toga što je nije izjavio advokat.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće:
U parnici tužilje Melanije Kokotović iz Beograda, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, radi naknade štete, Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je 17. novembra 2005. godine presudu P. 3852/01, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje.
Povodom žalbe tužilje na prvostepenu presudu, Okružni sud u Beogradu doneo je 22. novembra 2006. godine presudu Gž. 12306/06, kojom je u jednom delu prvostepenu presudu potvrdio, a u drugom delu preinačio.
Podnositeljka ustavne žalbe izjavila je Vrhovnom sudu Srbije reviziju protiv navedene presude Okružnog suda zbog povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Rešavajući o podnetoj reviziji, Vrhovni sud Srbije je 26. aprila 2007. godine doneo rešenje Rev. 832/07, kojim je, na osnovu čl. 401. i 404. Zakona o parničnom postupku, odbacio reviziju kao nedozvoljenu, jer nije izjavljena od ovlašćenog lica. U obrazloženju rešenja navedeno je da je odredbom člana 84. Zakona o parničnom postupku propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji, a da je u konkretnom slučaju reviziju u ime tužilje podneo punomoćnik Svetozar Grek, diplomirani mašinski inženjer.
4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 2); da se revizija podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu (član 400.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta, a da je revizija, pored ostalog, nedozvoljena ako je izjavi lice koje nije advokat (član 401. stav 1. i stav 2. tačka 2)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (član 491. stav 4.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na žalbu ili drugo pravno sredstvo.
Zakon o parničnom postupku je propisivanjem razloga zbog kojih se može, odnosno ne može izjaviti revizija, ograničio raspravljanje po ovom vanrednom pravnom leku samo na pravna pitanja, pa je advokat kao pravno kvalifikovano lice jedini ovlašćen da izjavi reviziju, što je na imperativan način i predviđeno odredbom člana 84. stav 2. Zakona. Ustavni sud je u svojoj Odluci broj IU-193/2004 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo.
Ustavni sud je stanovišta da se konstituisanjem zakonske obaveze angažovanja advokata za zastupanje po vanrednim pravnim sredstvima pred Vrhovnim sudom Srbije, stranci ne uskraćuje mogućnost pristupa sudu. Ovo iz razloga što je u slučaju sprečenosti angažovanja advokata zbog lošeg opšteg materijalnog stanja podnositeljka ustavne žalbe mogla ostvariti pravo na besplatno stručno zastupanje od strane advokata pod uslovima i na način propisan odredbama člana 166. st. 1. do 3. Zakona o parničnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe nije ukazala da joj je to pravo u sprovedenom parničnom postupku uskraćeno.
Pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, pre svega, podrazumeva mogućnost preispitivanja svake odluke državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojom je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog lica, od strane višeg organa. Kada se radi o kršenju nekog ljudskog ili manjinskog prava zajemčenog Ustavom, svakom se, saglasno odredbi člana 22. stav 1. Ustava, garantuje pravo na sudsku zaštitu, odnosno pravni lek pred sudom. Ova garancija podrazumeva da pravni lek bude delotvoran, odnosno adekvatan i dostupan, kao i da omogući uklanjanje posledica koje su povredom prava nastale.
U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnositeljka ustavne žalbe je protiv prvostepene presude izjavila žalbu o kojoj je odlučivao Okružni sud u Beogradu, tako što je presudom Gž. 12306/06 od 22. novembra 2006. godine u jednom delu potvrdio prvostepenu presudu, a u drugom delu je preinačio. Po oceni Ustavnog suda, podnositeljki ustavne žalbe je u drugostepenom parničnom postupku obezbeđeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučeno kao u stavu 1. izreke.
6. U pogledu dela ustavne žalbe izjavljene protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3852/01 od 17. novembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12306/06 od 22. novembra 2006. godine, a imajući u vidu razloge kojima se obrazlaže ustavna žalba u tom delu, proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe zahteva od Ustavnog suda da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih presuda redovnih sudova. Takođe, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno relevantne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, već podnositeljka ustavne žalbe navodi samo da su osporene presude nezakonite i to iz istih onih razloga koje je već iznela u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu i u izjavljenoj reviziji.
Prema stavu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan jedino da utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u svojim rešenjima br. Už. 1180/2008 i Už. 1370/2008.
Kako u konkretnom ustavnosudskom postupku podnositeljka ustavne žalbe nije pružila relevantne ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom, kao i uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava iz člana 36. stav 2. Ustava na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi u delu u kome osporavaju navedene presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u stavu 2. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavna žalba zbog odbacivanja revizije koju nije izjavio advokat

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti