Odluka Ustavnog suda o povredi prava u razumnom roku u katastarskom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Republičkim geodetskim zavodom koji traje preko četiri godine. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 600 evra.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-191/2017
13.02.2020.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. M . iz V, grad Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba V. M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1297/2015 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .
3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
4. Odbacuje se ustavna žalba V. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-1 6/2010.
O b r a z l o ž e nj e
1. V. M . iz V, grad Beograd , podnela je Ustavnom sudu, 6. januara 2017. godine, preko punomoćnika R. J . iz Vrčina, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 i upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1297/2015.
Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je, kao zakonski naslednik ranijeg sopstvenika k.p. broj …/4 KO Vrčin, 14. decembra 2005. godine podnela zahtev nadležnom organu za poništaj rešenja o eksproprijaciji i detaljno opisuje tok tog upravnog postupka koji je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 1 0775/13 od 13. januara 2015. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, ističe da ni nakon pravnosnažnog okončanja navedenog postupka ne može da ostvar i pravo na imovinu i navodi za to sledeće razlog e: da je 27. jula 2015. godine podnela zahtev za provođenje promena na …/4 KO Vrčin, na osnovu pravnosnažnog rešenja Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 od 23. maja 2012. godine; da je 11. septembra 201 5. godine doneto rešenje kojim se dozvoljava upis prava svojine u korist ranijeg sopstvenika Đorđa Marinkovića; da je privredno društvo „Vemus“ d.o.o. Beograd izjavilo žalbu protiv navedenog rešenja, o kojoj još nije odlučeno.
Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1297/2015 i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
3.1. Pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 vođen je upravni postupak po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za poništaj rešenja Komiteta za privredu i finansije skupštine opštine Grocka broj 465-1 71/1984 od 3. septembra 1984. godine. Navedeni postupak okončan je presudom Upravnog suda U. 15353/12 od 19. juna 2015. godine, a rešenje Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 od 23. maja 2012. godine postalo je pravnosnažno 20. jula 2015. godine.
3.2. Podnositeljka ustavne žalbe je 27. jula 2015. godine podne la zahtev za provođenje promena na k.p. broj …/4 KO Vrčin, na osnovu rešenja Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 od 23. maja 2012. godine.
Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Grocka je rešenjem broj 952-02-4-1297/2015 od 11. avgusta 2015. godine dozvolila upis prava svojine u korist ranijeg sopstvenika Đ. M . na spornoj katastarskoj parceli.
Privredno društvo „V.“ d.o.o. Beograd je protiv navedenog rešenja izjavilo žalbu 2. septembra 2015. godine, o kojoj je Republički geodetski zavod odlučio rešenjem 07-3 broj 952-02-22-21411/2016 od 16. januara 2108. godine , tako što je poništio rešenje Službe za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1297/2015 od 11. avgusta 2015. godine i predmet vratio tom organu na ponovni postupak i odlučivanje.
Podnositeljka ustavne žalbe je podnela dve urgencije za prekoredno i hitno rešavanje predmeta, 13. februara i 10. jula 2018. godine.
Služba za katastar nepokretnosti Grocka je u ponovnom postupku donela rešenje 12. decembra 2018. godine, kojim je ponovo usvojila predmetni zahtev podnositeljke ustavne žalbe.
Privredno društvo „V.“ d.o.o. Beograd je i protiv novodonetog rešenja izjavilo žalbu, koja je dostavljena Republičkom geodetskom zavodu 9. januara 2019. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je 5 . februara 2019. godine podnela pritužbu na rad organa uprave, tražeći, pored ostalog da joj nadležni organ dostavi na odgovor žalbu privrednog društva „V.“ d.o.o. Beograd.
Do 13. novembra 2019. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni Ustavnom sudu, nije bilo drugog postupanja u ovoj upravnoj stvari.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:
Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/ 01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.
Odredbama važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da se p ostupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).
5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na uverenju da se moraju jedinstveno posmatrati postupak koji je vođen pred organom uprave nadležnim za odlučivanje o zahtevu za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji i postupak koji se vodi pred organom nadležnim za upis prava na nepokretnosti koja je predmet tog rešenja. Nalazeći da takva tvrdnja nema ustavnopravnog utemeljenja, Sud je postojanje povrede označenog prava ispitivao počev od podnošenja zahteva Republičkom geodetskom zavodu, o kome se odlučuje u predmetu Službe za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1297/2015. Ustavni sud je, s tim u vezi, najpre utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 27. jula 2015. godine, zahtevom podnosi teljke ustavne žalbe za upis prava na nepokretnostima i da pred nadležnim organima koji odlučuju u upravnom postupku traje četiri godine i pet meseci.
Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično kompleksan, niti se u njemu postavljaju složena pravna pitanja.
Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe ima legitiman interes da se u okviru standarda razumnog roka odluči o nje nom zahtevu za upis prava na spornoj katastarskoj parceli nakon okončanog postupka deeksproprijacije.
Ustavni sud ocenjuje da je nepostupanje drugostepenog organa isključivi razlog dugog trajanja osporenog postupka.
Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da ona u toku osporenog postupka nije ima la na raspolaganju procesnopravno sredstvo protiv „ćutanja administracije“, budući da je tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku mogl a podneti samo stranka koja je izjavila žalbu protiv prvostepenog upravnog akta. Ustavni sud je navedeno stanovište izrazio u Odluci Už-1943/2013 od 13. januara 2016. godine, ocenjujući da podnosilac ustavne žalbe u tom predmetu nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe zbog „ćutanja administracije“ , s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u predmetnom upravnom postupku.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1297/2015, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.
Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja nadležnih organa u osporenom postupku.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak pred okončao u najkraćem roku.
8. Ispitujući procesne pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Polazeći od toga da je rešenje Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-171/84, 465-118/05, 465-13/09 i 465-16/2010 od 23. maja 2012. godine postalo pravnosnažno 20. jul a 2015. godine, a imajući u vidu da se podnosi teljka ustavne žalbe obratil a Ustavnom sudu 6. januara 2017. godine, Sud je utvrdio da je u t om delu ustavna žalba neblagovremena.
Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer je podneta posle isteka roka propisanog članom 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u tački 4. izreke.
9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.