Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata. Deo žalbe je odbačen zbog nenadležnosti (ratione temporis), deo zbog neblagovremenosti, jer je rok za žalbu istekao, a deo jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ilije Puhalića iz Banja Luke, Republika Srpska, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ilije Puhalića izjavljena protiv rešenja Saveznog deviznog inspektorata broj 9960517 od 15. januara 2003. godine, presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3845/02 od 22. septembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4377/07 od 7. maja 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 359/09 od 10. juna 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilija Puhalić iz Banja Luke, Republika Srpska, je 14. oktobra 2009. godine, preko Dragoslava Ćetkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Saveznog deviznog inspektorata broj 9960517 od 15. januara 2003. godine, presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3845/02 od 22. septembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4377/07 od 7. maja 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 359/09 od 10. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. Zakona je, pored ostalog, propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen prekršajni postupak, koji je pravosnažno okončan osporenim rešenjem Saveznog deviznog inspektorata broj 9960517 od 15. januara 2003. godine. Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. Kako je prekršajni postupak okončan pre proglašenja i stupanja na snagu Ustava, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 359/09 od 10. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3845/02 od 22. septembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4377/07 od 7. maja 2008. godine. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Naime, podnosilac ne spori zakonski osnov za odbačaj podnetog zahteva, već osporava presude koje su prethodile osporenom rešenju. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. U pogledu presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3845/02 od 22. septembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4377/07 od 7. maja 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3845/02 od 22. septembra 2006. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 4377/07 od 7. maja 2008. godine ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu, kako sam navodi, primio 9. juna 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić