Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Izvršni postupak traje preko četiri godine zbog neaktivnosti i neosnovanog prekida od strane suda, čime je poveriocu onemogućeno namirenje potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1916/2009
10.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu : predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Đelića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Đelića i utvrđuje da su u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I . 1501/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2162/11, povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu iz člana 58. Ustava , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba Dušana Đelića izjavljena protiv obaveštenja Opštinskog suda u Čačku I. 378/09 od 6. oktobra 2009. godine.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

4. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Đelić iz Čačka je 19. oktobra 2009 . godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 6. februara 2010. godine, protiv obaveštenja Opštinskog suda u Čačku I. 378/09 od 6. oktobra 2009. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji se vode pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1171/08 (kasnije I. 1501/08) i predmetu I. 378/09 .

U ustavnoj žalbi je navedeno da se pred Opštinskim sudom u Čačku vode dva postupka izvršenja, jedan u predmetu I. 1501/08 u kome je ovde podnosilac ustavne žalbe izvršni poverilac i drugi u predmetu I. 378/09 u kome je ovde podnosilac izvršni dužnik. Podnosilac ističe da mu je povređeno pravo na jednakost pred sudom, kao i da je diskriminisan iz razloga što sud, suprotno odredbama člana 5. st. 1. i 2. Zakona o izvršnom postupku i Sudskom poslovniku, nije sproveo izvršenje u postupku u kome je on poverilac, a izvršenje u kome je dužnik „se sprovodi preko reda...“.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava , naloži da se u najkraćem roku sprovede izvršenje u predmetu I. 1501/08, a da se sud „uzdrži od rešavanja mimo redosleda u predmetu I. 378/09“. Podnosilac je tražio i da mu Sud utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku I. 1501/08, sada Osnovnog suda u Čačku I. 2162/11 i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 2162/11

Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca 29. avgusta 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 85/03 od 6. novembra 2007. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede na sredstvima na računu dužnika.

Rešavajući o predlogu izvršnog poverioca Opštinski sud u Čačku je doneo rešenje I. 1171/08 od 4. septembra 2008. godine kojim je odredio predloženo izvršenje.

Dopisom Narodne banke Srbije obavešten je Opštinski sud u Čačku da se rešenje o izvršenju I. 1171/08 ne izvršava iz razloga što na računima dužnika nema novčanih sredstava da bi se navedeno rešenje izvršilo.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 6. novembra 2008. godine podneo predlog za promenu sredstava izvršenja i predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnih dužnika. Sud je predlog usvojio rešenjem I. 1501/08 od 17. juna 2009. godine.

Zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnih dužnika sačinjen je u junu 2009. godine.

Izvršni sud je 8. septembra 2009. godine održao ročište po predlogu za odlaganje izvršenja dužnika AD „Fra“ i rešenjem I. 1501/08 odbio navedeni predlog kao neosnovan.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 19. oktobra 2009. godine podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, predsednika Opštinskog i Okružnog suda u Čačku i sudskog izvršitelja, koji zahtev je rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1501/08 od 19. oktobra 2009. godine odbačen kao neblagovremen.

Nakon reorganizacije sudstva predmet je dobio novi broj I. 8982/10. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 8982/10 (stari broj I. 1501/08) prekinut je postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Podnosilac protiv navedenog rešenja nije izjavio žalbu, da bi po njegovom predlogu za nastavak postupka, a s pozivom na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 22. februara 2011. godine, Osnovni sud u Čačku doneo rešenje kojim nastavlja predmetni postupak izvršenja.

Protiv navedenog rešenja prigovor su izjavili izvršni dužnici.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku Ipv. br. 117/11 od 15. novembra 2011. godine odbačen je prigovor izvršnih dužnika kao nedozvoljen.

Odlučujući o predlogu izvršnih dužnika za određivanje zastoja u postupku i odlaganje sprovođenja izvršenja, Osnovni sud u Čačku je rešenjem I. 2162/11 (ranije I. 8982/10) od 23. marta 2012. godine u stavu prvom izreke odbio predlog izvršnih dužnika za određivanje zastoja u postupku, a u stavu drugom izreke odbacio predlog za odlaganje sprovođenja izvršenja kao nedozvoljen.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 378/09

Pred Opštinskim sudom u Čačku vođen je izvršni postupak po predlogu izvršnog poverioca M.S. za izvršenje presude Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. Ustava).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i ) koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje, kojima je bilo propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud duž an da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Odredbama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/ 03, 45/05, 123/07 i 30/ 10) je propisano: da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (član 14. st. 1. i 2.); da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja , kao i da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (član 20ž . st. 1. i 7)

5. Ustavni sud je, ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 1501/08 (sada I. 2162/11) utvrdio da je postupak pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe 29. avgusta 2008. godine i da je do podnošenja ustavne žalbe trajao godinu dana i dva meseca, kao i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud je pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se ceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa koji vode postupak, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučuje za pod nosioca ustavne žalbe, predstavljaju osnovne činioce koji utiču na ocenu da li je u konkretnom slučaju postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak. U stavni sud je zaključio da je podnosilac četiri godine onemogućen da ostvari novčana sredstva, koja potražuje od dužnika na osnovu pravosnažne i izvršne parnične presude, što ukazuje na nesumnjiv materijalni značaj prava za podnosioca.

Nadalje, Ustavni sud je ocenio da je postupanje Opštinskog, odnosno Osnovnog suda u Čačku dovelo do neopravdano i nerazumno dugog trajanja osporenog postupka . Naime, sud je usvojio predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za promenu sredstava izvršenja sedam meseci nakon njegovog podnošenja, a propustio je da nakon popisa i procene pokretnih stvari odredi način prodaje. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je u predmetu IUz–98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju postupka prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma, više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte.

Iz izloženog sledi, da se subjekti privatizacije ne mogu biti u postupku restrukturiranja i da stoga, u konkretnom slučaju, nisu ni postojali razlozi za prekid postupka izvršenja.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja Ustavni sud je, imajući u vidu načelo hitnog postupanja u izvršnom postupku , ocenio da se postupajući sud u dosadašnjem toku osporenog izvršnog postupka ponašao pasivno, te da nije preduzeo sve neophodne mere kako bi se izvršila pravnosnažna sudska odluka.

Ustavni sud smatra da navedeni propust Osnovnog suda u Čačku da sprovede izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od četiri godine predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u dosadašnjem toku izvršnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmet u I. 1501/08, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2 162/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u stavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je u osporen om izvršn om postupku podnosilac ustavne žalbe n a bilo koji način diskriminisan, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da mu se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja ovog izvršnog postupka. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavno m sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da se u konkretnom slučaju radi o postupku koji zahteva hitnost prilikom odlučivanja .

Kako osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 4 . izreke, naloživši Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Ocenjujući razloge ustavne žalbe u odnosu na osporeno obaveštenje Opštinskog suda u Čačku I. 378/09 od 6. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta, utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, kao u tački 2. izreke, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima podnosilac ukazuje na „nepravično i pristrasno odlučivanje“ Opštinskog suda u Čačku u predmetu I. 378/09, jer se predmetni postupak izvršenja sprovodi brže u odnosu na postupak izvršenja I. 1501/08 u kome je ovde podnosilac izvršni poverilac, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac za svoje tvrdnje nije pružio nikakve dokaze, pa je ove navode podnosioca ocenio očigledno neosnovanim.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti