Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku protiv dužnika u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Postupak je bio prekinut zbog restrukturiranja dužnika, ali Sud naglašava da nakon 31. decembra 2008. godine više nisu postojali razlozi za prekid.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković , Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloranke Vasojević iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloranke Vasojević i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 210/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Sjenici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloranka Vasojević iz Sjenice je 12. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Milice D. Radivojević, advokata iz Ivanjice, izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 210/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Sjenici doneo presudu zbog propuštanja P1. 922/06 od 18. decembra 2006. godine kojom je obavezan tuženi Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice da podnositeljki ustavne žalbe na ime minimalne zarade za period od 1. juna do 7. septembra 2006. godine isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Sjenici I. 210/07 od 20. marta 2007. godine određeno izvršenje zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika; da je predmetno rešenje dostavljeno Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu radi sprovođenja izvršenja; da je rešenjem Opštinskog suda u Sjenici I. 210/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinut postupak izvršenja, sa obrazloženjem da se izvršni dužnik nalazi u postupk u restrukturiranja; da je navedeno prvostepeno rešenje potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 96/09 od 27. januara 2009. godine. Podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, ali zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, u spis predmeta I. 210/07 Opštinskog suda u Sjenici (u daljem tekstu: Opštinski sud), kao i u podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Agencija za privatizaciju je 5. januara 2004. godine donela rešenje R-41/04-01 o pokretanju postupka restrukturiranja preduzeća „Raška“ Holding kompanija a.d, kome pripada i izvršni dužnik - Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice.

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda P1. 922/06 od 18. decembra 2006. godine obavezan je tuženi Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime minimalne zarade za period od 1. juna do 7. septembra 2006. godine isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Presuda je postala pravnosnažna 5. marta 200 7. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je 19. marta 2007. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika „Raška“ Holding kompanija a.d. iz Novog Pazara, u čijem je sastavu Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi „Raška tkačnica“ iz Sjenice, na osnovu izvršne isprave - presude tog suda P1. 922/06 od 18. decembra 2006. godine. Postupajući po navedenom predlogu izvršnog poverioca, Opštinski sud je rešenjem I. 210/07 od 20. marta 2007. godine odredio izvršenje.

Opštinski sud je rešenjem I. 210/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinuo postupak prinudnog izvršenja, zbog toga što je utvrdio da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja. Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u Novom Pazaru (u daljem tekstu: Okružni sud) je rešenjem Gž. 96/09 od 27. januara 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda I. 210/07 od 12. oktobra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je na osnovu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji prekinuo postupak izvršenja , zbog toga što se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje.

4. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predmetne ustavne žalbe, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog i Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda, bitno i postupanje Agencije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu rešenja Agencije R. 41/04-01 od 5. januara 2004. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 5. januara 2004. godine donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika R-41/04-01, pa je Opštinski sud, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji doneo rešenje kojim je prekinu o postupak izvršenja zbog toga što se izvršni dužnik nalazi u p ostupku restrukturiranj a. Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude Pini i drugi protiv Rumunije, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108 i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište zauzeto u ovom predmetu, već iskazao kroz ranije donete Odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

6. U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda P1. 922/06 od 18. decembra 2006. godine nije izvršena ni skoro pet godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Sjenici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 210/07, okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljka ustavne žalbe nije podnela zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljki ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku protiv dužnika u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti