Odbijanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja internog pravnog puta za otpremninu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu profesionalnog vojnika kome je odbijen zahtev za isplatu otpremnine. Iako je tumačenje redovnih sudova o kumulaciji uslova za otpremninu ocenjeno kao proizvoljno, žalba je odbijena jer podnosilac nije pokrenuo interni postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1916/2017
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. M . iz Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. M . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1. 138/17 od 19. januara 201 7. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. M . iz Pirota je , 6. marta 201 7. godine, preko punomoćnika I. J , advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 138/17 od 19. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i z člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da se otpremnin a profesionaln im vojni cima na određeno vreme, pored ostalog, isplaćuje i u slučaju isteka ugovornog roka; da je Apelacioni sud u Nišu, u ukidajućem rešenju, dao pogrešno uputstvo prvostepenom sudu, po kome istek ugovornog roka mora da bude praćen i ostvarenjem jednog od druga dva osnova za isplatu otpremnine – prestanak službe zbog nastupanja nesposobnosti za vojnu službu ili usled ukidanja formacijskog mesta; da je sledeći takvo pogrešno stanovište, prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev za isplatu otpremnine kao neosnovan, što je Apelacioni sud u Nišu osporenom presudom potvrdio; da je pogrešna primena materijalnog prava, u konkretnom slučaju, imala za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu drugostepenu presudu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u osporeni akt i dokumentaciju koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 2237/16 od 20. septembra 201 6. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da mu tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 4108 Niš, na ime neisplaćene otpremnine, isplati iznos od 49.264,32 dinara , sa zateznom kamatom počev od 16. juna 2014. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž1. 138/17 od 19. januara 2017. godine žalbu odbio kao neosnovanu i ožalbenu prvostepenu presudu u celini potvrdio.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je, prema utvrđenom činjeničnom stanju , tužilac bio zaposlen kod tužene, kao profesionalni vojnik – razvodnik na određeno vreme, po ugovoru ; da je naredbom Komandanta mešovite artiljerijske brigade tužiocu prestala profesionalna vojna služba usled isteka ugovorenog roka; da je tužilac rešenjem VP 4108 Niš razrešen od profesionalne službe sa danom 24. mart 2014. godine; da u spisima predmeta nema dokaza da se tužilac obraćao komandantu vojne jedinice sa zahtevom da mu se prizna pravo na isplatu otpremnine, sem što je pre podnošenja tužbe podneo predlog za mirno rešenje spora ; da u ovom postupku tužilac traži da sud obaveže tuženu da mu isplati otpremninu zbog prestanka vojne službe ; da je kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu otpremnine ; da je odredbom člana 88. st av 2. Zakona o Vojsci Srbije („ Službeni glasnik RS“, broj 116/07) propisano da oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru na određeno vreme i profesionalnom vojniku kome prestane služba u Vojsci Srbije, istekom ugovorenog roka, zbog toga što je oglašen nesposobnim za dužnost za koju je primljen na određeno vreme, ili ako mu služba u Vojsci Srbije prestane zbog ukidanja formacijskog mesta, pripada otpremnina u visini do trostrukog iznosa bruto zarade koja bi mu pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe, zavisno od vremena provedenog u službi na određeno vreme; da je odredbom člana 44 . st av 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list “, broj 28/11) propisano da oficiru na određeno vreme, podoficiru na određeno vreme i profesionalnom vojniku kojima prestane služba u Vojsci Srbije, istekom ugovorenog roka ako nisu obnovili ugovor o radu, zbog toga što su oglašeni nesposobnim za dužnost za koju su primljeni na određeno vreme, ili ako im služba u Vojsci Srbije prestane zbog ukidanja formacijskog mesta, pripada otpremnina u visini bruto plate koja bi im pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe, zavisno od vremena provedenog u službi ; da navedene odredbe propisuju uslove za sticanje prava na isplatu otpremnine; da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da tužilac nije oglašen nesposobnim za dužnost za koju je primljen na određeno vreme, niti mu je služba u Vojsci Srbije prestala zbog ukidanja formacijskog mesta, da bi imao pravo na isplatu otpremnine , pod uslovom kako je to propisano čl anom 88 . st av 2. Zakona o Vojsci Srbije .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ust ava, na čij u povred u se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10 – dr. zakon ) (u daljem tekstu: ZOVS) , koje su se primenjivale u vreme kada je podnosiocu ustavne žalbe prestala vojna služba, bilo je propisano: da su profesionalni pripadnici Vojske Srbije profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, da je profesionalni pripadnik Vojske Srbije u radnom odnosu, da se na prava i dužnosti profesionalnih vojnih lica i vojnih službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju propisi o državnim službenicima, opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe (član 8. st. 1, 2. i 5.); da su p rofesionalna vojna lica oficir, podoficir i profesionalni vojnik, da je profesionalni vojnik lice koje ima najmanje osnovno obrazovanje, koje je odslužilo vojni rok pod oružjem ili je na drugi način vojno obučeno i koje je u radnom odnosu na određeno vreme radi obavljanja vojnih dužnosti (član 9. st. 1. i 4.); da oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku kome prestane služba u Vojsci Srbije istekom ugovorenog roka, zbog toga što je oglašen nesposobnim za dužnost za koju je primljen na određeno vreme ili ako mu služba u Vojsci Srbije prestane zbog ukidanja formacijskog mesta, pripada otpremnina u visini do trostrukog iznosa bruto zarade koja bi mu pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe, zavisno od vremena provedenog u službi na određeno vreme (član 88. stav 2.); da oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku služba u Vojsci Srbije prestaje istekom ugovorenog roka, da licu iz stava 1. ovog člana služba prestaje i pre isteka ugovorenog roka – ako je na osnovu konačne ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe utvrđeno da je trajno nesposobno za službu u Vojsci Srbije ili da je nesposobno za dužnost za koju je primljeno u službu na određeno vreme, ako neopravdano izostane sa službe pet radnih dana neprekidno ili sedam radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci, ako je dva puta uzastopno nepovoljno ocenjeno, ako se utvrdi da je prilikom prijema u službu dao neistinite podatke koji su od značaja za prijem, ako izgubi čin ili je izvršnom presudom vojnog disciplinskog suda osuđen na disciplinsku kaznu gubitak službe, u slučaju organizacionih promena ili ukidanja komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije u kojoj je na službi na određeno vreme, ako se posle lečenja od bolesti zavisnosti ponovo utvrdi upotreba psihoaktivnih supstanci , njegovom smrću i u drugim slučajevima predviđenim ugovorom o prijemu (član 112. st. 1. i 2.); da ako zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona nije određena nadležnost drugog lica, za rešavanje o upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno je nadležan starešina komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije na položaju komandanta bataljona ili starešina njemu ravnog ili višeg položaja, da o žalbi protiv rešenja starešine iz stava 1. ovog člana rešava starešina komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, neposredno pretpostavljen starešini koji je doneo prvostepeno rešenje (član 141.).

Odredbama člana člana 44 . Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, broj 28/11) (u daljem tekstu: Pravilnik) , koji se primenjivao u vreme kada je podnosiocu ustavne žalbe prestala vojna služba, bilo je propisano: da oficiru na određeno vreme odnosno podoficiru na određeno vreme i profesionalnom vojniku kojima prestane služba u Vojsci Srbije istekom ugovorenog roka, ako nisu obnovili ugovor o radu zbog toga što su oglašeni nesposobnim za dužnost za koju su primljeni na određeno vreme ili ako im služba u Vojsci Srbije prestane zbog ukidanja formacijskog mesta, pripada otpremnina u visini bruto plate koja bi im pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe, zavisno od vremena provedenog u službi na određeno vreme, i to – do deset godina – u iznosu jednomesečne bruto plate sa minulim radom, preko deset do 15 godina – u iznosu dvomesečne bruto plate sa minulim radom, preko 15 godina – u iznosu tromesečne bruto plate sa minulim radom ( stav 1.) ; da izuzetno od stava 1. ovog člana, oficiru na određeno vreme, podoficiru na određeno vreme i profesionalnom vojniku koji ponovo stupe u službu na određeno vreme, a prestane im služba na određeno vreme pod uslovima iz stava 1. ovog člana, pripadajuća otpremnina umanjuje se za iznos otpremnine isplaćene u prethodnom periodu (stav 2.).

Odredbama Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, broj 79/05, 81/05, 83/05, 64/07 i 67/07, 116/08 i 104/09 ), koje su se primenjivale u vreme kada je podnosiocu ustavne žalbe prestala vojna služba, bilo je propisano: da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno, kao i da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu (član 140. st. 1. i 4.).

Odredbom člana 116. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao u vreme kada je podnosiocu ustavne žalbe prestala vojna služba, bilo je propisano da u upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje postupka potreban zahtev stranke, organ može pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtev.

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja i ustavnopravnih razloga iznetih u ustavnoj žalbi, konstatovao da se ustavnom žalbe , u suštini, ukazuje na proizvoljnost zaključka Apelacionog suda u Nišu da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na isplatu otpremnine po osnovu prestanka službe u Vo jsci Srbije.

Stoga Ustavni sud smatra da, prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, zapravo treba sagledati sprovedeni parnični postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je on bio vođen na način koji je podnosiocu osigurao pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava, odnosno da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrarna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud polazi od činjenice da je podnosilac ustavne žalbe kod tužene bio zaposlen kao profesionalni vojnik, koji radni odnos može zasnovati samo na određeno vreme. Podnosiocu ustavne žalbe je služba u Vojsci Srbije prestala usled isteka ugovorenog roka. Navedeni razlog prestanka vojne službe bio je sadržan u odredbi člana 112. stav 1. ZOVS . Reč je, dakle, o pravilu da vojna služba profesionalnog vojnika prestaje istekom ugovorenog roka. Izuzeci od ovog pravila, njih osam, bili su propisani stavom 2. navedenog člana ZOVS. Odredbom člana 88. stav 2. ZOVS bili su propisani osnovi za isplatu otpremnine zbog prestanka vojne službe profesionalnih vojnika. Ustavni sud konstatuje da su od pomenutih razloga za prestanak vojne službe iz člana 112. ZOVS (jedno pravilo i osam izuzetaka), u odredbi člana 88. stav 2. istog Zakona navedeni: istek ugovorenog roka, utvrđena nesposobnost za dužnost za koju je profesionalni vojnik primljen na određeno vreme i ukidanj e formacijskog mesta . Poslednji od navedenih se, po shvatanju Suda, može podvesti pod organizacion e promen e, u smislu člana 112. stav 2. tačka 6) ZOVS. Prema tome, od ukupno devet razloga za prestanak vojne službe profesionalnog vojnika, samo tri predstavljaju osnov za isplatu otpremnine. Ovakvo zakonsko rešenje doslovno je inkorporirano u odredbu člana 44. stav 1. Pravilnika, s tom razlikom što je donosilac ovog podzakonskog akta (ministar odbrane) predvideo situaciju u kojoj profesionalni vojnik istovremeno sa istekom ugovorenog roka obnovi ugovor o radu, tačnije, zasnuje novi radni odnos na određeno vreme, u kom slučaju nema pravo na isplatu otpremnin e.

Polazeći od napred iznetog, Ustavni sud zaključuje da je stanovište Apelacionog suda u Nišu po kome činjenica istek a ugovorenog roka , na koji je profesi onalni vojnik zasnovao radni odnos u Vojsci Srbije, bez obnove ugovor a o radu, nije sama po sebi dovoljna za ostvarenje prava na isplatu otpremnine, rezultat proizvoljnog tumačenja odredaba člana 88. stav 2. ZOVS i člana 44. stav 1. Pravilnika, koje norme, po shvatanju Suda, zadovoljavaju kriterijume preciznosti, jasnosti i predvidivosti. Naime, istek ugovorenog roka predstavlja pravilo kod prestanka vojne službe profesionalnih vojnika, budući da radni odnos u Vojsci Srbije mogu zasnovati isključivo na određeno vreme. Svi ostali razlozi prestanka vojne službe predstavljaju izuzetak od tog pravila, jer podrazumevaju prestanak pre isteka ugovorenog roka. S tim u vezi, Ustavni sud je mišljenja da prilikom utvrđivanja da li postoji osnov za isplatu otpremnine profesionalnom vojniku kome je prestala služba u Vojsci Srbije , nema mesta kumulaciji dva različita razloga za prestanak vojne službe, na način kako je to učinio Apelacioni sud u Nišu – da istek ugovorenog roka mora biti praćen ili utvrđenom nesposobnošću za dužnost ili ukidanjem formacijskog mesta, zbog kojih nije došlo do obnove ugovora o radu profesionalnog vojnika , pri čemu jedan od tih razloga predstavlja pravilo, a drugi izuzetak.

Međutim, ne sme se zanemariti činjenica koju su parnični sudovi utvrdili – da se podnosilac ustavne žalbe nije obraćao zahtevom za utvrđivanje prava na otpremninu starešini vojne jedinice u kojoj je bio zaposlen . Polazeći od toga da se na prava i dužnosti zaposlen ih u Vojsci Srbije, u koje spadaju i profesionalni vojnici, shodno primenjuju propisi o državnim službenicima, Ustavni sud podseća na svoj pravni stav da o pravu državnih službenika iz radnog odnosa ne odlučuje sud, nego nadležni funkcioner u organu tužene, odnosno Republike Srbije, kao poslodavca, dok bi sudovi jedino bili nadležni da odlučuju o zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, a po osnovu odgovornosti pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ, za isplatu naknade utvrđene pojedinačn im, konačnim i pravnosnažnim aktom koju je tužena neosnovano obustavila ili ju je neredovno vršila . Prema tome, kako podnosilac ustavne žalbe nije inicirao postupak za internu pravnu zaštitu, podnošenjem zahteva za utvrđenje prava na otpremninu starešini vojne jedinice u kojoj je bio zaposlen, Ustavni smatra da i pored proizvoljnosti u tumačenju merodavnih materijalnopravnih propisa od strane Apelacionog suda u Nišu, o čemu je napred bilo reči, pravičnost predmetnog parničnog postupka, u celini posmatrano, nije dovedena u pitanje. To iz razloga što podnosilac ustavne žalbe zaštitu ugroženog prava iz radnog odnosa nije mogao da zahteva od suda pre nego što o tom pravu ne bude doneta odluka u zakonom propisanom postupku .

Stoga je Ustavni sud ocenio da osporen om presud om Apelacionog suda u Nišu Gž1. 138/17 od 19. januara 2017. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15).

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja internog pravnog puta za otpremninu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti