Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocu žalbe dosuđuje se naknada nematerijalne štete zbog prekomerne dužine postupka pred Višim sudom u Beogradu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Živkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Milomira Živkovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 1963/10 (ranije pred Okružnim sudom u Beogradu – Vojno odeljenje u predmetu VP K. 41/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Obrazloženje

1. Milomir Živković iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 13. marta 2015. godine, preko Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Rep ublike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 1963/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je protiv njega, kao drugookrivljenog, vođen krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika i odavanje službene tajne iz člana 369. KZ, da je krivični postupak okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1550/2014 od 19. januara 2015. godine, nakon osam godina i tri meseca, čime je povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je predložio donošenje odluke kojom se usvaja ustavna žalba i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred bivšim Okružnim sudom u Beogradu – Vojno odeljenje u predmetu VP K. 41/07, Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 1963/10 i Apelacionim sudom u Beogradu Kž.1. 1550/2014, povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje u delu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Zahtevao je da mu se isplati naknada štete u iznosu od 2.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Višeg suda u Beogradu od 22. novembra 201 7. godine (primljen u Ustavnom sudu 27. novembra 201 7. godine) i uvid a u tok predmeta dostupnog na internet adresi „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Vojno odeljenje doneo je rešenje o sprovođenju istrage VP Ki. 45/06 od 27. juna 20 06. godine, protiv A.S. i podnosioca ustavne žalbe Milomira Živkovića, zbog postojanja osnovane sumnje da su učinili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 174. stav 1. OKZ u produženom trajanju i krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

U toku istrage tokom 2006. godine saslušani su okrivljeni, kao i pet svedoka.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu – Vojno odeljenje je protiv A.S. i podnosioca ustavne žalbe Milomira Živkovića podiglo optužnicu Kt. VP 73/06 od 14. maja 2007. godine, koju je preuzelo na zastupanje Više javno tužilaštvo u Beogradu, zbog krivičn og dela zloupotreba službenog položaja iz člana 174. stav 1. OKZ u produženom trajanju i krivičnog del a odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi sa članom 33 . KZ . Predmet je pred Okružnim sudom u Beogradu – Vojno odeljenje zaveden pod brojem VP K. 41/07.

Nakon 1. januara 2010. godine i uspostavljanja nove mreže sudova, postupak protiv A.S. i podnosioca ustavne žalbe je nastav ljen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 1 963/10.

Okružni sud u Beogradu, a potom Viši sud u Beogradu je glavni pretres zakazao 26 puta, i to: tokom 2008. godine tri puta, nijednom nije održan; tokom 2009. godine četiri puta, dva puta je održan; tokom 2010. godine jednom, k ada nije održan; tokom 2011. godine dva puta, nijednom nije održan; tokom 2012. godine sedam puta, tri puta je održan; tokom 2013. godine četiri puta, nijednom nije održan; tokom 2014. godine pet puta, četiri puta je održan.

Do 8. septembra 2014. godine nije doneta ni jedna prvostepena presuda, a do navedenog datuma glavni pretres bio je zakazan ukupno 26 puta, od čega je održan samo devet puta. Prvi put glavni pretres nije održan radi potrebe pribavljanja izveštaja da li su okrivljeni oslobođeni čuvanja službene tajne , drugi put nije održan zbog evakuacije zgrade suda usled dojave da je postavljena bomba, sledeći put je odložen zbog koncentracije dokaza , dva puta nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije , pet puta nije održan usled promene predsednika veća , dva puta nije održan usled nedolaska javnog tužioca, jedanput je odložen bez navođenja razloga, dva puta nije održan zbog nedolaska podno sioca, odnosno njegovog branioca, jedanput zbog nepristupanja svedoka , a jedanput iz razloga što nije dostavljen izveštaj iz kaznene evidencije.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.1963/10 od 8. septembra 201 4. godine podnosilac ustavne žalbe je oslobođen optužbe da je izvrš io krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 174. stav 1. OKZ u produženom trajanju i odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi sa članom 33 KZ . Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1550/2014 od 19. januara 2015. godine potvrđena je žalbom pobijana prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu K.1963/10 od 8. septembra 2014. godine i postupak je pravnosnažno okončan.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnoj stvari utvrdio da je , u konkretnom slučaju , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir period trajanja krivičnog postupka od 27. juna 200 6. godine, kada je protiv podnosioca ustavne žalbe istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Vojno ode ljenje doneo rešenje o sprovođenju istrage VP Ki. 45/06 , do 19. januara 2015. godine , kada je doneta drugostepena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1550/2014.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak trajao osam godina i nepunih sedam meseci , što samo po sebi može ukazati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Na osnovu prethodno utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je u predmetnom postupku, nakon istrage koja je okončana za 11 meseci, prvostepeni sud presudu doneo tek nakon sedam godina i četiri meseca, za koje vreme je glavni pretres zakazan 26 puta a održan svega devet puta, da se neodržavanje glavnog pretresa može pripisati krivici podnosioca ustavne žalbe , odnosno njegovog branioca samo u odnosu na dva nedolaska tokom trajanja prvostepenog postupka, te da je drugostepeni postupak okončan u roku od svega nekoliko meseci. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da isključivu odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud, te da nijedan od činilaca koji objektivno mogu da utiču na ocenu razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka, u konkretnom slučaju , ne može da opravda nedelotvorno postupanje prvostepenog suda.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tačk i 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari prava n a naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj proti vvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narod ne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novča ni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, kriterijume i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenoj pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti