Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja rešenja o rušenju objekta

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu Radislava Stojanovića, utvrđujući povredu prava na mirno uživanje imovine zbog neizvršenja rešenja o rušenju bespravnog objekta. Nalaže se nadležnom organu da hitno okonča postupak legalizacije i utvrđuje pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radislava Stojanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radislava Stojanovića i utvrđuje da je neizvršenjem rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu broj 351.21-64379 okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radislav Stojanović iz Beograda je 29. oktobra 2007. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog neizvršenja rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da Opštinska uprava Zvezdara ne izvršava pravnosnažno i izvršno rešenje o rušenju objekta koji je bespravno podignut iznad njegovog stana, te da se na taj način krši ustavno načelo o vladavini prava i pravednosti. Predložio je da mu Ustavni sud pruži zaštitu „hitnim okončanjem administrativnog izvršenja rešenja Opštinske uprave Zvezdara broj 356-323/2000“.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Suda, propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07). Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 24. februara 2009. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po podnetoj žalbi i naložio mu da u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi ustavnu žalbu, tako što će, pored ostalog, navesti ljudsko ili manjinsko pravo ili slobodu zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno i zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 10. marta 2009. godine dopunio ustavnu žalbu, navodeći da mu je neizvršenjem osporenog rešenja povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara broj 356-323/2000, spise predmeta Okružnog suda u Beogradu U. 279/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Drugi opštinski sud u Beogradu je 16. jula 1999. godine doneo rešenje Dn. 5957/99 kojim je dozvolio u zemljišno-knjižnom ulošku broj 849 KO Beograd 3 uknjižbu prava vlasništva na 1/6 dela kuće kućni broj 18 u ulici Generala Zaha ugao Pavla Bakića i jednoj zgradi – opisanim u A listu kao zemljišno-knjižno telo II, na katastarskoj parceli broj 11005 od 302 kvadratna metra, sa dosadašnjih vlasnika Đ.M i R.M, u korist Radislava Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, sa 1/6 delova.

Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Zvezdara je 12. septembra 2001. godine donelo rešenje broj 356-323/2000, kojim je naloženo investitoru S.P. da u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja o svom trošku poruši prizemnu prostoriju - aneks zgrade veličine 6,00 x 3,40 metara i dva sprata osnove veličine 12,00 x 3,40 i 5,00 x 10,00 metara, a što je sve izgrađeno bez odobrenja za izgradnju iznad prizemlja u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu.

Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Zvezdara je 20. februara 2002. godine donelo zaključak o dozvoli izvršenja broj 356-323/2000, kojim je konstatovalo da je postalo izvršno rešenje Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine.

Sekretarijat za imovinsko-pravne i građevinske poslove grada Beograda je 5. februara 2003. godine doneo rešenje broj 356-1484/02 kojim je odbio žalbu investitora S.P. podnetu protiv zaključka o dozvoli izvršenja Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 20. februara 2002. godine.

Odeljenju za stambene i građevinsko-komunalne poslove - Odsek za legalizaciju građevinskih objekata opštine Zvezdara podneta je 23. oktobra 2003. godine prijava objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, radi njegove legalizacije, u skladu sa članom 160. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09).

Odeljenje za komunalne i građevinske poslove – Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara je 25. januara 2006. godine donelo rešenje broj 351-785/04 kojim je odbilo zahtev investitora S. P. za izdavanje odobrenja za legalizaciju bespravno izvedenih radova na objektu u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, na katastarskoj parceli broj 11005 KO Zvezdara.

Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda je 11. januara 2008. godine, odlučujući o žalbi investitora S.P. izjavljenoj protiv rešenja Odeljenja za komunalne i građevinske poslove – Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara broj 351-785/04 od 25. januara 2006. godine, doneo zaključak broj 731.1-120/07 kojim je odbacio žalbu kao neblagovremenu.

Okružni sud u Beogradu je 20. marta 2009. godine, odlučujući o tužbi investitora S.P izjavljenoj protiv zaključka Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda broj 731.1-120/07 od 11. januara 2008. godine, doneo presudu U. 279/08 kojom je tužbu odbio. Presuda je dostavljena Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda 3. aprila 2009. godine, a tužilji 10. aprila 2009. godine.

Odeljenje za građevinske poslove - Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara je dopisom broj 351-785/2004 od 30. aprila 2009. godine obavestilo Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Zvezdara o sledećem: da je rešenjem Odeljenja za komunalne i građevinske poslove – Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara broj 351-785/04 od 25. januara 2006. godine odbijen zahtev investitora S. P. za izdavanje odobrenja za legalizaciju bespravno izvedenih radova na objektu u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, na katastarskoj parceli broj 11005 KO Zvezdara; da je zaključkom Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda broj 731.1-120/07 od 11. januara 2008. godine odbačena kao neblagovremena žalba izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja; da je Okružni sud u Beogradu presudom U. 279/08 od 20. marta 2009. godine odbio tužbu izjavljenu protiv navedenog zaključka.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara je dopisom broj 351-785/2004 od 20. jula 2009. godine, povodom predstavke podnosioca ustavne žalbe, obavestilo kabinet predsednika Vlade Republike Srbije o toku postupka u predmetu 356-323/2000. U dopisu je, pored ostalog, navedeno da je investitor S.P. podneo zahtev za legalizaciju Odseku za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara, te da je dopisom Odeljenja za građevinske poslove - Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara broj 351-785/2004 od 30. aprila 2009. godine, ovo Odeljenje obavešteno da je postupak za legalizaciju okončan, ali da se do sada još nije pristupilo zakazivanju izvršenja rešenja o rušenju broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine iz sledećih razloga: da objekat koji je predmet izvršenja ispunjava sve tehničke uslove za legalizaciju, te je kao takav dobio pozitivan odgovor Komisije za legalizaciju građevinskih objekata u pogledu mogućnosti legalizacije; da je do donošenja rešenja kojim je odbijen zahtev za legalizaciju investitora S.P. za dogradnju i nadogradnju postojećeg stambenog objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu došlo iz razloga što imenovana nije uspela da pribavi saglasnost za legalizaciju od Radislava Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je jedan od suvlasnika na predmetnom objektu; da u objektu koji je predmet izvršenja žive dve porodice već duži niz godina; da Radislav Stojanović, ovde podnosilac ustavne žalbe, živi u delu objekta koji se nalazi ispod i pored objekta koji je predmet izvršenja, i koji predstavlja njegov sastavni deo, te da bi njihovim rušenjem moglo doći i do ugrožavanja stabilnosti objekta u kome tražilac izvršenja živi, a koji je uknjižen; da iz navedenih razloga, ovo odeljenje nije do sada zakazivalo izvršenje navedenog rešenja.

Odeljenju za građevinske poslove – Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara podnet je 29. januara 2010. godine zahtev za legalizaciju objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara je službenom beleškom od 25. maja 2010. godine konstatovalo da je za bespravno izgrađeni objekat u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu podnet zahtev za legalizaciju broj 351-439/2010, te se neće izvršavati rešenje građevinskog inspektora ovog Odeljenja broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine, do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije.

Sekretarijat za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda je dopisom od 28. februara 2011. godine obavestio Ustavni sud, pored ostalog, o sledećem: da je Odeljenju za građevinske poslove gradske opštine Zvezdara 29. januara 2010. godine podnet zahtev za legalizaciju broj 351-439/2010 i isti je prezaveden kod tog sekretarijata 27. avgusta 2010. godine pod brojem 351.21-64379; da je po nalaženju tog sekretarijata zahtev za legalizaciju podnet kao neprecizan i nepotpun, te je podnosiocu zahteva naloženo da zahtev precizira i dopuni dokumentaciju u roku od 15 dana.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.). Odredbama člana 268. navedenog Zakona, pored ostalog, je propisano: da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, kao i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (stav 1.); da je zaključak o dozvoli izvršenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, a da nedonošenje zaključka do tog roka ne isključuje obavezu njegovog donošenja (stav 2.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo) (član 13. stav 1.); da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika (član 14. stav 1.). Odredbama člana 15. navedenog Zakona, pored ostalog, je propisano: da suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarju (stav 1.); da je za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna saglasnost suvlasnika čiji delovi zajedno čine više od polovine vrednosti stvari (stav 2.); da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna saglasnost svih suvlasnika (stav 3.).

Odredbom člana 51. stav 1. tačka 4) Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik RS“, br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01) bilo je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da preduzima sledeće mere: da ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno građenje objekta bez građevinske dozvole na području koje je prostornim, odnosno urbanističkim planom predviđeno za izgradnju objekata takve vrste i namene, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za naknadno pribavljanje građevinske dozvole, koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu naložiće rešenjem rušenje objekta.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) bilo je propisano: da je vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, a po isteku roka iz stava 1. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 60 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev (član 160. st. 1. i 3.); da ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz člana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku iz člana 161. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava doneće rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 162.).

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je: da legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole, a da će se građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdati za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 185. st. 1. i 2.); da se postupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, a da se zahtev za legalizaciju podnosi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 186. st. 1. i 2.); da se rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.); da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 218.).

6. Ustavni sud je, najpre, ispitivao dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, s obzirom na to da su rešenje o rušenju objekta i zaključak kojim je dozvoljeno njegovo izvršenje doneti pre proglašenja Ustava. U tom smislu, Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da do danas nije sprovedeno izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine. Imajući u vidu da je povreda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi trajnog karaktera i da traje do danas, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba ratione temporis dopuštena (videti, na primer, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Ilić protiv Srbije od 9. oktobra 2007. godine, st. 52. do 54. i Kostić protiv Srbije od 25. novembra 2008. godine, st. 44. do 46.).

Sa druge strane, ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredaba čl. 13. do 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojima je uređen pravni položaj suvlasnika u odnosu na celu stvar. Prema odredbi člana 15. stav 4. navedenog Zakona, za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (na primer veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara broj 356-323/2000 utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe suvlasnik kuće i sukorisnik parcele u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, na kojoj su izvedeni građevinski radovi bez odobrenja nadležnog organa i bez njegove saglasnosti, i to izgradnjom dva sprata iznad stana u kome stanuje i još jednog objekta na istoj parceli. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe poseduje „imovinu“ u smislu člana 58. Ustava i da je kao suvlasnik kuće i sukorisnik parcele na kojoj su izvedeni građevinski radovi bez njegove saglasnosti i bez odobrenja nadležnog organa legitimisan da traži ustavnopravnu zaštitu zbog povrede prava na mirno uživanje imovine. Ovo posebno ako se ima u vidu da u pravnom sistemu ne postoji zakonsko sredstvo kojim bi se organi uprave primorali da izvrše rešenje o rušenju objekta, te je u ovom slučaju ustavna žalba jedino pravno sredstvo koje podnosiocu ustavne žalbe stoji na raspolaganju radi zaštite njegovog ustavnog prava na mirno uživanje imovine.

7. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Član 1. Protokola broj 1. garantuje, između ostalog, pravo na imovinu, koje uključuje pravo na mirno uživanje imovine. Primenom člana 1. Konvencije, svaka strana ugovornica „jemči svakome u svojoj nadležnosti prava i slobode određene Konvencijom“. Ispunjenje ove opšte obaveze može stvoriti pozitivne obaveze za državu ugovrnicu u obezbeđivanju delotvornog vršenja prava zajemčenih Konvencijom. U kontekstu člana 1. Protokola broj 1, te pozitivne obaveze mogu zahtevati od države da preduzme mere neophodne za zaštitu prava na imovinu (videti na primer predmet Evropskog suda za ljudska prava Broniowski protiv Poljske broj 31443/96, stav 143.), posebno tamo gde postoji direktna veza između mera koje podnosilac predstavke može legitimno očekivati od organa i stvarnog uživanja njegove imovine (videti na primer predmet Evropskog suda za ljudska prava Oneryildiz protiv Turske broj 48939, stav 134.). Prema tome, obaveza je države da upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva radi izvršenja pravnosnažne odluke upravnog organa, bez obzira što je ona doneta protiv privatnog lica (videti na primer presudu Evropskog suda za ljudska prava Ilić protiv Srbije od 9. oktobra 2007. godine, st. 74. i 75.).

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara broj 356-323/2000 utvrdio da je rešenje o rušenju objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu doneto 12. septembra 2001. godine, a da je njegovo izvršenje dozvoljeno 20. februara 2002. godine. Takođe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Okružnog suda u Beogradu U. 279/08 utvrdio da je nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) podnet zahtev za legalizaciju objekta koji je predmet izvršenja, te da je taj postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu U. 279/08 od 20. marta 2009. godine, tako što je odbijen zahtev za legalizaciju. Konačno, Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da do danas nije sprovedeno izvršenje rešenja o rušenju objekta od 12. septembra 2001. godine. Ustavni sud napominje da je odredbom člana 268. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da je organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese zaključak o dozvoli izvršenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, bez odlaganja, kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Po oceni Ustavnog suda, cilj određivanja ovog roka je da se obezbedi efikasnost rada organa uprave nadležnog za sprovođenje administrativnog izvršenja, što ukazuje da je ovaj postupak hitan. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da nakon što je presudom Okružnog suda u Beogradu U. 279/08 od 20. marta 2009. godine pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, nadležni organi uprave nisu ispunili svoju pozitivnu obavezu u smislu člana 58. Ustava da izvrše rešenje o rušenju od 12. septembra 2001. godine.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da se, saglasno odredbi člana 197. stav 1. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. U konkretnom slučaju, Odeljenju za građevinske poslove – Odsek za legalizaciju građevinskih objekata gradske opštine Zvezdara podnet je 29. januara 2010. godine zahtev za legalizaciju objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu, te je Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara službenom beleškom od 25. maja 2010. godine konstatovalo da se neće izvršavati rešenje građevinskog inspektora ovog Odeljenja broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije. Sekretarijat za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda je dopisom od 28. februara 2011. godine obavestio Ustavni sud da je zahtev za legalizaciju objekta u ulici Generala Zaha broj 18 u Beogradu podnet kao neprecizan i nepotpun, te je podnosiocu zahteva naloženo da zahtev precizira i dopuni dokumentaciju u roku od 15 dana.

Dakle, saglasno odredbi člana 197. stav 1. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, do okončanja postupak legalizacije ne može se sprovoditi postupak izvršenja. Imajući u vidu da postupak legalizacije objekta koji je predmet izvršenja još uvek nije okončan, izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine, nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, bilo bi suprotno zakonu. Međutim, Ustavni sud nalazi da postupci legalizacije objekata u kojima postoji izvršno rešenje o rušenju moraju biti hitno i prioritetno rešavani. U konkretnom slučaju, postupak legalizacije traje 13 meseci i još uvek nije okončan ni u prvom stepenu. Imajući u vidu da nadležni organi u periodu od 20. marta 2009. godine, kada je pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju objekta, pa do 11. septembra 2009. godine kada je stupio na snagu važeći Zakon o planiranju i izgradnji, nisu ispunili svoju pozitivnu obavezu u smislu člana 58. Ustava člana 1. Protokola broj 1 da izvrše rešenje o rušenju bespravno izgrađenih objekata od 12. septembra 2001. godine, a da nakon podnošenja novog zahteva za legalizaciju objekata od 29. januara 2010. godine, postupak legalizacije za 13 meseci nije okončan ni u prvom stepenu, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja rešenja o rušenju objekata koji su izgrađeni iznad stana podnosioca ustavne žalbe i na parceli koju koristi, predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Kostić protiv Srbije od 25. novembra 2008. godine, stav 74.). Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze da su nadležni organi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupali, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

U pogledu istaknute povrede Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 36. stav 2. Ustava prema kojoj svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Po oceni Ustavnog suda, Ustavom se jemči pravo na pravno sredstvo samo protiv odluke, a ne i protiv radnje nečinjenja državnog organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. Imajući u vidu da se ustavnom žalbom osporava radnja nečinjenja, protiv koje zakonom nije dozvoljeno pravno sredstvo, već je pravna zaštita obezbeđena u postupku pred Ustavnim sudom, Sud je ocenio da nije ni moglo biti povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je sprovođenje izvršenja rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara broj 356-323/2000 od 12. septembra 2001. godine uslovljeno okončanjem postupka legalizacije u predmetu Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351.21-64379. Naime, ukoliko se postupak legalizacije pravnosnažno okonča odbacivanjem ili odbijanjem zahteva za legalizaciju, stekli bi se zakonski uslovi za uklanjanje objekta. Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke naložio Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu broj 351.21-64379 okončao u najkraćem roku.

Takođe, Ustavni sud je odlučio da, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu njen značaj za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda.

10. Na osnovu svega izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja rešenja o rušenju objekta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti