Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za naplatu potraživanja iz radnog odnosa. Postupak je neosnovano prekinut zbog restrukturiranja dužnika, iako zakonski razlozi za prekid takvih postupaka nisu postojali.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Nedić iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Nedić i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 135/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Nedić iz Sjenice je 12. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Milice Radivojević, advokata iz Ivanjice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 135/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Sjenici P1. 923/06 od 30. novembra 2006. godine obavezan tuženi poslodavac da podnositeljki ustavne žalbe na ime minimalne zarade za označeni period isplati odgovarajući novčani iznos, te da joj izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; da je podnositeljka ustavne žalbe podnela 29. januara 2007. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, tražeći da se zaplene novčana sredstva sa računa dužnika, te da je Opštinski sud u Sjenici 31. januara 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 135/07 i dostavio ga Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu; da je prvostepeni sud doneo rešenje I. 135/07 od 12. oktobra 2008. godine kojim je prekinuo postupak izvršenja, sa obrazloženjem da se izvršni dužnik nalazi u postupku restruktuiranja i da je Okružni sud u Novom Pazaru, odlučujući o žalbi podnositeljke, doneo rešenje Gž. 104/09 od 28. januara 2009. godine kojim je odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. januara 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Sjenici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška“ Holding kompanija AD Novi Pazar, Preduzeće za proizvodnju tkanina i ćebadi, „Raška – Tkačnica Sjenica“ iz Sjenice, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Sjenici P1. 923/06 od 30. novembra 2006. godine, kojom je obavezan tuženi da podnositeljki ustavne žalbe na ime naknade štete zbog neisplaćenih minimalnih zarada za označeni period isplati odgovarajući novčani iznos, te da joj izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Predložila je da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Sjenici je 31. januara 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 135/07, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 1.800,00 dinara.

Prvostepeni sud je rešenjem I. 135/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinuo postupak prinudnog izvršenja, zbog toga što je utvrdio da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja, te je odredio da će se prekinuti postupak nastaviti kad prestanu razlozi prekida, po predlogu stranaka. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u toku sprovođenja izvršenja utvrđeno da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restruktuiranja rešenjem Agencije za privatizaciju R-41/04-01 od 5. novembra 2004. godine; da je Agencija za privatizaciju donela zaključak P. 20/07 od 14. marta 2007. godine o nastavku postupka privatizacije nad izvršnim dužnikom u restruktuiranju; da prema izveštaju Agencije za privatizaciju broj 676/02-2104 od 21. aprila 2008. godine, postupak restruktuiranja nad izvršnim dužnikom još uvek nije okončan.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje Gž. 104/09 od 28. januara 2009. godine kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kad je prekinuo postupak izvršenja, s obzirom na to da se, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa (član 9. stav 5.).

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda u Sjenici, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i za postupak restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je rešenjem Agencije R. 41/04-01 od 5. novembra 2004. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 5. novembra 2004. godine donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom R-41/04-01. S tim u vezi, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da prema navedenim zakonskim odredbama subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više nisu mogli biti u postupku restrukturiranja i da su stoga prestali i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už–2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište u pogledu prekida izvršnog postupka u kome su dužnici subjekti u restrukturiranju, zauzeto u ovom predmetu, već iskazao kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

Polazeći od iznetih razloga, a imajući u vidu da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Sjenici P1. 923/06 od 30. novembra 2006. godine nije izvršena ni nakon skoro sedam godina od dana podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 135/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je produžila rok u kome se subjekti privatizacije mogu nalaziti u postupku restrukturiranja do 30. juna 2014. godine. Međutim, uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, Ustavni sud nalazi da ova zakonska odredba ne može predstavljati pravni osnov za prekid izvršnog postupka koji je pokrenut radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa, kao što je slučaj i sa prinudnim izvršenjem povodom koga je podneta ustavna žalba. Ovo posebno iz razloga što je odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izričito predviđeno da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. S obzirom na to da je odredbom člana 9. stav 6. navedenog zakona propisano da će se zastati sa izvršnim postupkom koji je pokrenut protiv izvršnog dužnika u restrukturiranju radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, Ustavni sud napominje da bi donošenje takve procesne mere bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neo tuđivost prava koje je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio sada nadležnom Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije podnela zahtev za naknadu štete, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević