Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra zbog dužine postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Želimira Jeremića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Želimira Jeremića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 57/12.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Želimir Jeremić iz Čačka podneo je, 8. marta 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se tada vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 57/12.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi parnični postupak po tužbi JKP „Čačak“ iz Čačka protiv tuženog, ovde podnosioca, po tužbi koja je podneta 22. januara 2004.godine; da je predmet spora potraživanje tužioca za izvršenu uslugu grejanja, ali da tužilac uz tužbu nije dostavio nijedan dokaz da je ovu uslugu i izvršio; da Opštinski sud u Čačku od podnošenja tužbe pa do podnošenja ustavne žalbe nije izveo nijedan dokaz, niti je preduzimao radnje da se postupak u ovoj parnici okonča u razumnom roku; da su u toku postupka spajane i razdvajane parnice, a da izvođenje dokaza veštačenjem godinama nije sprovedeno; da podnosilac nijednom svojom radnjom nije doprineo dužini trajanja postupka. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 57/12, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, JKP „Čačak“ iz Čačka podneo je, 22. januara 2004. godine , Opštinskom sudu u Čačku, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja .

Opštinski sud u Čačku doneo je rešenje o izvršenju Iv. 132/04 od 22. januara 2004. godine.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, Opštinski sud u Čačku je rešenjem Iv. 132/04 od 19. aprila 2004. godine stavio van snage rešenje o izvršenju istog a suda Iv. 132/04 od 22. januara 2004. godine i ukin uo sve sprovedene radnje , a po pravnosnažnosti rešenja postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Nakon izostanka uredno pozvanog tuženog sa tri ročišta (12. novembra 2004, 9. marta i 10. maja 2005. godine) i jed nog održanog ročišta, na ročištu od 9. septembra 2005. godine predloženo je spajanje ove p arnice P. 1361/04 sa parnicom P. 897/03 koja se vodi po tužbi istog tužioca protiv drugih tuženih, radi duga po osnovu izvršene usluge grejanja .

Na ročištu od 12. aprila 2006. godine spojena je parnica po tužbi tužioca protiv ovde tuženog P. 1361/04, sa parnicom P. 897/03 i određeno je izvođenje dokaza mašinskim veštačenjem.

Kako uredno pozvani tuženi nisu pristupili ročištu od 6. septembra 2006. godine, to je Opštinski sud u Čačku sud usvojio predlog tužioca i doneo presudu zbog izostanka P. 897/03 od 6. septembra 2006. godine.

Opštinski sud u Čačku je na ročištu od 11. decembra 2006. godine stavio van snage presudu zbog izostanka P. 897/03 od 6. septembra 2006. godine.

U daljem toku postupka tri ročišta nisu održana zbog nedostavljanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke.

Po dostavljanju nalaza sudskog veštaka 19. marta 2008. godine i izjašnjenju parničnih stranaka, održana su četiri ročišta, dok dva ročišta nisu održana zbog izostanka uredno pozvanog tuženog (19. marta i 16. juna 2008. godine).

Opštinski sud u Čačku je rešenjem od 16. juna 2008. godine odredio izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem, ali kako sudski veštak nije dostavio dopunski nalaz i mišljenje, to nisu postojale procesne pretpostavke za održavanje dva ročišta, a sud je na ročištu od 22. decembra 2008. godine novčano kaznio sudskog veštaka.

U daljem toku postupka, nakon dva n eodržana ročišta zbog izostanka uredno pozvanog punomoćnika tuženog i sudskog veštaka (23. februara i 6. aprila 2009. godine) , na ročištu od 16. juna 2009. godine je naloženo sudskom veštaku da sudu vrati spise predmeta.

Do reforme pravosuđa i promene postupajućeg sudije nisu održana tri ročišta, jer sudski veštak , ni nakon više urgencija suda, nije dostavio dopunski nalaz.

Nakon promene ličnosti sudskog veštaka, dopunski nalaz dostavljen je sudu 25. oktobra 2010. godine.

Kako su sa ročišta za glavnu raspravu od 9. juna 2011. godine izostale obe parnične stranke, to je rešenjem Osnovnog suda u Čačku P. 232/10 od 9. juna 2011. godine utvrđeno da se tužba smatra povučenom.

Na ročištu od 5. januara 2012. godine, održanom povodom predloga tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i stavljeno je van snage rešenje P. 232/10 od 9. juna 2011. godine.

Usled izostanka sudskih veštaka sa dva ročišta za glavnu raspravu, sud je na ročištu od 10. jula 2013. godine naložio sudskim vešta cima da usaglase svoje nalaze.

Po usaglašavanju nalaza sudskih veštaka i dva održana ročišta, sud je odredio ponovno izvođenje dokaza mašinskim veštačenjem.

Nakon ponovnog izvođenja dokaza mašinskim veštačem i pet održanih ročišta na kojima je izveden i dokaz saslušanjem sudskog veštaka, na ročištu od 26. novembra 2013. godine je zaključeno sudsko poravnanje kojim su obavezani tuženi da tužiocu na ime duga za pruženu uslugu grejanja isplate taksativno navedene iznose , sa zakonskom zateznom kamat om, čime su parnične stranke rešile sporni odnos u predmetu P. 57/12, a navedeno poravnanje snabdeveno je klauzulom izvršne sudske odluke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ( "Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82 i 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) ; da sud može kazniti novčano do 30.000 dinara veštaka koji ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje, da rešenje o kazni sud može staviti van snage pod uslovima iz člana 247. stav 5. ovog zakona i da na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje (član 254.); da će sud kad veštak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, pošto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog veštaka i da ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivrečni sami sebi ili utvrđenim okolnostima, sud će odrediti veštaka da ih dopuni, odnosno ispravi nalaz i mišljenje i odrediti rok za pono vno dostavljanje nalaza i mišljenja (član 258.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet Opštinskom sudu u Čačku 22. januara 2004. godine i da je postupak okončan zaključenjem sudskog poravnanja pred Osnovnim sudom u Čačku P. 57/12 od 26. novembra 2013. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak ukupno trajao devet godina i deset meseci, što ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak bio relatno činjenično i pravno složen, imajući u vidu da su u konkretnom slučaju spojene tri parnice i da je sud u toku postupka izvodio dokaz osnovnim i dopunskim mašinskim veštačenjem, kao i usaglašavanjem nalaza sudskih veštaka na okolnost kvaliteta grejanja u stanovima troje tuženih za sporne vremenske periode, a u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegovog punomoćnika, Ustavni sud je ocenio da su doprineli dužini trajanja parničnog postupka, s obzirom na to da podnosilac kao tuženi, nakon stavljanja van snage rešenja o izvršenju, nije pristupio na tri ročišta za glavnu raspravu, čime je doprineo dužini trajanja postupka za šest meseci. Ustavni sud nalazi da je usled izostanka podnosioca sa ročišta od 6. septembra 2006. godine sud doneo presudu zbog izostanka koja je stavljena van snage 11. septembra 2006. godine, te da je svojim pasivnim ponašanjem podnosilac doprineo da parnični postupak traje duže za još tri meseca. Pored navedenog, Ustavni sud ističe da podnosilac ni u narednom periodu od 19. marta do 16. juna 2008. godine, odnosno tri meseca, nije pristupio zakazanim ročištima, kao ni u periodu od 23. februara do 6. aprila 2009. godine, u periodu od dva meseca.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je, ipak , nedelotvorno postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi i istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Kada je reč o postupanju nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud nakon spajanja parnica, usled izostanka tuženih, doneo presudu zbog izostanka koja je nakon tri meseca stavljena van snage, jer je sud na ročištu od 6. septembra 2006. godine konstatovao da su tuženi uredno pozvani na zakazano ročište, iako u spisima predmeta nije bilo dokaza o urednoj dostavi. Takođe, Ustavni sud konstatuje da veliki broj ročišta nije održan usled nedostavljanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka, te da sud, u konkretnom slučaju, nije u dovoljnoj meri koristio procesna ovlašćenja predviđena odredbama čl. 254. i 258. Zakona o parničnom postupku. Nakon dostavljanja usaglašenog mišljenja sudskih veštaka, na predlog parničnih stranaka, postupak je okončan nakon devet godina i deset meseci, zaključenjem sudskog poravnanja.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/05).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, činjeničnu i pravnu složenost predmeta postupka i doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana i 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić