Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u vezi naknade štete
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu Dešišku Adema kao neosnovanu. Utvrđeno je da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer je postupak trajao četiri godine. Takođe, nije bilo retroaktivne primene propisa niti povrede prava na imovinu i pravno sredstvo.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Vesna Ilić Prelić, Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi L. H . iz Republike Makedonije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba L. H . izjavljena protiv presuda Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 od 8. decembra 2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 3426/17 od 21. februara 2017. godine .
O b r a z l o ž e nj e
1. L. H . iz Republike Makedonije je, 7. marta 201 7. godine, preko punomoćnika N. Z , advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presuda označenih u izreci zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju sudsk e odluk e koj ima je podnosilac pravnosnažno oglašen odgovornim za izvršenje deviznog prekršaja i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, uz izricanje zaštitne mere oduzimanje predmeta prekršaja – efektivnog stranog novca u iznosu od 18.000,00 evra.
U ustavnoj žalbi je navedeno da podnosilac ustavne žalbe nije znao da mora da prijavi novac koji se nalazio u vozilu kojim je upravljao, jer novac nije bio njegov, već je pripadao njegovo m saputnik u, te da je razumeo da se pitanje carinika da li ima nešto da prijavi carinskoj kontroli odnosi na robu koja podleže carinjenju, a ne na novac. Podnosilac je naveo da nije sporno da je novac bio sakriven u prtljažniku vozila kojim je on upravljao, da se nalazio u koferu koji pripada njegovom saputniku i da je to učinjeno iz straha od puta , a ne zbog carine, te da je predmetni novac njegov saputnik stekao dugogodišnjim zakonitim radom kao vrhunski poslastičar, a koji je poneo sa sobom radi renoviranja kuće i kupovine veoma skupih lekova za sebe. Stoga, niti je sticanje oduzetog novca bilo nezakonito, niti je novac bio namenjen nezakonitoj svrsi, te podnosilac nije imao nikakvih razloga da ne prijavi novac, da je zaista taj novac bio njegov. U ustavnoj žalbi je nadalje navedeno da nije bilo opravdano da se od okrivljenog oduzme celokupan iznos novca, koji je nesporno prenošen preko dozvoljenog limita, jer bi se svrha kažnjavanja i svrha izricanja zaštitne mere postigla i delimičnim oduzimanjem predmeta prekršaja, u skladu sa članom 64. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju.
U ustavnoj žalbi je takođe navedeno da Prekršajni sud u Preševu nije upoznao okrivljenog da svoju odbranu može dati preko branioca, već se takvo upozorenje samo nalazi u unapred pripremljenom zapisniku, koji se nikada ne predočava okrivljenom, naročito kada je on strani državljanin, po čemu je taj sud opštepoznat, što će se jednog dana „obiti o glavu“ pravosudnom sistemu i budžetu Republike Srbije, kada Evropski sud u Strazburu utvrdi povredu prava na pravično suđenje.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava , poništi osporene presud e i predmet vrati na ponovni postupak, te da obaveže Prekršajni sud u Preševu da podnosiocu ustavne žalbe naknadi materijalnu štetu u iznosu od 150.000,00 dinara u roku od četiri meseca od prijema odluke Ustavnog suda.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije, uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 (veza 1510/16-1) i odgovor Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 (veza 1510/16-1) od 4. novembra 2019. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Niš – Carinska ispostava Preševo 15. broj D. 2020/2 od 18. oktobra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret da prilikom izlaska iz Republike Srbije 18. oktobra 2016. godine na graničnom prelazu Preševo, nije prijavio da, u putničkom motornom vozilu kojim je upravljao, prenosi efektivni strani novac u iznosu od 38.000,00 evra, za koji nije imao potvrdu carinskog organa o unošenju u Republiku Srbiju.
U zapisniku o izvršenom carinskom pregledu Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Niš – Carinska ispostava Preševo 15. broj D. 2020/2 od 18. oktobra 2016. godine konstatovano je da su dana 18. oktobra 2016. godine u 12,30 časova iz pravca Republike Srbije došli na granični prelaz „Preševo“ državljani Republike Makedonije L. H . i A . S, putničkim motornim vozilom čeških registarskih oznaka kojim je upravljao L. H; da su navedena lica na pitanje carinskog službenika šta imaju da prijave carinskoj kontroli, odgovorili da nemaju ništa da prijave; da je pregledom lica i vozila u saradnji sa policijskim službenikom, u prtljažniku vozila, u najlon kesi, u čarapi pronašli neprijavljen devizni novac u ukupnom iznosu od 38.000,00 evra; da navedena lica nisu imala potvrdu o unošenju stranog efektivnog novca u Republiku Srbiju; da im je odmah vraćen iznos od po 10.000,00 evra, dok je preostalih 18.000,00 evra privremeno zadržano uz potvrdu o privremeno zadržanim prenosivim sredstvima plaćanja, koju je podnosilac potpisao.
Rešenjem Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1510/16-1 od 18. oktobra 2016. godine pokrenut je prekršajni postupak protiv Leutrima Hasametaja po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Niš – Carinska ispostava Preševo 15. broj D. 2020/2 od 18. oktobra 2016. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je saslušan u svojstvu okrivljenog pred Prekršajnim sudom u Preševu u predmetu Pr. 1510/16-1, dana 18. oktobra 2016. godine, te je u zapisniku o saslušanju okrivljenog konstatovano da je prilikom saslušanja podnosioca ustavne žalbe bio prisutan prevodilac za albanski jezik; da je okrivljeni poučen da ima pravo na branioca shodno odredbi člana 93. Zakona o prekršajima i pravo na upotrebu jezika shodno odredbi člana 94. Zakona o prekršajima; da je okrivljeni izjavio da će odbranu izneti sam, bez prisustva branioca, i to na maternjem – albanskom jeziku preko prisutnog prevodioca. Nakon što je okrivljeni upoznat sa pravom da može slobodno da iznese svoju odbranu, da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz u postupku kao i da ima prvo da se brani ćutanjem, odnosno da uskrati odgovor na pojedina pitanja, te da je dužan da o svakoj promeni adrese obavesti sud, jer će mu se u protivnom sva dostavljanja vršiti isticanjem na oglasnoj tabli i internet stranici suda, i nakon što mu je pročitan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, podnosilac ustavne žalbe je izjavio da je dana 18. oktobra 2016. godine na granični prelaz Preševo pristigao upravljajući putničkim motornim vozilom marke Mercedes čeških registarskih oznaka; da je sa njim putovao S . A; da je na postavljeno pitanje carinskih službenika šta ima da prijavi carinskoj kontroli izjavio da nema ništa da prijavi; da je prilikom detaljne kon trole u prtljažniku vozila, u najlon kesi , u čarapi pronađen nepri javljen devizni novac u iznosu od 38.000,00 evra; da mu je nakon pronalaska novca carinski službenik objasnio da svako od njih ima pravo da prenese po 10.000,00 evra bez prijave, te im je taj iznos vraćen, dok je preostali iznos od 18.000,00 evra zadržan do okončanja prekršajnog postupka. Podnosilac je dalje naveo da radi u Češkoj i da je novac skupljao kako bi pomogao familiji koja živi u Makedoniji, ali da nije znao da treba da ga prijavi, kako na ulazu u Republiku Srbiju tako i na izlazu iz Srbije, pa je zamolio da bude blaže kažnjen, kao i da nema predlog za izvođenjem drugih dokaza. Zapisnik je potpisao bez primedbi.
Presudom Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1510/16-1 od 18. oktobra 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Pr. 1501/1-1 od 20. oktobra 2016. godine podnosilac ustavne žalbe je oglešen odgovornim zbog učinjenog prekršaja iz člana 63. stav 1. tačka 14. Zakona o deviznom poslovanju, osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, te mu je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja u iznosu od 18.000,00 evra.
Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu II 213 Prž. 21454/2016 od 7. novembra 2016. godine ukinuta je presuda Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1510/16-1 od 18. oktobra 2016. godine, ispr avljena rešenjem istog suda Pr. 1501/1-1 od 20. oktobra 2016. godine, sa obrazloženjem da je rešenjem o ispravci suštinski izmenjen činjenični opis prekršaja, jer je prvostepeni sud odlučio mimo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kako u pogledu iznosa pronađenog novca, tako i u pogledu mesta njegovog pronalaženja, te se stoga ne radi o očiglednim tehničkim greškama u imenima i brojevima zbog kojeg bi se moglo doneti rešenje o ispravci.
Presudom Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 (veza 1510/16-1) od 8. decembra 2016. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen je odgovornim za izvršenje prekršaja iz člana 63 . st av 1. t ačka 14) Zakona o deviznom poslovanju i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara uz izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja – efektivnog stranog novca u iznosu od 1 8.000,00 evra.
Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je protiv prvostepene presude izjavio žalbu u kojoj je, pored ostalog, istakao da je u konkretnom slučaju zaštitna mera preterana i prevazilazi kako svrhu primene zaštitnih mera, tako i opštu svrhu prekršajnih sankcija , koja se svakako mogla postići i delimičnim oduzimanjem predmeta prekršaja, što sudska praksa dobro poznaje i veoma često primenjuje. Dalje je naveo da je sud trebalo da ispita u svojstvu svedoka njegovog saputnika u vozilu, kako bi utvrdio čije je novac, odnosno ko je stvarni izvršilac prekršaja.
Osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 3426/17 od 21. februara 201 7. godine je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presud e Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 od 8. decembra 2016. godine.
U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud zaštitnu meru izrekao shodno članu 64. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, jer je izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja obavezno, a delimično oduzimanje je samo izuzetno moguće, ali u konkretnom slučaju nema naročitih razloga za delimično oduzimanje predmeta prekršaja i primenu člana 64. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju, niti su uz žalbu priloženi dokazi i istaknute naročite okolnosti za drugačiju odluku.
U odgovoru na navode ustavne žalbe Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 veza 1510/16-1/11 od 4. novembra 2019. godine navedeno je da se o navodima ustavne žalbe, koji predstavljaju ponovljene žalbene navode iz redovnog postupka, izjasnio Prekršajni apelacnoioni sud – Odeljenje u Nišu u presudi Prž. 3426/2017 od 21. februara 2017. godine, a da su ostali navodi ust avne žalbe paušalni, nepotkrepljeni dokazima i stoga neosnovani.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US) propisano je: da je svrha propisivanja, izricanja i primene prekršajnih sankcija da građani poštuju pravni sistem i da se ubuduće ne čine prekršaji (član 5. stav 2.); da su prekršajne sankcije kazne, kazneni poeni, opomena, zaštitne mere i vaspitne mere (član 32.); da se za prekršaj mogu propisati kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu (član 33.); da se novčana kazna može raspisati u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko ili odgovorno lice i da se izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, životne sredine, prometa robe i usluga i prometa hartijama od vrednosti zakonom mogu propisati kazne u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, ali ne više od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti s tim da ne prelazi petostruki iznos najvećih novčanih kazni koje se mogu izreći po odredbi stava 1. ovog člana (član 39. stav 1. tačka 1) i stav 4.); da je svrha primene zaštitne mere da otkloni uslove koji omogućavaju ili podstiču učinioca na izvršenje novog prekršaja (član 51. stav 1.); da se kao vrsta zaštitne mere može propisati oduzimanje predmeta (član 52. stav 1. tačka 1)); da se zaštitne mere izriču uz izrečenu kaznu, opomenu ili vaspitnu meru (član 53. stav 2.); da se predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu oduzeti od učinioca prekršaja, da će sud koji je doneo presudu odrediti, u skladu sa posebnim propisima, da li će se oduzeti predmeti uništiti, prodati ili predati zainteresovanom organu, odnosno organizaciji i da se propisom kojim se određuje prekršaj može predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanje predmeta (član 54. st. 1, 2. i 4. ).
Odredbama Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 31/11, 119/12 i 139/14) propisano je: da se ovim zakonom uređuju jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije (u daljem tekstu: Re publika) i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata (član 1. stav 1. tačka 4)); da Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvu i iz inostranstva (član 31.); da carinski organ vrši kontrolu iznošenja iz Republike i unošenja u Republiku efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju (član 47.); da carinski organ na graničnom prelazu privremeno oduzima od rezidenata i nerezidenata uz izdavanje potvrde, dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koji glase na stranu valutu koji prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije (član 48.); da će se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj nerezident – fizičko lice ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31.) (član 63. stav 1. tačka 14 )); da će se za prekršaj iz člana 59. do 63. ovog zakona, pored novčane kazne, izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja i da se izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može izvršiti delimično oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini (član 64. st . 1. i 2.).
Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva („Službeni glasnik RS“, br. 67/06, 52/08 i 18/09) propisano je: da nerezident – fizičko lice može slobodno unositi u Republiku efektivni strani novac, s tim što je dužan da iznos veći od 10.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti prijavi nadležnom carinskom organu, koji mu o tome izdaje potvrdu (tačka 11a); da nerezident – fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac do iznosa od 10.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stanoj valuti, da ako ovaj nerezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare i efektivni strani novac – ukupan iznos tih sredstava ne može preći 10.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti, te da nerezident – fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac iznad iznosa iz stava 1. ove tačke – koji je prijavio pri ulasku u Republiku – na osnovu potvrde o unošenju efektivnog stranog novca u Republiku, koju obezbeđuje i overava carinski organ, koji je podigao s deviznog računa ili devizne štedne knjižice kod banke u Republici – na osnovu potvrde te banke, koji je stekao prodajom dinara dobijenih prethodnim korišćenjem platne kartice u Republici – na osnovu potvrde menjača, a da potvrde iz stava 2. ove tačke carinski organ poništava pri prvom izlasku iz Republike (tačka 12.).
Uredbom (EZ) broj 1889/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine o kontroli gotovine koja se unosi u Zajednicu ili iznosi iz Zajednice („Službeni list Evropske Unije“ L . 309 ) utvrđeno je svako fizičko lice koje ulazi u Zajednicu ili je napušta, a nosi gotovinu u vr ednosti od 10.000 EUR ili više, prijavljuje taj iznos nadležnim telima države članice preko koje ulazi u Zajednicu ili je napušta, saglasno ovoj Uredbi. Obaveza prijavljivanja nije ispunjena ako su dati netačni ili nepotpuni podaci (član 3.)
5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac povredu prava na pravično suđenje zasniva na dve tvrdnje: prvo, na tvrdnji da mu je u prvostepenom prekršajnom postupku bilo uskraćeno pravo na stručnu odbranu, i drugo, da je odluka suda o izrečenoj zaštitnoj meri oduzimanja predmeta prekršaja zasnovana na arbitrernoj primeni merodavnog prava, jer je od podnosioca neopravdano oduzet celokupan iznos novca, iako odredba člana 64. stav 2. Zakona o prekršajima propisuje mogućnost delimičnog oduzimanja predmeta prekršaja.
S tim u vezi Ustavni sud, najpre, konstatuje da je pravo na pravično suđenje kompleksno ustavno pravo, kojim se garantuje niz prava koja građanima obezbeđuju određene, pre svega, procesne garancije da će postupak u kome sud odlučuje o njihovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu, odnosno o optužbama protiv njih , biti sproveden pravično, a to su: pravo na pristup sudu, pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom ustanovnjen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku, s tim da se navedenim jemstvima pravičnog suđenja u kaznenom postupku pridodaju pretpostavka nevinosti i prava odbrane, posebno utvrđena odredbama čl. 33. i 34. Ustava .
Stoga je Ustavni sud, iako podnosilac nije istakao povredu prava iz člana 33. Ustava, razmatrao i navode ustavne žalbe o povredi prava na odbranu kojima se zapravo ukazuje na arbitrernu primenu procesnog prava tvrdnjom da podnosilac, kao okrivljeni u prekršajnom postupku nije bio poučen o pravu da može angažovati branioca.
Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Preševu Pr. 1615/16-1 veza 1510/16-1 utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pre prvog saslušanja u svojstvu okrivljenog, preko prevodioca za albanski jezik, poučen da ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere, kao i o pravu da kao lice koje nije državljanin Republike Srbije ima pravo da tok postupka prati preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljava svoj jezik, nakon čega je podnosilac ustavne žalbe izjavio da će svoju odbranu izneti sam, bez prisustva branioca, a preko prisutnog prevodioca, s obzirom na to da će odbranu izneti na albanskom, kao maternjem jeziku.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe zapisnik o saslušanju potpisao bez primedbi, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe da se „upozorenje okrivljenog da svoju odbranu može dati preko branioca nalazi u unapred pripremljenom zapisniku, koji se nikada ne predočava okrivljenom, naročito kada je on strani državljanin, po čemu je Prekršajni sud u Preševu poznat“, bez odgovarajućih dokaza, kao u konkretnom slučaju, ne mogu prihvatiti kao tačni, te se stoga ne mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivi m razlozima kojima bi se argumentovano ukazivalo na povredu bilo kog Ustavom garantovanog prava.
U odnosu na ostale navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kojima podnosilac ukazuje na arbitre rnu primenu materijalnog prava, smatrajući da prekršajni sudovi nisu u dovoljnoj meri razmotrili mogućnost izricanja zaštitne mere delimičnog oduzimanja predmeta prekršaja u smislu odredbe člana 64. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju, Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe, kao nerezident , 18. oktobra 2015. godine, na izlasku iz Republike Srbije, na graničnom prelazu Preševo, iznosio u inostranstvo efektivni strani novac u iznosu od 38.000,00 evra, koji nije prijavio nadležnom carinskom organu prilikom ulaska u Republiku Srbiju, te nije posedovao potvrdu carinskog organa o njegovom unošenju u našu zemlju, niti bilo kakav dokaz iz kojeg bi se moglo utvrditi njegovo poreklo (potvrdu banke da je novac podigao sa deviznog računa ili devizne štedne knjižice kod banke u Republici Srbiji, kao ni potvrdu menjača da je navedeni novac stekao prodajom dinara dobijenih prethodnim korišćenjem platne kartice u Republici Srbiji); da su detaljnim pregledom vozila kojim je podnosilac ustavne žalbe upravljao, carinski službenici u saradnji sa policijom u prtljažniku pronašli predmetni novac sakriven u najlon kesi i čarapi; da je podnosiocu i njegovom saputniku odmah vraćeno po 10.000,00 evra, kao iznos novca koji mogu prenositi i bez prijavljivanja, dok je preostali iznos od 18.000,00 evra oduzet uz potvrdu koju je podnosilac ustavne žalbe potpisao; da je pred sudom podnosilac ustavne žalbe, prilikom saslušanja u svojstvu okrivljenog, izričito izjavio da je predmetni novac njegova ušteđevina od rada u Češkoj i da ga nosi kao pomoć svojoj familiji koja živi u Makedoniji. Druge n avode u pogledu svojine i namene n ovca nije isticao.
Ustavni sud ukazuje na to da je u više svojih odluka konstatovao da u postupku po ustavnoj žalbi načelno nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, odnosno o optužbama protiv njega. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrerna, čime bi ukazala na nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ovog prava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje. Ustavni sud konstatuje da do povrede prava na pravično suđenje može doći ako sudovi ne utvrde i ne obrazlože ključne argumente za donošenje presude. Garancije prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje, obavezuju sud da navede precizne, jasne i razumljive razloge na kojima bazira odluku, a koji su izgrađeni na primeni i tumačenju relevantog prava. Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može biti bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, stav 43. i Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, stav 43.).
Primenom iznetog na konkretan ustavnosudski predmet, Ustavni sud konstatuje da je u osporenoj presudi Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 3426/2017 od 21. februara 2017. godine navedeno da je zaštitna mera oduzimanje predmeta prekršaja izrečena shodno članu 64. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju . Prema tumačenju Ustavnog suda, označenim člano m Zakona je propisano da se za prekršaje iz čl. 59. do 63. tog zakona obavezno izriče zaštitna mera oduzimnje predmeta prekršaja, dok je u stavu 2. člana 64. Zakona propisano da je samo izuzetno moguće delimično oduzimanje predmeta prekršaja, i to ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini , a što u konkretnom postupku nije utvrđeno, niti je okrivljeni uz žalbu protiv prvostepene presude dostavio dokaze iz kojih proizlazi postojanje takvih okolnosti koje bi opravdale primenu člana 64. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju.
Ustavni sud, i u ovom ustavnosudskom predmetu, konstatuje da je svrha kažnjavanja učinioca prekršaja prema članu 5. stav 1. i članu 33. stav 1. Zakona o prekršajima da građani poštuju pravni sistem i da se ubuduće ne čine prekršaji, kao i da se izrazi društveni prekor učiniocu zbog izvršenog prekršaja i da se utiče na njega i na sva ostala lica da ubuduće ne čine prekršaje, a koja svrha je u konkretnom slučaju ostvarena izricanj em novčane kazne u iznosu od 30.000 dinara. Ustavni sud ukazuje da je, prema članu 51. stav 1. Zakona o prekršajima, svrha primene zaštitne mere otklanjanje uslova koji omogućavaju ili podstiču učinioca na izvršenje novog prekršaja, a da je članom 42. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju propisano da u slučaju nastupanja ozbiljnih poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može doneti neophodne zaštitne mere po uslovima regulisanim ovim zakonom. Iz navedenog proizlazi da je svrha primene zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja – efektivnog stranog novca, omogućavanje sprovođenja monetarne politike i politike deviznog kursa, te obezbeđivanje finansijske stabilnosti Republike Srbije, zaštita javnog poretka , odnosno sprečavanje njegovog ugrožavanja, kao i uticaj na učinioca prekršaja da više ne čini prekršaje.
Podnosiocu ustavne žalbe je novac u iznosu od 18.000,00 evra oduzet primenom odredbe člana 64. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju. Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-5241/2016 od 24. oktobra 2019. godine konstatovao da se odredbom člana 64. Zakona o deviznom poslovanju ostvaruje javni interes i da navedena odredba člana 64. u sebi sadrži kriterijum srazmernosti, jer kao pravilo propisuje oduzimanje predmeta u celosti, a samo kao izuzetak dozvoljava i mogućnost delimičnog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini. Ova zakonska mogućnost oduzimanja dela stranog efektivnog novca podrazumeva da je okrivljeni u toku postupka izneo navode i dostavio dokaze o opravdanosti takvog postupanja, a što bi stvorilo obavezu suda da pri izricanju mere zaštite iz člana 64. Zakona ceni iznete navode i dostavljene dokaze i utvrdi da li su se stekli zakonski uslovi za primenu citiranog stava 2. navedenog člana 64. Ako oceni da jesu, sud će oceniti i koja je adekvatna srazmera odnosno koji iznos će biti oduzet izricanjem mere. Ocenu navoda i dokaza okrivljenog , kao i ocenu srazmernosti oduzimanja sud je u tom slučaju dužan da obrazloži u odluci.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se u osporenoj presud i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu uočava da je drugostepeni sud s dužnom pažnjom pristupio razmatranju bitnih žalbenih navoda i za sve razloge njihove neosnovanosti dao dovoljno detaljno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatlj ivoj primeni merodavnog prava. Imajući u vidu da je u obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno da je sud utvrdio da okrivljeni u toku prekršajnog postupka nije izneo navode i dostavio dokaze na osnovu kojih bi se moglo utvrditi postojanje okolnosti koje opravdavaju izuzetak od pravila da se predmet prekršaja oduzima u celosti, propisan odredbom člana 64. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju, niti je to učinio u žalbenom postupku, Ustavni sud je ocenio da je Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu svoju odluku obrazložio u skladu sa garancijama prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.
Pored navedenog, u konkretnom slučaju, prekršajni postupak je vođen protiv jednog okrivljenog lica – podnosioca ustavne žalbe, koji je u prvostepenom dokaznom postupku, prilikom saslušanja u svojstvu okrivljenog, izjavio da nije znao da je iznos preko 10.000 evra morao da prijavi (iako živi u Češkoj u kojoj važi Uredba (EZ) broj 1889/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine o kontroli gotovine koja se unosi u Zajednicu ili iznosi iz Zajednice, koja predviđa istu obavezu); da je, takođe, pred sudom izjavio da je celokupan iznos pronađenog neprijavljenog novca njegov i da ga je sakupljao od rada u Češkoj, kako bi pomogao familiji koja živi u Makedoniji; da je sporni novac pronađen na jednom mestu – u čarapi koja se nalazila u najlon kesi u prtljažniku vozila kojim je on upravljao; da je podnosilac nakon datog iskaza u svojstvu okrivljenog, na okolnosti predmetnog prekršaja izjavio da razume šta mu se stavlja na teret i da nema dokazne predloge. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je Prekršajni sud u Preševu podnosiocu ustavne žalbe izrekao zaštitnu meru oduzimanja predmeta prekršaja – efektivnog stranog novca u iznosu od 18.000,00 evra, iako je pronađeno neprijavljenih 38.000,00 evra, a dozvoljeno je da nerezident prenese bez prijavljivanja 10.000,00 evra. Imajući u vidu sve navedene okolnosti konkretnog slučaja – da je bez prijave i nedozvoljeno u Republik u Srbij u uneto i iz nje iznošeno 28.000,00 evra, a od podnosioca je u prekršajnom postupku izrečenom merom oduzeto samo 18.000,00 evra, Ustavni sud je utvrdio da od podnosioca ustavne žalbe nije oduzet celokupan iznos neprijavljenog efektivnog stranog novca za koji nije postojala potvrda nadležnog organa o unošenju u Republiku Srbiju, već je u prekršajnom postupku, koji je pret hodio podnodšenju ustavne žalbe, od lica okrivljenog za devizni prekršaj suštinski delimično oduzet predmet prekršaja, iako je u obrazloženju osporenih odluka navedeno da nema naročitih razloga propisanih odredbom člana 64. stav 2. Zakona o prekršajima.
Polazeći od prethodno izloženog, Ustavni sud je našao da osporenim presudama nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Snežana Marković, s.r.