Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u devetogodišnjem parničnom postupku radi utvrđivanja službenosti prolaza, budući da je drugostepeni sud četiri puta ukidao prvostepena rešenja o troškovima postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1934/2019
02.07.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. P. iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu P. 990/10 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Prijepolju P. 182/09), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo A. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. P. iz Prijepolja podneo je Ustavnom sudu, 25. februara 2019. godine, preko punomoćnika R. P, advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom 11. marta 2019. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu P. 990/10 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Prijepolju P. 182/09).

U ustavnoj žalbi je interpretirano činjenično stanje u predmetnom parničnom postupku i istaknuto je da je postupak ukupno trajao skoro deset godina.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava. Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Prijepolju P. 990/10 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Tužioci R. P. i Z. P. podneli su tužbu 8. aprila 2009. godine Opštinskom sudu u Prijepolju protiv tuženog A. P, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđivanja prava službenosti prolaza. Po ovoj tužbi je formiran predmet P. 182/09.

Uviđaj na licu mesta, uz učestvovanje veštaka, sproveden je 25. maja 2009. godine.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude, zakazano je i održano pet ročišta za glavnu raspravu. U toku postupka izvedeni su dokazi veštačenjem, uviđajem na licu mesta, te saslušanjem svedoka i stranaka.

Opštinski sud u Prijepolju je presudom P. 182/09 od 20. oktobra 2009. godine usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 1838/10 od 3. juna 2010. godine ukinuo prvostepenu presudu. Postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Prijepolju pod brojem P. 990/10.

Uviđaj na licu mesta, uz učestvovanje veštaka, izvršen je 30. septembra 2011. godine.

Ponovni uviđaj na licu mesta, uz učestvovanje veštaka, izvršen je 18. maja 2012. godine.

Nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljeni su sudu 2. jula 2012. godine.

Drugi ponovni uviđaj na licu mesta, uz učestvovanje veštaka, izvršen je 4. jula 2013. godine.

Do donošenja druge po redu prvostepene presude zakazano je 18 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu osam ročišta nije održano (ročište zakazano za 23. decembar 2010. godine nije održano na saglasan predlog stranaka radi mirnog rešavanja spora, a sledeće ročište je zakazano za 15. jun 2011. godine; ročište zakazano za 22. jul 2011. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije; ročište zakazano za 11. jun 2012. godine nije održano, jer veštak nije dostavio nalaz i mišljenje zbog neuplate troškova veštačenja; ročište zakazano za 4. jul 2012. godine nije održano, jer su nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljeni kasno, pa su stranke tražile rok da se o istom izjasne; ročište zakazano za 14. septembar 2012. godine nije održano na predlog tužioca; ročište zakazano za 2. novembar 2012. godine nije održano na saglasni predlog stranaka, radi mirnog rešavanja spora; ročište zakazano za 22. novembar 2012. godine nije održano na predlog tužioca; ročište zakazano za 28. jun 2013. godine nije održano na saglasan predlog stranaka). U toku postupka izvedeni su dokazi veštačenjem, uviđajem na licu mesta, saslušanjem svedoka i stranaka.

Osnovni sud u Prijepolju je presudom P. 990/10 od 1. novembra 2013. godine delimično usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 610/14 od 29. decembra 2014. godine potvrdio prvostepenu presudu u pogledu glavne stvari, dok je ukinuo odluku o troškovima postupka.

Osnovni sud u Prijepolju je doneo rešenje o troškovima postupka P. 990/10 od 26. maja 2015. godine, koje je Viši sud u Užicu ukinuo rešenjem Gž. 922/15 od 27. jula 2015. godine.

Osnovni sud u Prijepolju je doneo novo rešenje o troškovima P. 990/10 od 2. septembra 2015. godine, koje je Viši sud u Užicu ukinuo rešenjem Gž. 106/16 od 19. februara 2016. godine.

Osnovni sud u Prijepolju je doneo novo rešenje o troškovima P. 990/10 od 21. marta 2016. godine, koje je Viši sud u Užicu ukinuo rešenjem Gž. 438/16 od 26. aprila 2016. godine.

Nakon toga, Osnovni sud u Prijepolju doneo je rešenje o troškovima P. 990/10 od 9. februara 2018. godine, koje je Viši sud u Užicu preinačio rešenjem Gž. 405/18 od 11. januara 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka US), koji se primenjivao u trenutku podnošenja tužbe, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao od 1. februara 2012. godine, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu, odnosno u vremenskom okviru (član 326. stav 2.).

5. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava. U vezi sa tim, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan je period od kada su tužioci podneli tužbu, 8. aprila 2009. godine, do donošenja rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 405/18, 11. januara 2019. godine, kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka i kojim je istovremeno pravnosnažno okončan parnični postupak. Dakle, postupak je trajao devet godina i devet meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je spor po svojoj pravnoj prirodi bio u određenoj meri činjenično složen, zbog čega je bilo potrebno da se četiri puta izvrši uviđaj na licu mesta, uz učestvovanje veštaka, ali navedeno ne opravdava ukupno trajanje postupka.

U pogledu značaja prava za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je konkretni spor bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe i da je on imao interes da sud okonča postupak u razumnom roku, radi utvrđivanja pravne izvesnosti u pravnom odnosu sa tužiocima, povodom pitanja prava službenosti prolaza.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, kao stranke u postupku, Ustavni sud ukazuje da ročište zakazano za 23. decembar 2010. godine nije održano na saglasan predlog stranaka radi mirnog rešavanja spora, a sledeće ročište je zakazano za 15. jun 2011. godine, da ročište zakazano za 2. novembar 2012. godine nije održano, takođe, na saglasan predlog stranaka radi mirnog rešavanja spora i na kraju ročište zakazano za 28. jun 2013. godine nije održano na saglasan predlog stranaka. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koju prihvata i Ustavni sud, pokušaj mirnog rešavanja spora predstavlja okolnost koja utiče na dužinu trajanja postupka za koju su odgovorne stranke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pizzetti protiv Italije, broj predstavke 8/1992/353/427, od 26. februara 1993, stav 18).

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prvenstveno je doprinelo neefikasno postupanje sudova. Ustavni sud najpre ukazuje da je drugostepeni sud četiri puta ukidao prvostepena rešenja o troškovima postupka (Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 610/14 od 29. decembra 2014. godine ukinuo prvostepenu odluku o troškovima postupka, zatim je Viši sud u Užicu rešenjima Gž. 922/15 od 27. jula 2015. godine, Gž. 106/16 od 19. februara 2016. godine i Gž. 438/16 od 26. aprila 2016. godine ukidao prvostepena rešenja o troškovima postupka). Ustavni sud ukazuje na pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države (videti presudu u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj predstavke 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, kao i Odluku Už-1144/2021 od 31. oktobra 2024. godine). Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 387. stav 3. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine propisano da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da se, prema zaključku Vrhovnog kasacionog suda, zabrana dvostrukog ukidanja iz navedenog člana 387. Zakona, odnosi i na rešenja kojima se postupak pravnosnažno okončava u parničnom i vanparničnom postupku, na rešenja o troškovima postupka sadržanih u prvostepenim presudama i na posebna rešenja kojima je odlučeno o troškovima postupka (Bilten Vrhovnog kasacionog suda, br. 4/19, str. 97-99). Navedeno predstavlja dovoljan osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu P. 990/10 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Prijepolju P. 182/09), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, složenost spora u određenoj meri, doprinos tužioca dužini trajanja postupka, značaj ove pravne stvari za podnosioca, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

8. S obzirom na to da podnosilac u ustavnoj žalbi isključivo ukazuje na trajanje postupka, Ustavni sud se nije posebno bavio rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 405/18 od 11. januara 2019. godine.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti