Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca protiv rešenja kojim se sud oglasio mesno nenadležnim za izvršenje. Sud je ocenio da nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak bio efikasan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-194/2008
13.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Moravke Simović iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. maja 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Moravke Simović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 23/08 od 16. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Moravka Simović iz Gornjeg Milanovca je, preko punomoćnika Mihaila N. Petrovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu 8. februara 2008. godine ustavnu žalbu, protiv akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni od 3. jula 2008. godine osporava se rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 26/08 od 16. januara 2008. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2527/07 od 27. novembra 2007. godine, kojim se taj sud oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja po predlogu izvršnog poverioca. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je dostavila sudu dokaze iz kojih proizlazi da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima finansijsku ekspozituru preko koje prima naloge građana za uplatu taksi i poreza u gotovom novcu, a koje dokaze sud u obrazloženju osporenog rešenja nije pomenuo. Podnositeljka smatra da nadležni sud nije odlučivao u skladu sa dokazima dostavljenim u žalbi i da nije primenio propise na koje je žalbom ukazano, te da usled toga pravnosnažna odluka suda nije mogla biti izvršena. Stoga tvrdi da je nesankcionisanje povrede obaveze izvršenja pravnosnažne odluke suda u kratkom roku dovelo do povrede njenog Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavno sudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 26/08 od 16. januara 2008. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 356/2005 od 5. jula 2005. godine je stavom I izreke usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beogradu da joj plati 7.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 215,00 dinara počev od 24. januara 1998. godine do plaćanja, na iznos 3.750,00 dinara počev od 28. februara 1998. godine do plaćanja, na iznos 390,00 dinara počev od 25. marta 1999. godine do plaćanja, na iznos 1.465,00 dinara počev od 1. septembra 2000. godine do plaćanja, na iznos 1.050,00 dinara počev od 28. septembra 2000. godine do plaćanja, kao i da joj plati iznos od 1280 DM, sa domicilnom kamatom na iznos od 1000 DM od 24. januara 1998. godine do plaćanja, na iznos od 50 DM od 28. februara 1999. godine do plaćanja, na iznos od 110 DM od 25. marta 1999. godine do plaćanja i na iznos od 120 DM od 1. septembra 2000. godine do plaćanja, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke na dan plaćanja prodaju stranu valutu, te da joj plati iznos od 100 USA dolara, sa domicilnom kamatom od 25. marta 1999. godine do plaćanja u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke na dan plaćanja prodaju stranu valutu, a sve u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom II izreke presude obavezana je tužena Republika Srbija da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 52.886,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Podnositeljka ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca 26. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu podnela predlog za izvršenje navedene presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je zaključkom I. 2527/07 od 29. oktobra 2007. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 3 dana od dana prijema ovog zaključka uredi predlog za dozvolu izvršenja, tako što će dostaviti izvršnu ispravu na koju se poziva, što je podnositeljka ustavne žalbe i učinila podneskom od 26. novembra 2007. godine.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu se rešenjem I. 2527/07 od 27. novembra 2007. godine oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja po predlogu izvršnog poverioca (podnositeljke ustavne žalbe) protiv izvršnog dužnika Republike Srbije i odredio da se spisi predmeta I. 2527/07 dostave Opštinskom sudu u Kragujevcu kao mesno nadležnom sudu, i to po pravosnažnosti navedenog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je za izvršenje nadležan Opštinski sud u Kragujevcu, s obzirom da je odredbom člana 2. Zakona o budžetskom sistemu u tački 6) predviđeno da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti, da je odredbom člana 8. istog Zakona predviđeno da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, kao i da konsolidovani račun trezora Republike i konsolidovani račun trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne Banke Srbije, da Narodna banka Srbije vodi račun izvršnog dužnika, a organizacionom šemom Narodne banke Srbije predviđeno je da ona ima sedište u Beogradu i filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, iz čega proizlazi da Narodna banka kod koje se vodi konsolidovani račun izvršnog dužnika, nema ni sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Stoga je sud primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku utvrdio da je u konkretnom slučaju za izvršenje nadležan Opštinski sud u Kragujevcu.

Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2527/07 od 27. novembra 2007. godine, u kojoj je navela da Uprava za trezor kod koje se vodi račun Republike Srbije ima svoju ekspozituru u Gornjem Milanovcu i kao dokaz dostavila nalog za uplatu sudske takse i nalog za uplatu poreza u gotovom novcu.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 23/08 od 16. januara 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca – ovde podnositeljke ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2527/07 od 27. novembra 2007. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (član 196.).

Zakonom o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05 i 101/05 – dr. zakon, 62/06 – ispr. dr. zakona, 85/06 i 86/06 – ispravka) bilo je propisano da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6)); da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da se novčana sredstva budžeta deponuju na konsolidovani račun trezora (član 8. st. 1. i 2.).

Zakonom o Narodnoj banci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 72/03, 55/04 i 85/05) propisano je da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.), a da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.). Aktom o unutrašnjoj organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno je da Narodna banka Srbije ima filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari zasnovana je na Ustavu i praksi Ustavnog suda, kao i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se garantuje pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da su o predlogu podnositeljke ustavne žalbe za izvršenje pravnosnažne presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 356/05 od 5. jula 2005. godine odlučivali zakonom ustanovljeni nadležni sudovi, koji su postupali i o podnetom predlogu odlučili u granicama propisanim zakonom. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak vođen na način kojim je podnositeljki bilo omogućeno pravo na pravično suđenje, jer se osporeno rešenje u svemu zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog materijalnog i procesnog prava.

Razmatrajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku pošao od okolnosti konkretnog predmeta, kao i sledećih kriterijuma: složenost predmeta, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta za podnositeljku ustavne žalbe. Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak izvršenja formalno pokrenut predlogom za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, 26. oktobra 2007. godine, koji je uređen podneskom od 26. novembra 2007. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 27. novembra 2007. godine, a da je po žalbi izjavljenoj 10. decembra 2007. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 16. januara 2008. godine. To znači da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu i Okružnim sudom u Čačku trajao nepuna tri meseca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u ovom predmetu nije bilo radnji kojima se to pravo povređuje. Podnositeljka ustavne žalbe je podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, koji se nakon uređenja predloga, u zakonskom roku od tri dana, oglasio mesno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta I. 2527/07 dostave Opštinskom sudu u Kragujevcu kao mesno nadležnom sudu, po pravnosnažnosti ovog rešenja. Ovo rešenje je potvrđeno 16. januara 2008. godine osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 23/08. Ustavni sud je stanovišta da se postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, već naprotiv, sudovi su odluke doneli bez odlaganja i pravovremenim i efikasnim postupanjem preduzeli sve neophodne zakonske mere kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, doprinela dužini trajanja izvršnog postupka iz razloga što je predlog za izvršenje podnela mesno nenadležnom sudu. Pretpostavka za efikasno ostavrivanje prava na sudsku zaštitu je da se stranka obrati stvarno i mesno nadležnom sudu za odlučivanje po njenom zahtevu. U tom smislu, Ustavni sud je stanovišta da se odugovlačenje predmetnog izvršnog postupka ne može pripisati u odgovornost postupajućim redovnim sudovima.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište zauzeto u ovom predmetu već iskazano kroz ranije donete odluke ovog suda (videti odluke Ustavnog suda Už-92/2007 od 16. aprila 2009. godine, Už- 98/2007 od 21. maja 2009. godine, Už-99/2007 od 3. decembra 2009. godine i Už-644/2009 od 26. novembra 2009. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nema povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti