Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Postupak, pokrenut 2007. godine, nije okončan ni nakon pet godina, što je posledica neefikasnosti suda i drugih državnih organa, posebno nakon prestanka razloga za prekid.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1943/2010
08.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Veliše Rakonjca iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Veliše Rakonjca i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 208/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Veliša Rakonjac iz Sjenice je preko punomoćnika Milice Radivojević, advokata iz Ivanjice 12. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici u predmetu I. 208/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao izvršni poverilac 19. februara 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Sjenici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška“ „Holding kompanija“ a.d. Novi Pazar u čijem sastavu je „Raška-tkačnica Sjenica“ radi isplate minimalnih zarada za period od 1. juna do 7. septembra 2006. godine; da je Opštinski sud u Sjenici rešenjem I. 208/07 od 20. marta 2007. godine dozvolio predloženo izvršenje; da je navedeno rešenje dostavljeno Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu radi sprovođenja izvršenja; da je rešenjem Opštinskog suda u Sjenici I. 208/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinut postupak izvršenja zbog postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom; da je na to rešenje podnosilac izjavio žalbu; da je rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž . 1669/08 od 23. decembra 200 8. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđeno prvostepeno rešenje; da dalje postupak izvršenja nije sprovođen. Podnosilac ističe da mu je označeno ustavno pravo povređeno neopravdanim odugovlačenjem izvršnog postupka koji traje tri godine do podnošenja ustavne žalbe. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Sjenici I. 208/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 19. marta 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Sjenici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća „Raška“ Holding kompanija a.d. Novi Pazar , Preduzeće „Raška – tkačnica“ Sjenica iz Sjenice, radi isplate minimalnih zarada za period od 1. juna do 7. septembra 2006. godine, na osnovu izvršne isprave-pravnosnažn e i izvršn e presude Opštinskog suda u Sjenici P. 919/06 od 18. decembra 2006. godine.

Opštinski sud u Sjenici je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. 208/07 od 2 0. marta 2007. godine. Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1191/07 od 12. decembra 2007. godine , ponetim po žalbi izvršnog dužnika, ukinuto je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Sjenici I. 208/07 od 20. marta 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Rešenjem Opštinskog suda u Sjenici I. 208/07 od 12. oktobra 2008. godine prekinut je postupak izvršenja zbog trajanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom i određeno je da će se prekinuti postupak nastaviti kad prestanu razlozi prekida, po predlogu stranaka. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je nad izvršnim dužnikom „Raška“ Holding kompanija a.d. Novi Pazar pokrenut postupak restrukturiranja Odlukom Agencije za privatizaciju broj 41/04 od 5. novembra 2004. godine; da prema izveštaju Agencije za privatizaciju od 22. marta 2007. godine postupak restrukturiranja, pored subjekta privatizacije „Raška“ Holding kompanija a.d. Novi Pazar obuhvata i Preduzeće „Raška – tkačnica“ d.o.o. Sjenica.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1669/08 od 23. decembra 200 8. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje I. 208/07 od 12. oktobra 2008. godine o prekidu izvršnog postupka. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je na osnovu člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji prekinuo postupak izvršenja zbog toga što se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje pet godina i sedam meseci i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Sjenici, a zatim Osnovni sud u Novom Pazaru nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac , 1 9. marta 200 7. godine podneo Opštinskom sudu u Sjenici predlog za izvršenje, da je Opštinski sud u Sjenici doneo rešenje kojim se dozvoljava predloženo izvršenje 2 0. marta 2007. godine, da je 12. oktobra 2008. godine sud doneo rešenje o prekidu postupka izvršenja zbog postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, da je drugostepeni sud odlučio o žalbi protiv rešenja o prekidu postupka izvršenja posle dva meseca.

Ustavni sud je utvrdio da od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja 20. marta 2007. godine izvršni postupak i dalje nije okončan, iako je proteklo pet godina i sedam meseci , što ne može biti opravdanje za trajanje izršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan. Dakle, po oceni Ustavnog suda, nepostupanje nadležnih sudova u rokovima propisanim zakonom je uticalo na neopravdano dugo trajanje konkretnog izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Sjenici a zatim Osnovnog suda u Novom Pazaru, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenjivao odredbu člana 20ž Zakona o privatizaciji koja je od značaja u ovom izvršnom postupku imajući u vidu da se Opštinski sud u Sjenici pozvao na navedenu zakonsku odredbu kada je rešenjem prekinuo osporeni postupak izvršenja. Rešenjem Ustavnog suda IUz 98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvaćena inicijativa za ocenu ustavnosti navedene zakonske odredbe. Stav Suda izražen u ovom rešenju je, pored ostalog: da o sporenim odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji nije izričito propisan rok u kome se mora okončati postupak restrukturiranja, niti rok u kome se odlaže sprovođenje prinudnog izvršenja potraživanja, ali iz same definicije pojma restruktuiranja i cilja zbog koga se ono sprovodi proizlazi da je ovaj postupak trebalo okončati u što kraćem („razumnom“) roku, jer on predstavlja meru ograničenog trajanja, koja prethodi prodaji kapitala ili imovine subjekta privatizacije, a koja je morala biti okončana pre 31. decembra 2008. godine, koji je članom 14. Zakona označen kao krajnji rok u kome se mora objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju neprivatizovanog društvenog kapitala; da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembra 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje subjekta privatizacije, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte; da drugačija primena osporenih zakonskih odredaba i njihova eventualna zloupotreba u praksi, ne može biti predmet odlučivanja Ustavnog suda u postupku ocene ustavnosti zakona, već u postupku odlučivanja o ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom sudskom postupku; da je u tom smislu Ustavni sud odlučujući o ustavnim žalbama, zauzeo pravni stav da je prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi konkretan postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Dakle, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi pored postupanja Opštinskog suda u Sjenici, a zatim Osnovnog suda u Novom Pazaru bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja, kao i drugi državni organi koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa postupkom , odgovorni zbog dužine trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Sjenici, a zatim Osnovni sud u Novom Pazaru odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 208/07 vodio pred Opštinskim sudom u Sjenici.

Ustavni sud konstatuje da e odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava u pogledu garancija prava na suđenje u razumnom roku, pa je stoga povreda ovog prava cenjena samo u odnosu na odredbe Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, krećući se u granicama ustavne žalbe saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti