Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Okružnog suda. Sud je utvrdio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama, te se stoga ustavna žalba ne može izjaviti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1946/2009
08.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv akta Okružnog suda u Jagodini VIII Su. 15/09 od 2. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović iz Beograda je 23. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv akta Okružnog suda u Jagodini VIII Su. 15/09 od 2. oktobra 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim aktom Okružnog suda u Jagodini VIII Su. 15/09 od 2. oktobra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da je potrebno da u roku od osam dana uredi podnesak koji je dostavio tom sudu 1. oktobra 2009. godine, a koji je naslovljen kao ''Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja'', radi dobijanja odgovora u vezi sa postavljenim zahtevom.
Po oceni Ustavnog suda, osporeni akt Okružnog suda u Jagodini ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, jer nije akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pa samim tim osporenim aktom ne mogu biti povređena Ustavom garantovana ljudska prava i slobode podnosioca. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1486/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog naloga
• Už 1485/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta kojim se ne odlučuje o pravima
• Už 1855/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv proceduralnog akta
• Už 1947/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja suda
• Už 1999/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neodgovarajućeg akta
• Už 1201/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe