Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nedostavljanja drugostepene odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku jer sud podnositeljki nije dostavio drugostepeno rešenje duže od dve godine. Naložena je dostava rešenja i utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mare Šiljak i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kragujevcu vodio u predmetu I1. 753/08, radnjom nedostavljanja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kragujevcu da podnositeljki ustavne žalbe dostavi overeni prepis rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 10. februara 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 18, 19, 20, 21, 22, 23, 25, 32, 36. i 51. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava, zbog nedostavljanja drugostepene odluke po žalbi, izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava iz čl. 2, 3, 7, 9, 14, 17. i 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, te prava iz čl. 3, 5, 6, 8, 13. 14. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 7. jula 2008. godine podnela Okružnom sudu u Kragujevcu blagovremenu i dozvoljenu žalbu protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine, te da joj do dana podnošenja ustavne žalbe još uvek nije dostavljena drugostepena odluka. Prema mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, Okružni sud u Kragujevcu nije odlučio o njenoj žalbi u razumnom roku, čime joj je uskratio i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Predložila je da Ustavni sud poništi rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine i da joj utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, zbog uskraćivanja ustavnih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

A. Đ. O, O. J, B. V, D. P. i D. S, svi iz Kragujevca, podneli su 24. aprila 2008. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv Mare Šiljak iz Kragujevca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 708/06 od 19. oktobra 2007. godine, kojim je privatna tužilja obavezana da snosi troškove krivičnog postupka okrivljenima u ukupnom iznosu od 56.700,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudne naplate. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Opštinski sud u Kragujevcu je 29. aprila 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I1. 753/08 kojim je odredio predloženo izvršenje i troškove izvršnog postupka u iznosu od 6.568,00 dinara. Rešenje o izvršenju je 12. juna 2008. godine dostavljeno punomoćniku izvršnih poverilaca, a 2. jula 2008. godine izvršnom dužniku.

U zapisniku o popisu i proceni sastavljenom 2. jula 2008. godine konstatovano je da je podnositeljka ustavne žalbe stavila na uvid sudskom izvršitelju fotokopije naloga za uplatu iz kojih proizlazi da je do 6. marta 2008. godine uplatila celokupan iznos troškova krivičnog postupka na žiro račun Opštinskog suda u Kragujevcu.

Podnositeljka ustavne žalbe je 7. jula 2008. godine izjavila žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine. Predložila je da se obustavi izvršni postupak.

Okružni sud u Kragujevcu je 23. oktobra 2008. godine, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, doneo rešenje Gž. 2272/08 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da su neosnovani navodi žalbe da je izvršni dužnik pre donošenja rešenja o izvršenju ispunio svoju obavezu, s obzirom na to da je sudu dostavio dokaze da je iznos od 56.700,00 dinara uplatio u više navrata na račun Opštinskog suda u Kragujevcu, umesto izvršnim poveriocima.

Okružni sud u Kragujevcu je uz dopis od 31. oktobra 2008. godine vratio spise predmeta Opštinskom sudu u Kragujevcu radi otpravljanja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 29. aprila 2008. godine. Spisi predmeta su primljeni u Opštinskom sudu u Kragujevcu 4. novembra 2008. godine.

Postupajući sudija Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu I1. 753/08 je dostavnom naredbom od 6. novembra 2008. godine naložio da se primerak drugostepenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine dostavi punomoćniku izvršnih poverilaca i izvršnom dužniku, ovde podnositeljki ustavne žalbe.

U spisima predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08, koji su Ustavnom sudu dostavljeni 4. januara 2011. godine, nema dokaza da je podnositeljki ustavne žalbe dostavljeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine, niti da je uopšte pokušana dostava navedenog rešenja.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, a da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. st. 1. i 3.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhu radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, kao i da se dostignuti nivo ljudskim i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. st. 1. i 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, a da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv, a da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da je svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju, a da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Članom 10. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da se na dostavljanje u izvršnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 351. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da se rešenja koje sud donosi van ročišta saopštavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja.

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da je radnjom nedostavljanja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je našao da je u tom delu ustavna žalba osnovana.

Naime, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 utvrdio da je postupajući sudija Opštinskog suda u Kragujevcu dostavnom naredbom od 6. novembra 2008. godine naložio da se primerak drugostepenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine dostavi punomoćniku izvršnih poverilaca i izvršnom dužniku, ovde podnositeljki ustavne žalbe. Međutim, u spisima predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08, koji su Ustavnom sudu dostavljeni 4. januara 2011. godine, nema dokaza da je podnositeljki ustavne žalbe dostavljeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine, niti da je uopšte pokušana dostava navedenog rešenja.

S obzirom na to da Opštinski sud u Kragujevcu i sadašnji Osnovni sud u Kragujevcu nisu postupili u skladu sa imperativnom odredbom člana 351. stav 1. Zakona o parničnom postupku i da ni nakon više od dve godine od donošenja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine nisu pokušali da podnositeljki ustavne žalbe dostave overeni prepis navedenog drugostepenog rešenja, Ustavni sud je utvrdio da je radnjom nedostavljanja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa navodom podnositeljke ustavne žalbe da joj je nedostavljanjem drugostepenog rešenja povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupali, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da pravo na pravno sredstvo predstavlja samo garanciju da lice ima mogućnost da protiv prvostepene odluke izjavi žalbu i da nadležni organ povodom izjavljene žalbe sprovede propisani postupak i odluči. Pravo na pravno sredstvo ne znači garanciju da će povodom izjavljenog pravnog sredstva biti doneta odluka u korist lica koje ga je izjavilo. Kako je u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe imala i iskoristila pravo na žalbu, o kojoj je odlučio zakonom ustanovljeni sud, u granicama svoje nadležnosti, Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge da joj je povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 753/08 od 29. aprila 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena. Naime, saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačniih akata državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, ako su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu Ustavom zajemčenih prava. Imajući u vidu da podnositeljki ustavne žalbe još uvek nije dostavljeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu Ustavom zajemčenih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio Osnovnom sudu u Kragujevcu da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će podnositeljki ustavne žalbe dostaviti overeni prepis rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2272/08 od 23. oktobra 2008. godine.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nedostavljanja drugostepene odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti