Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete, koji je trajao skoro šest godina. Utvrđeno je da je neefikasno postupanje prvostepenog suda uzrokovalo neopravdano dugo trajanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1950/2010
24.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Petrović i mal. Tamare Petrović, čiji je zastupnik Snežana Petrović, obe iz Dašnice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Petrović i mal. Tamare Petrović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 7377/08 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Petrović i mal. Tamara Petrović, čiji je zastupnik Snežana Petrović, obe iz Dašnice, izjavile su 1 3. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 168/10 od 11. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2 . Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je , pored kratkog izlaganja toka predmetnog parničnog postupka , navedeno: da je postupak trajao veoma dugo, iako se radilo o relativno prostoj stvari, čime je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na „efikasno suđenje“; da je podnosi teljkama povređeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, jer iako je Zakonom o parničnom postupku to pravo omogućeno, „sudovi su doneli odluku protivno tom načelu“. Podnosi teljke su predložil e da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , ali nisu istakle zahtev za naknadu štete.

2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 7377/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podne le su 30. marta 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv Državne zajednice Srbij e i Crn e Gor e - Ministarstvo odbrane, Vojna Pošta 4466 – Uroševac, radi isplate naknade materijalne štete za troškove sahrane, podizanja nadgrobnog spomenika , davanja daća , izgubljene zarade i kapitalizirane rente.

Do donošenja prve prvostepene presude P. 5497/06 od 2. jula 2008. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilja, bilo je zakazano 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 12 održano. Četiri ročišta za glavnu raspravu - zakazana za 12. jun, 8. oktobar i 26. novembar 2007. godine i 26. januar 200 8. godine, nisu održana, zbog odsustva predsednika sudskog veća, odnosno članova veća.

Postupajući po žalbama stranaka, Okružni sud u Nišu (u daljem tekstu: Okružni sud) je 7. novembra 2008. godine rešenjem Gž. 4234/08 delimično ukinuo presudu Opštinskog suda P. 5497/06 od 2. jula 2008. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu (dva ročišta nisu održana), Opštinski sud je 4. septembra 2009. godine doneo presudu P. 7377/08, kojom je: u stavu prvom izreke obavezana tužena da tužilji Snežani Petrović isplati na ime naknade štete - troškova sahrane i davanja daća iznos od 302.958 dinara, te na ime podizanja nadgrobnog spomenika iznos od 144.354,15 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbijen tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile naknadu na ime izgubljene zarade; u stavu trećem izreke odbijen tužbeni zahtev kojim je tražena isplata na ime kapitalizirane rente; u stavu četvrtom tuženi obavezan da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbama stranaka, Apelacioni sud u Nišu je 11. februara 2010. godine doneo presudu Gž. 168/10 kojom je: u stavu prvom izreke odbio žalbe tužilja izjavljene protiv stava drugog, stava trećeg, alineja 2. izreke i stava četvrtog izreke, a prvostepenu presudu potvrdio u stavu prvom, stavu drugom, stavu trećem alineja 2. i stavu četvrtom izreke; u stavu drugom izreke usvoj io žalbe tuži lja izjavljene protiv stava trećeg alineja 1. i u tom delu je prvostepena presuda ukinuta, dok je tužba mal. Tamare Petrović odbačena u delu u kome je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime kapitalizirane rente za period od 1. marta 2009. godine, pa do 17. marta 2016. godine isplati iznos od 23.241,80 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

4. Odredbama Ustava na čije se povrede ust avnom žalb om ukazuje , je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godin e i sedam meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period - od 30. marta 2004. godine, kada su podne le tužb u Opštinskom sudu, pa do 11. februara 2010. godine, kada j e postupak pravnosnažno okončan pred Apelacionim sudom u Nišu. Dakle, parnični postupak je ukupno trajao nepunih šest godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovom parničnom predmetu nije bilo toliko složenih činjeničnih pitanja, koja bi zahtevala višegodišnje trajanje postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su on e ima le legitiman interes da sudovi odluče o osnovanosti nj ihovih tužben ih zahteva koji su se odnosili na isplatu naknade materijalne štete na ime troškov a sahrane , davanja daća , podizanja nadgrobnog spomenika, izgubljene zarade i kapitalizirane rente.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe koj e su imale procesnu ulogu tuži laca, Ustavni sud je utvrdio da niti on e, niti njihov zajednički punomoćnik nisu svojim ponašanjem doprineli odugovlačenju parničnog postupka.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je postupanje Opštinskog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog oceni o neprimereno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka govori i činjenica da 15 ročišta za glavnu raspravu nije održano ( odloženo), od čega tri krivicom Opštinskog suda (zbog odsustva predsednika sudskog veća, odnosno članova veća). Pored toga, Ustavni sud napominje da šestogodišnje trajanje parničnog postupka vođenog u dva stepena prevazilazi okvirne standarde u kojima bi takav postupak treba lo da b ude okončan , posebno imajući u vidu njegovu složenost i činjenicu da podnositeljke ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprinele odugovlačenju postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguj e i da blagovremeno preduzm e sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi i standardima Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređen o prav o podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu istakle zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, i njeno objavljivanje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da im se pruži adekvatna i pravična satisfakcija, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona.

8. Ocenjujući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 168/10 od 11. februara 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud napominje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljke samo formalno poziva ju na povredu označenih ustavnih prava, a da pri tom ne navod e nijedan razlog na kome zasniva ju svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti