Sudska praksa

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u devetnaestogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 19 godina. Sud je ocenio da dužina trajanja postupka nije opravdana i naložio je nadležnom sudu da ga okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bogosava Stingića iz s. Rtkova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bogosava Stingića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kladovu u predmetu P. 541/93 , a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu u predmetu P. 2/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.


2. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogosav Stingić iz s. Rtkova je 8. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pr ed Opštinskim sudom u Kladovu u predmetu P . 541/93, k ao i zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i pra va na jednaku zaštitu prava, iz čl. 21 , 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac bio tuženi u parničnom postupku koji je pokrenut 1993. godine pred Opštinskim sudom u Kladovu u predmetu P. 541/93, radi naknade materijalne i nematerijalne štete ; da je postupak vođen pred tri sudske instance i da nije okončan ni nakon 16 godina. Kako je o delu tužbenog zahteva p ravnosnažno odlučeno, protiv dužnika je sprovedeno i izvršenje pred Opštinskim sudom u Kladovu.

Podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi, smatra da su postupajući sudovi donosili „nezakonite presude“ i da je rezultat takvog postupanja sudova nepravično suđenje.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kladovu u predmetu P. 541/93 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci su 12. jula 1993. godine protiv tuženih, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, podneli Opštinsk om sudu u Kladovu tužbu radi naknade materijalne i nematerijalne štete, zbog smrti bliskog lica.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 541/93.

Opštinski sud u Kladovu je prvostepenu presudu P. 541/93 od 17. marta 1998. godine , kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, doneo nakon više od četiri godine. Rešavajući o žalbi tuženih, Okružni sud u Negotinu je doneo rešenje Gž. 1110/98 od 1 5. decembra 1998. godine kojim je ukinuo navedenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da u prvostepenom postupku nije potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Opštinski sud u Kladovu je drugom po redu prvostepenom presudom P. 49/99 od 21. aprila 1999. godine u jednom delu usvojio tužbeni zahtev tužilaca, a u jednom delu odbio. Rešavajući o žalbi tuženih, Okružni sud u Negotinu je doneo presudu Gž. 868/99 od 24. januara 2000. godine kojom je prvostepenu presudu potv rdio u jednom delu, a u jednom delu ukinuo i u ukinutom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud Srbije je, rešavajući o reviziji koju su izjavili tuženi protiv drugostepene presude, doneo rešenje Rev. 23338/2000 od 14. juna 2001. godine kojim je ukinuo drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Kladovu je treću po redu presudu P. 151/02 doneo 9. aprila 2002. godine, a Okružni sud u Negotinu je potvrdio presudom Gž. 117/03 od 20. juna 2003. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 3689/03 od 19. maja 2004. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Negotinu Gž. 117/03 od 20. juna 2003. godine i presudu Opštinskog suda u Kladovu P. 151/02 od 9. aprila 2002. godine u delovima kako je navedeno u izreci, a odbio kao neosnovane revizije tuženih i tužilaca u preostalom delu, čime je o jednom delu tužbenog zahteva postupak okončan.

Predmet je vraćen prvostepenom sudu u Kladovu na ponovno odlučivanje o preostalom delu tužbenog zahteva. Presuda je dostavljena punomoćnicima stranaka početkom decembra 2004. godine.

Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu je sledeću presudu P. 2/2010 od 27. decembra 2010. godine doneo nakon šest godina. U navedenom periodu prvostepeni sud je sprovodio dokazni postupak uvidom u priloženu dokumentaciju i finansijskim veštačenjem.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešavajući o žalbi koju je izjavio tuženi, presudom Gž. 2772/11 od 11. jula 2011. godine potvrdio p rvostepenu presudu, kao što je navedeno u izreci, a ukinuo je u delu koji se odnosi na troškove postupka i u tom delu vratio predmet prvos tepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu je doneo rešenje P. 2/10 od 27. februara 2012. kojim je odlučio o troškovima postupka, ali u spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno parničnim strankama.



4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (čl. 21. st. 1, 2. i 3.).

Za ocenu navoda podnosioca ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 i "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).



5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da se samo formalno pozvao na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 12. jula 1993. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kladovu i da još nije je pravnosnažno okončan, što znači da postupak ukupno traje 19 godina .

Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkret nom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalb e kao stranaka u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, trajanje sudskog postupka od 19 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je našao da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tom Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je, kao tuženi, imao legitiman i nteres da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku pred Opštinskim sudom u Kladovu u pred metu P. 541/93.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.



6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava. Imajući u vidu da Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu nije dostavio parničnim strankama rešenje P. 2/10 od 27. februara 2012. godine kojim je odlučeno o troškovima postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem r oku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.



7. U odnosu na ostale istaknute povrede prava i načela iz čl. 32, 36. i 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno pozvao na povredu označenih ustavnih prava i načela, a da pri tome nije naveo ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao što je navedeno u drugom delu tačke 1. izreke.



8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.



PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu