Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku za 27 podnosilaca iz Kragujevca u stečajnom postupku nad Ad „G.“. Postupci se sada tretiraju kao ustavne žalbe prema izmenama zakona iz 2023. godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-19540/2023
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. M(1), A. L. J, N. M, M. P, Lj. L, M. B, V. G, J. M, V. Z, M. L(1), V. C, S. P, Z. P, Č. N, M. M (2), D. S, Z. N, J. R, M. M(3), G. Đ, M. N, M. A, Z. V, S. A(1), S. A(2), D. K. i M. L(2), svih iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe M. M(1), A. L. J, N. M, M. P, Lj. L, M. B, V. G, J. M, V. Z, M. L(1), V. C, S. P, Z. P, Č. N, M. M (2), D. S, Z. N, J. R, M. M(3), G. Đ, M. N, M. A, Z. V, S. A(1), S. A(2), D. K. i M. L(2) i utvrđuje da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 5/2017.

2. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. M. iz Kragujevca i druga lica navedena u uvodu i izreci su 7. novembra 2023. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Kragujevca, izjavili prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 5/2017.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 1. i 2. istog zakona propisano da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona, kao i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojima nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Privredni sud u Kragujevcu je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u prigovorima radi ubrzavanja postupka istakli da su u predmetnom stečajnom postupku, koji se vodi od 2017. godine i koji još uvek nije okončan, podneli prijave potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Ustavni sud je dopisom od 20. novembra 2024. godine zatražio od Privrednog suda u Kragujevcu izjašnjenje o tome - da li je punomoćnik podnosilaca (ili podnosioci neposredno) obavešten o tome da su prigovori radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 5/2017, dostavljeni Ustavnom sudu na dalju nadležnost, u skladu sa odredbom člana 16. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku; da li su navedeni podnosioci ustavnih žalbi u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom u predmetu St. 5/2017, prijavili svoja potraživanje i ukoliko jesu, da li su ta potraživanja utvrđena; da li se radi o potraživanjima iz radnog odnosa; da ukoliko su im navedena potraživanja utvrđena, da li su ista isplaćena, odnosno u kom iznosu/procentu su isplaćeni.

Privredni sud u Kragujevcu je dopisima od 11. i 20. decembra 2025. godine dostavio odgovor Ustavnom sudu iz čije sadržine, pored ostalog, proizlazi da podnosioci ustavnih žalbi, kojima je obaveštenje iz člana 16. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku uredno dostavljeno preko punomoćnika M. P, advokata iz Kragujevca, nisu u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama istakli zahteve za naknadu nematerijalne i/ili materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 5/2017 od 8. maja 2017. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Ad „G.“ Kragujevac. Stečajni dužnik je privredni subjekt sa većinskim državnim kapitalom.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im i utvrđena.

Predlagači, ovde podnosioci ustavnih žalbi, podneli su 7. novembra 2023. godine prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

 

 

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 5/2017 od 12. aprila 2024. godine obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Ad „G.“ Kragujevac - u stečaju, a nastavljen nad stečajnom masom. Stečajni upravnik je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom“.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.); da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1. do 4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe (stav 5.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

 

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se prigovori podnosilaca podneti nadležnom sudu radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, smatraju ustavnim žalbama izjavljenim zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Budući da podnosioci ustavnih žalbi nisu u ostavljenom roku istakli zahteve za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 16. stav 6. navedenog Zakona, to se ne može smatrati da je njima zatražena i zaštita prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 5/2017, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.).

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije (predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.) utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema privrednom subjektu sa većinskim državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao duže od šest godina, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Budući da podnosioci ustavnih žalbi nisu u ostavljenom roku, a saglasno odredbi člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dostavili zahteve za naknadu nematerijalne štete, iako je njihov punomoćnik - advokat obavešten na način propisan stavom 5. navedenog člana Zakona, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupaka po prigovorima radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se prigovori podnosilaca, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahteve za naknadu troškova navedenih postupaka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnosilaca ustavne žalbe je potpuna, imajući u vidu da su oni istovremeno mogli ostvariti pravo na naknadu i nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može postići isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Međutim, podnosioci ustavnih žalbi nisu postupili na način koji propisuje odredba člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te im je samo utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahteve za naknadu troškova, rešavajući kao u tački 2. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 13092/2020: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečaju „o.“
• Už 16320/2024: Višegodišnje trajanje stečaja nad H. „F.“ kao povreda prava
• Už 13742/2022: Ustavna zaštita prava Z. R. zbog kašnjenja stečajnog postupka
• Už 12692/2023: Odbacivanje nematerijalne štete za male iznose duga u Pančevu
• Už 10266/2022: Odgovornost države za neizvršenje potraživanja u stečajnom postupku
• Už 13723/2022: Utvrđena povreda prava na imovinu radnika u stečaju Z. Kragujevac
• Už 12653/2022: Naknada materijalne štete bivšim zaposlenim fabrike „Železnik“