Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenosti izvršenja na osnovu izvoda banke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje jer izvod o stanju duga po kreditu ne predstavlja verodostojnu ispravu za izvršenje prema tada važećem zakonu. Poništava se rešenje i predmet vraća na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 11600/06 od 9. februara 2007. godine i rešenjima Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine i IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine i određuje da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 14. februara 2018. godine, preko punomoćnika G . A , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 11600/06 od 9. februara 2007. godine i rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine i IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika određeno izvršenje na osnovu izvoda o stanju duga po kreditu; da, po mišljenju podnosioca, izvod o stanju duga po kreditu ne predstavlja verodostojnu ispravu, u smislu odredbe člana 36. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, koji j e bio merodovan u trenutku podnošenja predlog a za izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju ; da je na proizvoljan način određena zakonska zatezna kamata u apsolutnom iznosu i da je na proizvljan način odabran datum od kada teče zakonska zatezna kamata, koji nema nikakve veze ni sa danom dospeća navodne glavne obaveze niti sa pokretanjem sudskog postupka; da se izvršni sud o ovim navodim a uopšte nije izjašnjavao.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 23. novembra 2017. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „A.“ a.d. Beograd podneo je 24. avgusta 2006. godine predlog za izvršenje tadašnjem Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika M . V, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu izvoda o stanju duga po kreditu od 9. juna 2006. godine, radi namirenja novčanog potraživanja u ukupnom iznosu od 59.425,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 9. juna 2006. godine.

U izvodu o stanju duga po kreditu konstatovano je da glavni dug iznosi 40.438,66 dinara, da zatezna kamata iznosi 18. 987,03 dinara i da je ukupno zaduženje na dan 9. juna 2006. godine 59.425,69 dinara.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem Iv. 11600/06 od 9. februara 2007. godine usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred T rećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 575168/10.

Treći osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv osporenog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

Veće Trećeg osnovnog suda u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv osporenog rešenja sudije pojedinca tog suda. U obrazloženju osporenog rešenja veća je, između ostalog, navedeno: da su neosnovani navodi izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, da je izvršni poverilac na nezakonit način došao do iznosa od 59.425,69 dinara, jer nije priložio dokaz – obračun kamate od strane stručnog lica ekonomske struke kojim bi potvrdio svoje navode, a što je bio dužan shodno odredbi člana 47. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je izvršni poverilac podneo uredan predlog za izvršenje na osnovu izvoda o stanju duga po kreditu, koji predstavlja verodostojnu ispravu podobnu za izvršenje, jer su u njoj označeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenje obaveze.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ( „Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončaće se po odredbama ovog zakona. Odredbama člana 18. navedenog zakona bilo je propisano da je verodostojna isprava: 1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; 2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji, koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi; 4) izvod iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge; 5) javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu; 6) bankarska garancija; 7) akreditiv; 8) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca; 9) obračun kamate sa dokazima o osnovu dospelosti i visini potraživanja; 10) privremena ili okončana situacija u vezi sa izvršenim građevinskim radovima; 11) obračun o nagradi i naknadi advokata.

Odredbama člana 36. Zakona o izvrš nom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u momentu podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je verodostojna isprava u smislu ovog zakona: 1) menica i ček sa protestom i povratnim računom, ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; 2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) faktura (račun); 4) izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smeća i slične usluge; 5) javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, osim stranih javnih isprava; 6) bankarska garancija; 7) akreditiv; 8) overena izjava izvršnog dužnika koja ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava (stav 2.); da je verodostojna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze (stav 4.) .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjima izvršnog suda pravnosnažno određeno izvršenje protiv podnosioca , na osnovu izvoda o stanju duga po kreditu. Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju se na tome da predmetni izvod nije verodostojna isprava, u smislu člana 36. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, koji se primenjivao u momentu podnošenja predloga za izvršenja i donošenja rešenja o izvršenju .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da su odredbama člana 36. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine taksativno navedene isprave koje se smatraju verodostojnim isprav ama podobnim za izvršenje, bez opšt e odredb e da se i druge isprave mogu smatrati verodostojnim ispravima ako ispunja vaju određene uslove. Odredbom člana 36. navedenog Zakona nije bilo propisano da je izvod o stanju duga po kreditu verodostojna isprava. Navedeno pravno stanovište se odnosi i na Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se kao merodavan od 17. septembra 2011. godine primenjivao u predmetnom izvršnom postupku.

Ustavni sud dalje ukazuje da je u izvodu o stanju duga po kreditu od 9. juna 2006. godine određena zakonska zatezna kamata u apsolutnom iznosu – u novčanom iznosu od 18.987,03 dinara. U trenutku donošenja osporenog rešenja o izvršenju Iv. 11600/06 od 9. februara 2007. godine , na osnovu predmetnog izvoda, na snazi je bila odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01), kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode. Međutim, u daljem toku postupka, a pre donošenja osporenih rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine i IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine, kojima je potvrđeno rešenje o izvršenju, Ustavni sud je doneo Odluku IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Sud, pored ostalog, ocenjivao ustavnost odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/12 , od 27. jula 2012. godine. Objavljivanjem navedene Odluke Ustavnog suda, u skladu sa članom 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prestala je da važi odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto –

obustaviće se.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 11600/06 od 9. februara 2007. godine i rešenjima Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine i IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke ove odluke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mog u otkloniti poništajem osporenog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 301/17 od 23. novembra 2017. godine i doređivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv. 575168/10 od 19. aprila 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenosti izvršenja na osnovu izvoda banke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti