Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o odbacivanju revizije zbog nedostatka advokatskog zastupanja

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Potvrđeno je da odbacivanje revizije, koju je izjavilo lice koje nije advokat, ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje, jer je zastupanje od strane advokata u revizijskom postupku obavezno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bajrama Murića, Selma Gegića, Ismaila Rašljanina, Bahrije Aljkovića, Šemsa Biševca, Iljaza Etemovića, Rama Baltića, Ismaila Petlače, Emina Čalakovića i Šabana Ramovića, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Bajrama Murića, Selma Gegića, Ismaila Rašljanina, Bahrije Aljkovića, Šemsa Biševca, Iljaza Etemovića, Rama Baltića, Ismaila Petlače, Emina Čalakovića i Šabana Ramovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 270/07 od 4. maja 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bajram Murić, Selmo Gegić, Ismail Rašljanin, Bahrija Aljković, Šemso Biševac, Iljaz Etemović, Ramo Baltić, Ismail Petlača, Emin Čalaković i Šaban Ramović, svi iz Novog Pazara, podneli su Ustavnom sudu 11. februara 2008. godine, preko punomoćnika Mahmuta Memića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 270/07 od 4. maja 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na „nepristrasno“ suđenje iz člana 32. Ustava i prava na štrajk iz člana 61. Ustava.
Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su pokrenuli parnicu radi poništaja akta o prestanku radnog odnosa, pa je Opštinski sud u Novom Pazaru presudom P1. 434/06 od 26. decembra 2006. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca, ali je povodom žalbe tužene, Okružni sud u Novom Pazaru presudom Gž1. 270/07 od 4. maja 2007. godine preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan, sa obrazloženjem da je štrajk podnosilaca ustavne žalbe bio nezakonit. Podnosioci dalje ističu da su protiv drugostepene presude podneli reviziju Vrhovnom sudu Srbije, koji je rešenjem Rev. II. 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine odbacio reviziju kao nedozvoljenu, budući da je izjavljena od strane punomoćnika tužilaca Ešrefa Rahića, koji nije advokat i nije mogao da prenese punomoćje na advokata Mahmuta Memića, čiji se faksimil bez potpisa nalazi na reviziji tužilaca. Podnosioci smatraju da je odbacivanje revizije od strane Vrhovnog suda Srbije nezakonito, budući da je revizijski sud propustio da pozove tužioce da se naknadno izjasne da li odobravaju ulaganje revizije od strane advokata Mahmuta Memića, kome nisu otkazali punomoćje. Podnosioci ustavne žalbe su stoga predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II. 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine i presudu Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 270/07 od 4. maja 2007. godine.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu.
Podnosioci ustavne žalbe su 1993. godine podneli tužbu za poništaj odluke Disciplinske komisije DD „Jošanica“ iz Novog Pazara, kojom su izrečene mere prestanka radnog odnosa tužilaca.
Tužioci - ovde podnosioci ustavne žalbe su 16. juna 1993. godine ovlastili Ešrefa Rahića, diplomiranog pravnika iz Novog Pazara, da ih zastupa pred Opštinskim i Okružnim sudom u Novom Pazaru
U toku ovog parničnog postupka, punomoćnik tužilaca Ešref Rahić je 5. januara 2004. godine ovlastio Mahmuta Memića, advokata iz Novog Pazara, da pruži stručnu pomoć u parničnom predmetu kod Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 432/03, do pravosnažnog okončanja postupka.
Opštinski sud u Novom Pazaru je 14. juna 2005. godine doneo presudu P1. 432/03, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i poništio kao nezakonite odluke Disciplinske komisije DD „Jošanica“ iz Novog Pazara, kojima su izrečene mere prestanka radnog odnosa tužilaca, pa je obavezan tuženi da tužioce vrati na rad i rasporedi u skladu sa stručnom spremom i radnim iskustvom, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 340.875,00 dinara.
Opštinski sud u Novom Pazaru je 22. jula 2005. godine doneo presudu P1. 908/04, kojom je ispravljena presuda ovog suda P1. 432/03 od 14. juna 2005. godine, tako što u gornjem desnom uglu umesto: „P1. 432/03“ treba da stoji: „P1. 908/04“.
Okružni sud u Novom Pazaru je 7. februara 2006. godine doneo rešenje Gž1. 1437/05, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 908/04 od 14. juna 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio oznaku P1. 434/06.
Podneskom od 2. oktobra 2006. godine, Mahmut Memić, advokat iz Novog Pazara, je otkazao punomoćje tužiocima u parničnom predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 434/06.
Opštinski sud u Novom Pazaru je 26. decembra 2006. godine doneo presudu P1. 434/06, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i poništio kao nezakonite odluke Disciplinske komisije DD „Jošanica“ iz Novog Pazara, kojima su izrečene mere prestanka radnog odnosa tužilaca, pa je obavezan tuženi da tužioce vrati na rad i rasporedi u skladu sa stručnom spremom i radnim iskustvom, kao i da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 294.300,00 dinara.
Po žalbi tužene, Okružni sud u Novom Pazaru je 4. maja 2007. godine doneo presudu Gž1. 270/07, kojom je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, sa obrazloženjem da je štrajk tužilaca bio nezakonit.
Protiv drugostepene presude, punomoćnik tužilaca Ešref Rahić je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji, Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije dozvoljena, pa je rešenjem Rev. II. 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine odbacio reviziju, saglasno odredbi člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku, budući da je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. Vrhovni sud je utvrdio da podnosilac revizije Ešref Rahić, kao punomoćnik tužilaca, nije advokat, a da advokat Mahmut Memić iz Novog Pazara, čiji se faksimil bez potpisa nalazi na reviziji tužilaca, nije bio ovlašćen za izjavljivanje revizije .
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), propisivao je da ako stranka u punomoćju nije bliže odredila ovlašćenja punomoćnika, punomoćnik koji nije advokat može na osnovu ovakvog punomoćja da preduzima sve radnje u postupku, ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice (član 96.).
Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisuje: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2); da stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku (član 91. stav 1.); da je sud dužan u toku celog postupka da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, a ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, ukinuće parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila (član 92. stav 2.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 439.); da ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu, a da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke prvostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (član 491. st. 3. i 4. ).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.
Po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju osporenog rešenja Rev. II. 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine dao ustavnopravno prihvatljive razloge za odbacivanje revizije. Naime, prema članu 84. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, a saglasno članu 401. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, te je pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije njeno odbacivanje, s tim što rešenje o odbacivanju može doneti predsednik veća prvostepenog suda (član 401. stav 1.), ili, ako on to nije učinio, revizijski sud (član 404.). U osporenom postupku, protiv pravosnažne drugostepene presude reviziju je izjavio i potpisao punomoćnik tužilaca Ešref Rahić koji nije advokat, a na reviziji se nalazi i faksimil Mahmuta Memića, advokata iz Novog Pazara. Imajući u vidu da Mahmut Memić, advokat iz Novog Pazara, nije imao ovlašćenje za izjavljivanje revizije, to iz činjenice da se na reviziji nalazi faksimil ovog advokata, ne može proizaći zaključak da je reviziju izjavio advokat. Navod podnosilaca ustavne žalbe da je Vrhovni sud Srbije propustio da pozove tužioce da se naknadno izjasne da li odobravaju ulaganje revizije od strane njihovog punomoćnika, advokata Mahmuta Memića, nije osnovan, imajući u vidu da advokat Mahmut Memić nije imao status punomoćnika tužilaca, obzirom da punomoćnik tužilaca Ešref Rahić, koji nije advokat, nije bio izričito ovlašćen od strane tužilaca da 5. januara 2004. godine prenese punomoćje na drugo lice, saglasno odredbi člana 96. tada važećeg ZPP, a i navedeno manjkavo punomoćje je advokat Mahmut Memić otkazao podneskom od 2. oktobra 2006. godine, pa stoga nije bilo ni potrebno da se poziva da uredi punomoćje, budući da on nije ni posedovao punomoćje tužilaca u trenutku izjavljivanja revizije. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju pravilno primenio odredbe ZPP, kada je odbacio reviziju kao nedozvoljenu, imajući u vidu da je revizija izjavljena od strane punomoćnika tužilaca koji nije advokat, što predstavlja nedostatak koji izjavljenu reviziju čini nedozvoljenom, saglasno odredbi člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.
Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju pravilno primenio odredbe ZPP koje uređuju vremensko važenje zakona. Naime, u prelaznoj odredbi člana 491. stav 3. važećeg ZPP propisano je da ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu. Imajući u vidi da je važeći ZPP stupio na snagu 23. februara 2005. godine, a da je prvostepena presuda ukinuta 7. februara 2006. godine, to su se u daljem postupku primenjivale procesne odredbe novog ZPP. Samim tim, primenjivale su se i odredbe postupka koje se nalaze u glavi petoj važećeg Zakona, koja propisuje pravila koja se odnose na punomoćnike stranaka, a među njima i odredba člana 84. stav 2. Zakona, koja predviđa obavezu stranke da je u postupku po reviziji mora zastupati advokat. Iako odredbe člana 491. stav 4. ZPP propisuju da će se o reviziji koja je izjavljena u postupku pokrenutom pre početka primene novog ZPP, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona, to se u konkretnom slučaju ne odnosi na odredbe ZPP o obaveznom zastupanju stranke od strane advokata, već na odredbe koje uređuju sam institut revizije kao vanrednog pravnog sredstva i to u pogledu vrednosti predmeta spora i vrste sporova u kojima je revizija dozvoljena po ranije važećim pravilima parničnog postupka.
Ustavni sud je u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. Takođe, ocenjujući ustavnost odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je u Rešenju broj IU-28/2005 od 30. aprila 2009. godine zauzeo stav da se propisivanjem da će revizijski sud neblagovremenu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem, ako to u granicama svojih ovlašćenja nije učinio prvostepeni sud, ne narušava pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi da se ustavna žalba, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), u delu u kome je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1364/07 od 4. oktobra 2007. godine odbije kao neosnovana.
6. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je osporena presuda Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 270/07 od 4. maja 2007. godine, zbog povrede prava na štrajk zajemčenog članom 61. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u odnosu na navedenu presudu ustavna žalba neblagovremena.
Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Iz navedenih odredaba Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu.
Imajući u vidu da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio pismeni otpravak presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 270/07 10. maja 2007. godine, a da su podnosioci podneli ustavnu žalbu 11. februara 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedene presude podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu.
7. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić