Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer parnični postupak radi utvrđenja prava svojine traje preko osamnaest godina, a da pritom nije doneta nijedna prvostepena odluka. Naložen je hitan završetak postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-196/2012
13.09.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Anrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Cmiljane Kurćubić iz sela Kukići, opština Čačak, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Cmiljane Kurćubić i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 352/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Cmiljana Kurćubić iz sela Kukići, opština Čačak je 10. januara 2012. godine, preko punomoćnika Dragana Aleksića, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 492/94, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 352/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 18. aprila 1994. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku tužbu radi utvrđenja prava svojine i da još nije doneta meritorna odluka, zbog čega smatra da su joj povređena prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Podnositeljka se pozvala i na član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih Ustavom zajemčenih prava, te da naloži Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se ospopreni postupak okončao u što kraćem roku. Istakla je zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, dok naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 352/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čački P. 492/94), i iz odgovora vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Čačku na ustavnu žalbu VIII Su. 381/12 VIII Su. 450/12 od 8. juna 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Cmiljana Kurćubić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 18. aprila 1994. godine Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tuženih Ž.K, D.K, M.P. i Ž.R, radi utvrđenja prava susvojine na određenim nepokretnostima po osnovu nasleđa iza smrti roditelja, po kojoj je formiran predmet P. 492/94. Tuženi D.K. i Ž.K. podneli su 8. juna 1994. godine protivtužbu protiv tužilje Cmiljane Kurćubić, radi utvrđenja prava susvojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici na spornim nepokretnostima. Radi jednovremenog raspravljanja i odlučivanja parnice po tužbi i protivtužbi su spojene. U toku postupka, do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, od ukupno zakazana osamdeset četiri ročišta, održano je trideset osam ročišta, a četrdeset šest ročišta nije održano. U najvećem broju slučajeva, ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja tuženih. Izveden je dokaz saslušanjem parničnih stranaka, saslušan je određeni broj svedoka i dva puta je sprovođeno veštačenje na okolnost doprinosa tuženih u sticanju sporne imovine. U postupku do sada nije doneta nijedna prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe, svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava suštinski i sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede označenih prava cenio u odnosu na navedene odredbe Ustava .

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.);

Članom 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 , 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 18. aprila 1994. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku i da se predmet i dalje nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, imajući u vidu da još uvek nije doneta nijedna prvostepena presuda.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje preko osamnaest godina i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da postupajući sudovi (Opštinski, a zatim Osnovni sud u Čačku) nijednom nisu odlučili o osnovanosti tužbenog zahteva podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, osamnaestogodišnje trajanje ove parnice, i to bez donošenja ijedne meritorne odluke, ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih u konkretnom slučaju nesporno ima s obzirom na predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva, uzimajući pri tome u obzir da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužem trajanju postupka, ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje preko osamnaest godina, a da za sve to vreme nijedanput nije odlučeno o postavljenim zahtevima, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti postupajućih sudova, pre svega Opštinskog suda u Čačku pred kojim se postupak vodio od aprila 1994. godine pa do janura 2010. godine.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 352/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke ove odluke.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem r oku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da podnositeljka povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže navodima o dugom trajanju osporenog parničnog postupka, Ustavni su je ocenio da je ova povreda konsumirana utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je u ovom delu ustavna žalba odbačena, zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenih pretpostavki za odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona, te je rešeno kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe , Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti