Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Sud je ocenio da se žalbom ne ukazuje na povredu ustavnih prava, već se traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud i preispituje primenu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Idriza Muderizovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Idriza Muderizovića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev. II 476/10 od 18. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Idriz Muderizović iz Novog Pazara je 13. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog Kasacionog suda u Beogradu Rev. II 476/10 od 18. februara 2010. godine, zbog "bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava" i povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Novom Pazaru presudom P1. 505/08 od 15. oktobra 2008. godine u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, obavezavši tuženu Republiku Srbiju da tužiocu na ime razlike koju bi ostvario za vreme privremenog udaljenja od vršenja sudijske funkcije u periodu od 14. jula 2003. godine do 15. maja 2008. godine, isplati iznos od 2.537.570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17. septembra 2008. godine. Presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1491/08 od 25. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda. Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 476/10 od 18. februara 2010. godine preinačena je navedena presuda drugostepenog suda u delu kojim je potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 505/08 od 15. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke, u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu na iznos od 1.506.979,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 17. septembra 2008. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na ovaj iznos. U preostalom delu odbijena je revizija tuženog i potvrđena drugostepena presuda.

4. Po nalaženju Ustavnog suda, navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi ustavnih prava označenih u ustavnoj žalbi nisu potkrepljeni ustavnopravnim razlozima, na kojima bi se zasnivali ti navodi, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni - viši sud u odnosu na sud koji je doneo osporenu presudu. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati primenu materijalnog prava u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Prema oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, umesto i nakon redovnih sudova, ocenjuje zakonitost njihovih presuda, kao i da formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne daje zahtevu podnosioca automatski karakter ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti