Odbačena ustavna žalba zaposlenog zbog neisplaćene stimulativne otpremnine

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu protiv presude kojom je odbijen zahtev za isplatu stimulativne otpremnine. Podnosiocu je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu jer je odbio da zaključi ponuđeni aneks, što ne predstavlja osnov za isplatu otpremnine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1965/2011
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srećka Matovića iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srećka Matovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2693/10 od 2. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srećko Matović iz Beograda je 30. aprila 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2693/10 od 2. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava po osnovu rada, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i povrede odredaba čl. 19, 21, 22. i 23. Ustava.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporenom presudom povređeno njegovo pravo po osnovu rada, i to pravo na stimulativnu otpremninu propisano članom 74. stav 3. Kolektivnog ugovora. Dalje se navodi da je poslodavac svima, osim podnosiocu, omogućio korišćenje ovog prava, čime je izvršio diskriminaciju prema podnosiocu ustavne žalbe, a sudovi to nisu sankcionisali.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog ''Politika novine i magazini'' D.O.O. Beograd, radi isplate otpremnine.
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7846/08 od 29. aprila 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćene otpremnine isplati iznos od 10.500 evra, sa domicilnom kamatom koju poslovne banke isplaćuju u mestu ispunjenja na štedne devizne uloge građana po viđenju počev od 18. septembra 2008. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, dok je drugim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.
Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2693/10 od 2. marta 2011. godine potvrđena je prvostepena presuda i odbijena žalba tužioca kao neosnovana.

U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je: da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog do 18. septembra 2008. godine kada mu je prestao radni odnos rešenjem o otkazu tuženog zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu o premeštanju zaposlenog na drugi odgovarajući posao radi potreba procesa i organizacije rada kod poslodavca; da je tužiocu ponuda za zaključenje ugovora o radu po izmenjenim uslovima rada broj 964/XV-1 od 23. jula 2008. godine, zajedno sa primerkom ugovora o radu po izmenjenim uslovima rada, dostavljena na izjašnjenje 22. avgusta 2008. godine; da tužilac nije prihvatio ponudu za zaključenje ugovora o radu po izmenjenim uslovima rada; da se tužilac više puta obraćao tuženom sa zahtevom da bude proglašen tehnološkim viškom i da mu po tom osnovu bude isplađena otpremnina; da je tužilac 19. septembra 2008. godine stekao pravo na starosnu penziju; da mu ne pripada pravo na otpremninu, već samo na isplatu neisplaćenih zarada, imajući u vidu da u slučaju otkaza ugovora o radu iz razloga odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu od strane zaposlenog, pravo na stimulativnu otpremninu ne pripada zaposlenom;

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede označenih Ustavom zajemčenih prava. Navodima podnosioca ne dovodi se u sumnju pravičnost osporene presude, s obzirom na to da je, prema oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu naveo jasne i precizne razloge zbog kojih je smatrao da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ne pripada pravo na isplatu otpremnine.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i povredu prava na rad iz člana 60. Ustava obrazlaže navodima da je 28. avgusta 2008. godine poneo zahtev za isplatu stimulativne otpremnine po osnovu člana 74. stav 3. Kolektivnog ugovora, i time se saglasio da mu na taj način prestane radni odnos. Međutim, ugovor o radu, u konkretnom slučaju, otkazan je od strane tuženog poslodavca zbog odbijanja podnosioca da zaključi aneks ugovora o radu o premeštanju na drugi odgovarajući posao radi potreba procesa i organizacije rada kod poslodavca u smislu člana 179. stav 1. tačka 7) Zakona o radu (''Službeni list RS'', br. 24/05, 61/05 i 54/09). Naime, podnosilac nije prihvatio ponudu za zaključenje ugovora o radu po izmenjenim uslovima rada. Zbog toga je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da podnosiocu ne pripada pravo na isplatu otpremnine u svemu ustvanopravno prihvatljiv, imajući u vidu da nijednim zakonom ni opštim aktom nije predviđena isplata otpremnine i u slučaju kad zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora o radu o premeštanju na drugi odgovarajući posao radi potreba procesa i organizacije rada. U konkretnom slučaju, odbijanjem podnosioca da zaključi ponuđeni aneks ugovora, nastao je opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, predviđen odredbom člana 179. stav 1. tačka 7) Zakona o radu. Imajući u vidu da mu je zbog toga i otkazan ugovor o radu, ima mesta primeni odredbe člana 186. stav 1. navedenog zakona, prema kojoj je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa, ali ne i otpremninu.

Ustavni sud ističe da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost izvedenih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka.

U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno ustavno pravo na čiju se povredu poziva. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenog prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je konstatovao da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Takođe, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe svoju tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, niti je pružio dokaze da je tuženom u navedenom parničnom postupku dato više prava nego što mu pripada.

Zbog iznetih razloga, nisu prihvatljivi navodi podnosioca o povredi prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava, koju podnosilac obrazlaže istim navodima na kojima obrazlaže i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na povredu ustavnih načela iz odredaba čl. 19, 21. i 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči ni jedno posebno samostalno ljudsko pravo, već je reč o osnovnim ustavnim načelima na kojima počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovih načela akcesorne prirode, jer može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode.

Konačno, Ustavni sud ističe da se pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, čija povreda je takođe označena u ustavnoj žalbi, s obzirom na njegovu sadržinu, ne može dovesti ni u pravnu, niti u logičnu vezu sa osporenom presudom kojom je odlučeno o zahtevu podnosioca za isplatu otpremnine u slučaju prestanka radnog odnosa, pa ovo pravo nije ni moglo biti povređeno podnosiocu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odbačena ustavna žalba zaposlenog zbog neisplaćene stimulativne otpremnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti