Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe poverilaca u stečajnom postupku protiv preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Dosuđena je naknada nematerijalne i materijalne štete zbog neizvršenja potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. M.(1), M. M, S. M.(2), S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ, svih iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Utvrđuje se pravo S. M.(3) i L. M. na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo D. S. i B. Đ. na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Utvrđuje se pravo S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kragujevcu R4. St. 437/2023 od 3. oktobra 2023. godine.

6. Odbacuju se ustavne žalbe S. M.(1), M. M. i S. M.(2) izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10.

7. Odbacuju se zahtevi S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M.(1), M. M, S. M.(2), S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ, svi iz Kragujevca, podneli su Privrednom sudu u Kragujevcu, u periodu od 16. avgusta do 7. novembra 2023. godine, preko punomoćnika M. L. i R. R, advokata iz Kragujevca, prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Privredni sud u Kragujevcu je u postupku po prigovoru B. Đ. doneo rešenje kojim je njen prigovor odbijen, a predlagač je protiv predmetnog rešenja izjavila žalbu, dok u ostalim predmetima nije doneto ni prvostepeno rešenje.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 1. i 2. istog zakona propisano da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona, kao i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana, po kojima nisu donete odluke do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama, Privredni sud u Kragujevcu je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u prigovorima radi ubrzavanja postupka istakli da su u predmetnom stečajnom postupku podneli prijave potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku i priznata, ali da im ta potraživanja nisu isplaćena.

Postupajući u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnosioci ustavnih žalbi su u podnescima podnetim u periodu od 30. januara do 5. decembra 2024. godine istakli zahteve za naknadu nematerijalne štete i zahteve za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih, a nenaplaćenih novčanih potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, kao i zahteve za naknadu troškova postupka. Podnosioci su u predmetnim podnescima zahtevali i da im bude utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta nadležnog suda i informacije dostupne na internet stranici Agencije za privredne registre, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 5. marta 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „F.“ Kragujevac, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju (kasnije Agencija za licenciranje stečajnih upravnika).

Stečajni dužnik DP „F.“ Kragujevac je subjekt sa većinskim državnim kapitalom.

Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 25. oktobra 2010. godine usvojena je konačna lista priznatih i osporenih potraživanja, kojom je, između ostalog, utvrđeno potraživanje stečajnog poverioca N. M. iz Kragujevca. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 16. oktobra 2023. godine izmenjena je konačna lista priznatih i osporenih potraživanja tako što su umesto pokojnog N. M, kao stečajni poverioci upisani njegovi naslednici S. M.(1), M. M. i S. M.(2), ovde podnosioci ustavne žalbe.

Odlukom Ustavnog suda Už-2788/2016 (Už-3790/2013) od 9. novembra 2016. godine usvojena je ustavna žalba N. M, te je utvrđeno da mu je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10 povređeno pravo na imovinu, pri čemu mu je istom odlukom utvrđeno i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. U obrazloženju predmetne odluke Ustavnog suda navedeno je i da je Privredni apelacioni sud rešenjem R4 St. 275/15 od 21. oktobra 2015. godine utvrdio povredu prava N. M. na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku i da mu je dosuđeno novčano obeštećenje u iznosu od 10.000 dinara.

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St 3/23 (ranije St. 45/10) od 27. aprila 2023. godine izmenjena je konačna lista priznatih i osporenih potraživanja, tako što su umesto pokojnog G. M. iz Kragujevca, kao stečajni poverioci potraživanja iz radnog odnosa upisani njegovi naslednici S. M. i L. M, ovde podnosioci. Potraživanja podnosilaca nisu u celosti namirena u toku stečajnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St 3/23 (ranije St. 45/10) od 12. maja 2023. godine izmenjena je konačna lista priznatih i osporenih potraživanja, tako što je umesto pokojnog B. S. iz Kragujevca, kao stečajni poverilac potraživanja iz radnog odnosa upisana njegova naslednica D. S. iz Kragujevca, ovde podnositeljka. Potraživanja podnositeljke nisu u celosti namirena u toku stečajnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 15. novembra 2021. godine izmenjena je konačna lista priznatih i osporenih potraživanja, tako što je umesto pokojne M. V. iz Kragujevca, kao stečajni poverilac potraživanja iz radnog odnosa upisana njena naslednica B. Đ. iz Kragujevca, ovde podnositeljka. Potraživanja podnositeljke nisu u celosti namirena u toku stečajnog postupka.

Podnosioci ustavnih žalbi su podneli Privrednom sudu u Kragujevcu prigovore radi ubrzavanja postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu St. 45/10.

Privredni sud u Kragujevcu je u postupku po prigovoru predlagača B. Đ. doneo rešenje R4. St. 437/2023 od 3. oktobra 2023. godine, kojim je prigovor predlagača odbijen. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da je prigovor predlagača prethodno već usvojen rešenjem R4. St. 69/19 od 22. februara 2019. godine. Predlagač je protiv predmetnog rešenja izjavila žalbu, međutim, o izjavljenoj žalbi nije odlučeno do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), pa je predmet ustupljen Ustavnom sudu na odlučivanje.

O prigovorima drugih podnosilaca ustavnih žalbi nije odlučeno do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), pa su predmeti ustupljeni Ustavnom sudu na odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.); da se da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud konstatuje da je citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbe člana 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se prigovori koje su podnosioci podneli radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, kao i žalba koju je podnositeljka B. Đ. podnela protiv prvostepenog rešenja, smatraju ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, najpre, odlučivao o ustavnim žalbama podnosilaca S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. u delu u kojem su izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10.

Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.).

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa društvenim, odnosno većinskim državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao duže od 13 godina. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da je prigovor podnositeljke B. Đ. prethodno već pravnosnažno usvojen rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4. St. 69/19 od 22. februara 2019. godine, te da je nakon toga postupak trajao više od četiri godine (računajući do podnošenja ustavne žalbe). Ustavni sud je stoga ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući da li je podnosiocima S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. u osporenom stečajnom postupku povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je ovim podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, kao i to da su podnosioci istakli i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kragujevcu da obezbedi namirenje potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom, predstavlja i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu`, usvojio ustavne žalbe i u tom delu, pa je utvrdio da je ovim podnosiocima u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca S. M.(3) i L. M. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje na to da je Evropski sud u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca D. S. i B. Đ. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke utvrdio pravo ovih podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ustavnih prava podnositeljke B. Đ. i odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud je poništio rešenje Privrednog suda u Kragujevcu R4. St. 437/2023 od 3. oktobra 2023. godine, odlučujući kao u tački 5. izreke.

12. Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati tvrdnje podnosilaca S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. kojima se ukazuje da im je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je prethodno utvrdio da su ovim podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu i da su usvojeni njihovi zahtevi za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe ovih podnosilaca u navedenom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

13. Razmatrajući ustavne žalbe podnosilaca S. M.(1), M. M. i S. M.(2), Ustavni sud konstatuje da je Odlukom Už-2788/2016 (Už-3790/2013) od 9. novembra 2016. godine usvojena ustavna žalba N. M, pravnog prethodnika označenih podnosilaca, te je utvrđeno da mu je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, pri čemu mu je istom odlukom utvrđeno i pravo na naknadu materijalne štete. Takođe, prethodno je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 275/15 od 21. oktobra 2015. godine utvrđena povreda prava N. M. na suđenje u razumnom roku, te mu je po tom osnovu utvrđeno pravo na novčano obeštećenje.

Ustavni sud stoga smatra da navedeni podnosioci ustavnih žalbi, naslednici N. M, nemaju pravni interes za vođenje ovog postupka, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i da ovi podnosioci nisu obavestili Ustavni sud o navedenoj činjenici koja je od ključnog značaja za razrešenje predmetnog pravnog pitanja, a što predstavlja potencijalnu zloupotrebu prava na ustavnu žalbu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe označenih podnosilaca, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 6. izreke.

14. U pogledu zahteva podnosilaca S. M.(3), L. M, D. S. i B. Đ. za naknadu troškova postupaka po prigovorima radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se prigovori, odnosno žalbe podnosilaca, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova navedenih postupaka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi je potpuna, imajući u vidu da oni ovom odlukom istovremeno ostvaruju pravo na naknadu i nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, postiže isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 7. izreke.

15. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.