Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je trajao osam godina. Iako je postupak bio u prekidu, neefikasnost prvostepenog suda je doprinela dužini trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1969/2010
07.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Eke Mihalj a i Horvat Šarolte, oboje iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Eke Mihalja i Horvat Šarolte i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu P. 1117/02 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Subotici 9. P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Eke Mihalj i Horvat Šarol ta, oboje iz Subotice , preko punomoćnika Mire Poljaković i Gordane Poljaković Dafna, advokata iz Subotice , podneli su, 13. aprila 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na prav ično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije učinjene presudom Osnovnog suda u Subotici 9P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu 9.P. 1312/10 ( ranije u predmetu Opštinskog suda u Subotici P. 1117/02).

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da je njihova majka Eke Eržebet 28. maja 2002. godine podnela tužbu protiv J . S. radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju; da je u toku trajanja postupka tužilja preminula pa su podnosioci ustavne žalbe, kao njeni zakonski naslednici , stupili u parnicu na njeno mesto ; da je u toku trajanja postupka preminula i tužena , pa je na njeno mesto u parnicu stupio njen suprug D. S ; da su tuž eni na sve načine ote zali postupak, a da ih sud u tome nije sprečavao; da je prvostepena presuda doneta tek 11. marta 2010. godine, znači posle osam godina od podnete tužbe; da su protiv prvostepene presude izjavili žalb u i da je neizvesno koliko će postupak pred Apelacionim sudom u Novom Sadu trajati.

Podnosioci su osporili presudu Osnovnog suda u Subotici 9. P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine , navodeći da je prvostepeni sud zauzeo pogrešno pravno stanovište i da nije primenio odgovarajuće zakonske propise.

Podnosioci ustavne žalbe zahtevaju da Ustavni sud utvrdi da im je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, da naloži nadležnom sudu da se parnični p ostupak okonča u najkraćem roku, kao i da im se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. tog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Subotici 9. P. 1312/10 ( ranije predmet Opštinskog suda u Subotici P. 1117/02) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:

Tužilja Eke Eržebet iz Subotice, majka podnosilaca ustavne žalbe, je 28. maja 2002. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Subotici protiv tužene J.S. radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, a t užena je 23. juna 2002. godine podnela protivtužbu, radi isplate 900.000 dinara na ime pruženog izdržavanja.

Pred Opštinskim sudom u Subotici je održano četiri ročišta za glavnu raspravu do 2. septembra 2003. godine, kada su na mesto preminule tužilje stup ili u parnicu njeni zakonski naslednici , ovde podnosioci ustavne žalbe, a 19. septembra 2003. godine u parnicu je stup io i D.S , suprug preminule tužene J. S.

Na ročištu od 8. aprila 2004. godine sud je doneo rešenje o prekidu postupka do okončanja ostavinskog postupka iza pok. J .S. Tužioci su 18. jula 2005. godine predložili nastavak prekinutog parnič nog postupka. Punomoćnik tuženog se usprotivio nastavku parničnog postupka. Povodom predloga za nastavak postupka, sud je održao ročište 24. januara 2006. godine i pribavio ostavinski predmet O. 1159/06 u kome je bio u toku postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. J. S.

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici P. 146/05 od 15. maja 2006. godine ponovo je preki nut parničn i postupa k do okončanja ostavinskog postupka iza pok. J . S.

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici P. 997/07 od 10. jula 2007. godine određen je nastavak postupka prekinutog 15. maja 2006. godine.

Zatim je pred prvostepenim sudom održano deset ročišta za glavnu raspravu, dok sedam ročišta ni je održan o, i to : dva ročišta nisu održana na zahtev tuženog, jedno zbog dodele predmeta u rad drugom sudiji, jedno zbog verskog praznika, jedno na zahtev punomoćnika tužilaca, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ročište koje je bilo zakazano za 8. decembar 2009. godine nije održano zbog reorganizacije pravosuđa.

Nakon ustanovljavanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet je dobio broj 9. P. 1312/10 u nadležnosti Osnovnog suda u Subotici.

Presudom Osnovnog suda u Subotici 9. P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni i protivtužbeni zahtev .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 8250/10 od 7. oktobra 2010. godine odbijena je žalba tužila ca-protivtuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici 9. P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjivao u toku postupk a, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 3 12. stav 2.). Odredbom člana 214. tačka 1) navedenog Zakona bilo je propisano da se postupak prekida kad stranka umre, a članom 217. stav 1. bilo je propisano da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1 )-5) ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pra vni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 28. maja 2002. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu P. 1117/02.

Naime, od podnošenja tužbe 28. maja 2002. godine do donošenja prvostepene presude prošlo je osam godina, ukupno je održano 14 ročišta za glavnu raspravu , dok šest ročišta n ije održano bez krivice podnosilaca ustavne žalbe. Takođe, osporeni postupak je bio u prekidu dve godine, zbog smrti tužene, što je uticalo na dužinu njegovog trajanja , ali što nije posledica neažurnosti prvostepenog suda, već primene imperativne odredbe člana 214. tačka 1) Zakona o parničnom postupku . Drugostepeni sud je odluku po žalbi tužilaca-protivtuženih doneo u roku od šest meseci od dostavljanja spisa predmeta, koji se može smatrati ne samo razumnim, nego i kratkim rokom za odlučivanje, imajući u vidu složenost činjenične građe i spornih pravnih pitanja koja su se postavila povodom tuž benog i protivtužbenog zahteva. Međutim, Ustavni sud nalazi da ni složenost predmeta ne može biti opravdanje da prvostepeni postupak traje šest godina, ne računajući vreme kada je bio prekinut.

Podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja postupka , jer su se uredno odazivali pozivima suda i nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja , dok nedolazak podnosilaca na jedno ročište nije od uticaja n a odlučivanje ovog suda.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosi laca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu P. 1117/02, te je usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke, saglasno član u 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ističe da dužin i trajanja postupka nisu doprine li Osnovni sud u Subotici koji je doneo prvostepenu odluku dva meseca nakon što je predmet došao u njegovu nadležnost , niti Apelacioni sud u Novom Sadu koji je odluku po žalbi doneo u roku od šest meseci od prijema predmeta .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 5 00 evra svakom pojedinačno, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijaln i štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu njegovog trajanja u kome nije uračunat period kada je parnični postupak bio prekinut, kao i to da su podnosioci stupili u parnicu 2003. godine. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja nadležnog suda u periodu kada su oni bili stranke u parničnom postupku . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće pravično zadovoljenje.

7. U pogledu osporavanja ustavnom žalbom presud e Osnovnog suda u Subotici 9.P. 1312/10 od 11. marta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena, jer pre njenog podnošenja nisu bila iscrpljena sva pravna sredstva, imajući u vidu da je protiv osporene presude postoja la mogućnost izjavljivanja žalbe drugostepenom sudu. Naime, iako su podnosioci ustavne žalbe protiv osporene presude izjavili žalbu drugostepenom sudu o kojoj taj sud nije odlučio do podnošenja ustavne žalbe , ustavna žalba je nedopuštena , zato što se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje već i donošenje odluke nadležnog sud a o izjavljenom pravnom sredstvu.

Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu protiv osporene prvostepene presude , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti