Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi smetanja poseda. Iako je postupak trajao preko sedam godina, utvrđeno je da je podnosilac značajno doprineo odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Krajeuvca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. B . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 5147/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07).

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Kragujevca je , 21. jula 2012. godine, preko punomoćnika Z . P, advokata iz Kragujevca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 5147/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je Akcionarsko društvo z. o . „T .“ iz Kragujevca 30. januara 2007. godine podnelo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, radi smetanja poseda i da do podnošenja ustavne žalbe postupak nije okončan, iako se radi o postupku radi smetanja državine gde je sud bio u obavezi da odluči u roku od 90 dana od dana podnošenja tužbe, te mu je iz tih razloga povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5147/10 i odgovor Višeg suda u Kragujevcu od 4. marta 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Akcionarsko društvo z. o . „T .“ iz Kragujevca je 30. januara 2007. godine podnelo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tuženih S.V. i podnosioca ustavne žalbe, radi smetanja poseda, vrednost spora je 12.000 dinara, sa predlogom za usvajanje privremene mere. Predmet je dobio broj P. 298/07.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07 od 1. februara 2007. godine usvojena je privremena mera pa je tuženima naloženo da odmah predaju u državinu tužiocu određen stan u Kragujevcu, ispražnjen od lica i stvari i određeno je da će privremena mera trajati do okončanja ovog spora.

Pred Opštinskim sudom u Kragujevcu bilo je održano pet ročišta, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: jedno jer je punomoćnik tuženih na samom ročištu dostavio podnesak za koji je bio potreban rok za izjašnjenje, tri zbog nedolaska tuženih, jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, a jedno na zahtev punomoćnika tužioca. Na ročištima su saslušane parnične stranke i svedoci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju – ugovor o kupovini i prodaji nepokretnosti, izveštaj o plaćanju poreza, ugovor o otkupu stana.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu VII Su-21/07 od 4. marta 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu od postupanja u predmetu P. 298/07.

Predsednik Opštinskog suda u Kragujevcu je rešenjem VII Su-31/08 od 13. marta 2008. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za izuzeće postupajućeg sudije u istom predmetu.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07 od 14. maja 2008. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosioca za izuzeće postupajućeg sudije, predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, predsednika Okružnog suda u Kragujevcu, predsednika Vrhovnog suda Srbije kao i predlog podnosioca za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu P. 298/07.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07 od 13. februara 2009. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da su tuženi dana 11. januara 2007. godine smetali tužioca u mirnom posedu nepokretnosti određenog stana u Kragujevcu, na taj način što su bez njegovog znanja i odobrenja obili ulazna vrata stana, promenili bravu ulaznih vrata i u stan uselili prvotuženog koji se u njemu i sada nalazi, pa im je naloženo da stan vrate u prethodno stanje, i da se ubuduće uzdržavaju od istih i sličnih akata ometanja državine tužioca na tom stanu; u stavu drugom izreke obavezani su tuženi da tužiocu nadoknade troškove spora.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1749/09 od 26. novembra 2009. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07 od 13. februara 2009. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, sada nadležnim Osnovnim sudom u Kragujevcu, predmet je dobio broj P. 5147/10 i pred tim sudom je održano osam ročišta, dok dva ročišta nije bilo održano bez navođenja razloga. Na ročištima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke u više navrata kao i veći broj svedoka.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5147/10 od 15. oktobra 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž. 1121/13 od 18. juna 2013. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5147/10 od 15. oktobra 2012. godine u njegovom stavu prvom izreke; u stavu drugom izreke prvostepeno rešenje je ukinuto u njegovom stavu drugom izreke u pogledu odluke o troškovima postupka i predmet je u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, donetim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5147/10 od 1. jula 2013. godine određeno je da svaka strana snosi svoje troškove. Navedeno rešenje je ispravljeno rešenjem P. 5147/10 od 25. novembra 2013. godine zbog očigledne greške u pisanju.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž. 692/14 od 22. aprila 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5147/10 od 1. jula 2013. godine, ispravljeno rešenjem P. 5147/10 od 25. novembra 2013. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.), da će odluku o zahtevu o tužbi zbog smetanja državine sud doneti u roku od 90 dana (član 448. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u predmetnom parničnom postupku postupali delotvorno i efikasno da bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Polazeći od prakse Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odlugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), Ustavni sud je ocenio da se opisano postupanje nadležnih sudova, ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da su sudovi u toku celokupnog trajanja postupka aktivno preduzimali radnje u cilju raspravljanja spornih činjenica i okončanja spora.

Ustavni sud nalazi da bi ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina moglo da predstavlja njegovo nerazumno trajanje, međutim, u predmetnom postupku sudovi su redovno postupali i odlučivali i u kratkim vremenskim razmacima su zakazivana ročišta za glavnu raspravu koja su u najvećem delu i održavana. Naime, prvostepeni sud je odlučio nakon dve godine od podnošenja tužbe, a drugostepeni sud za devet meseci, tako što je ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dalje, u ponovnom postupku prvostepeni sud je odlučio nakon tri godine , a drugostepeni nakon sedam meseci , tako što je potvrdio prvostepenu odluku o glavnoj stvari , dok je odluku o troškovima postupka ukinuo i u ukinutom delu predmet vratio na ponovni postupak. Zatim je prvostepeni sud u ponovnom postupku u kome je odlučivano o troškovima postupka, doneo odluku za 12 dana , a drugostepeni sud za devet meseci.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac značajno doprineo dužini trajanja postupka imajući u vidu da tri ročišta nisu bila održana zbog nedolaska podnosioca i njegovog punomoćnika, a jedno jer je punomoćnik podnosioca na samom ročištu dostavio podnesak za koji je bio potreban rok za izjašnjenje. Takođe, podnosilac je i zahtevima za izuzeće postupajućeg sudije, predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, predsednika Okružnog suda u Kragujevcu i predsednika Vrhovnog suda Srbije, kao i zahtevom za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, doprineo dužem trajanju predmetnog postupka.

Ustavni sud takođe konstatuje da činjenica da je vrednost predmetnog spora 12.000 dinara, kao i da je predmetni postupak okončan u korist podnosioca, ukazuju na to da predmet spora nije bio od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju , nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 5147/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 298/07), te je , saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti