Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neurednu ustavnu žalbu Dragana Vasiljevića izjavljenu protiv presuda o naplati komunalnih usluga. Iako je podnosilac dopunio žalbu, nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu označenih ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Vasiljevića iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Vasiljevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 295/08 od 11. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 834/09 od 29. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Vasiljević iz Majdanpeka je 22. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 295/08 od 11. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 834/09 od 29. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži razloge i navode žalbe iz čije sadržine proizlazi povreda ili uskraćivanje navedenog ustavnog prava ili slobode.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 23. novembra 2009. godine obavestio podnosioca o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti nedostajuće podatke i uz koju će priložiti dokaze neophodne za vođenje postupka. Podnosilac je ovim dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.
Podnosilac ustavne žalbe je 27. novembra 2009. godine dostavio podnesak u kome su navedeni razlozi zbog kojih podnosilac smatra da su mu označena prava povređena osporenim presudama.
3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 58. Ustava propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.
4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 834/09 od 29. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Majdanpeku P. 295/08 od 11. septembra 2008. godine kojom je tuženi obavezan da tužiocu JKP „Komunalac" iz Majdanpeka isplati ukupan iznos od 29.410,50 dinara, na ime duga za pružene usluge grejanja, vode i iznošenja smeća u stanu u ulici Mihajla Pupina 8/11 u Majdanpeku, zajedno sa zateznom kamatom.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da povreda ili uskraćivanje ustavnih prava ili sloboda navedenih u ustavnoj žalbi proizlazi iz činjenice da je osporenim presudama obavezan da plati troškove grejanja, iako je 14. januara 2005. godine podneo zahtev za isključenje grejanja jer ne koristi predmetni stan. S obzirom da nije koristio usluge tužioca, opravdano smatra da ne treba da plati traženu naknadu. Dalje navodi da je osporenim odlukama sudova uskraćeno njegovo pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, odnosno da tužilac ni na koji način nije smeo da ograniči njegovo pravo korišćenja imovine koje ima na predmetnom stanu.
5. Po oceni Ustavnog suda, u dopuni ustavne žalbe, kao ni u ustavnoj žalbi, nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene.
Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge. Takođe, u parničnom postupku u kome su donete osporene presude odlučivano je o obligacionom zahtevu za isplatu duga za pružene komunalne usluge u stanu podnosioca ustavne žalbe, tako da navodi ustavne žalbe ne ukazuju ni na to da je osporenim presudama podnosiocu povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava, jer obaveza plaćanja duga ne dovodi do ograničenja podnosiočevog prava na imovinu, odnosno korišćenje stana čiji je vlasnik.
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić