Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom troškova prekršajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o naknadi troškova prekršajnog postupka. Podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge za povredu ustavnih prava, već je osporavala zakonitost odluke o visini priznatih troškova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sonje Sigulinski iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sonje Sigulinski izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 8857/09 od 15. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sonja Sigulinski iz Subotice je 23. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 8857/09 od 15. septembra 2009. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. do 34. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da osporenim rešenjem nije priznato pravo na naknadu troškova branioca podnosioca ustavne žalbe za sastavljanje podnesaka kojima je tražila dostavljanje urednog zahteva za vođenje prekršajnog postupka, za razmatranje spisa i za sastav žalbe. Podnositeljka navodi da su ovi troškovi bili nužni, jer se po zahtevu za sprovođenje prekršajnog postupka nije moglo postupati s obzirom na to da je napisan na hrvatskom jeziku, ''te da nije bilo moguće spremiti delotvornu odbranu''.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 15-3492/07 od 1. juna 2009. godine podnositeljki ustavne žalbe dosuđeni troškovi za vođenje prekršajnog postupka u iznosu od 23.000,00 dinara.
Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 8857/09 od 15. septembra 2009. godine žalba podnositeljke ustavne žalbe je delimično usvojena i preinačeno je navedeno prvostepeno rešenje tako što je podnositeljki na ime troškova prekršajnog postupka pored dosuđenih 23.000,00 dinara, dosuđen iznos od još 3.000,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba odbijena, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnositeljke ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnositeljke ponavlja razloge iznete u žalbi podnetoj Veću za prekršaje u Novom Sadu, ukazujući da joj nisu priznati troškovi odbrane u traženom iznosu, čime je pretrpela štetu. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenog rešenja, smatrajući da je troškovnik trebalo da bude usvojen u celini.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe uskraćena druga označena ustavna prava - posebna prava okrivljenog, pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i pravo na pravno sredstvo, zajemčena čl. 33. i 34. i članom 36. stav 2. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog drugostepenog rešenja, jer su podnositeljki ustavne žalbe dosuđeni troškovi prekršajnog postupka koji je protiv podnositeljke vođen i obustavljen, a u obrazloženju rešenja navedeni razlozi zbog kojih nisu priznati troškovi za pojedine radnje branioca. Podnositeljka nije navela razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa njenom tvrdnjom da su joj osporenim rešenjem povređena prava zajemčena čl. 33. i 34. i članom 36. stav 2. Ustava.
5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom troškova prekršajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti