Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da obaveštenje nije pojedinačni akt donet u vršenju javnih ovlašćenja, te da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 1065/06 od 12. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović je 26. oktobra 2009. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO 1065/06 od 12. jula 2007. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da je izjavljena protiv pojedinačnog akta ili radnje čiji je donosilac državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
3. Odredbama člana 40a Zakona o sudijama (''Službeni glasnik RS'', br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) propisano je: da se u Vrhovnom sudu Srbije obrazuje Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor) (stav 1.); da se Odbor sastoji od pet sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije (stav 2.); da radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova (stav 3.); da sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća (stav 4.). Prema odredbi člana 40b istog Zakona, Odbor je ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih, kao i da po okončanoj kontroli sudskog predmeta može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da iz navedenih odredaba Zakona o sudijama proizlazi da je Nadzorni odbor telo obrazovano u Vrhovnom sudu Srbije radi vršenja unutrašnje kontrole sudskih predmeta, a ne samostalni državni organ ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje za autoritativno odlučivanje o pravima i obavezama pravnih ili fizičkih lica. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeni akt Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO 1065/06 od 12. jula 2007. godine, kojim se podnosilac obaveštava da Odbor nije uočio nesavesnost i nestručnost u radu postupajućeg sudije u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu, ne predstavlja pojedinačni akt kojim je u vršenju javnih ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1331/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora
• Už 959/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv akta nadzornog odbora i zbog neblagovremenosti
• Už 2/2009: Rešenje o odbačaju ustavne žalbe protiv akta Nadzornog odbora Vrhovnog suda
• Už 1530/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda
• Už 1214/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti organa