Odbijena ustavna žalba zbog trajanja krivičnog postupka od 15 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iako je krivični postupak trajao 15 godina. Sud je zaključio da pretežna odgovornost za odugovlačenje ne leži na sudu, već na podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz N. S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. V . i zjavljena zbog povrede prav a na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg sud a u Subotici K. 17/10 .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz N. S, preko punomoćnika S . Z, advokata iz N. S, podne o je Ustavnom sudu 29. aprila 2011. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u predmetu K. 17/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da se protiv njega pred Okružnim sudom u Subotici, a kasnije pred Višim sudom u Subotici od 1995. godine vodio krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan 24. februara 2011. godine presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 6128/10; da je u postupku tri puta doneta oslobađajuća presuda; da u periodu od 23. januara 1998. do 28. februara 2003. godine sud nijednom nije zakazao pretres; da je sud postupao neažurno i neaktivno; da je petnaestogodišnje trajanj e krivičnog postupka na podnosioca ostavilo trajne posledice. Predložio je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Okružnog suda u Subotici je 2. decembra 1995. godine ispitao podnosioca ustavne žalbe kao osumnjičenog i protiv njega doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 100/95, zbog osnovane sumnje da je, zajedno sa B.V. iz B. L . izvršio krivično delo razbojništva iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 3. januara 1996. godine protiv B.V. i podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kt. 131/95 zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojništva iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Glavni pretres u ovom krivičnom predmetu je prvi put zakazan 22. marta 1996. godine, ali je odložen na predlog branioca optuženog, zbog ranije zakazanog glavnog pretresa u drugom krivičnom predmetu.

Prvostepena presuda u ovoj pravnoj stvari je prvi put doneta 26. marta 1998. godine, kada je Okružni sud u Subotici presudom K. 1/96 optužene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo koje im je optužnicom stavljeno na teret. Ova presuda je ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž.I. 826/98 od 21. septembra 1999. godine.

U ponovljenom postupku, Okružni sud u Subotici je 1. februara 2002. godine doneo presudu K. 61/99, kojom je, kao i prethodnom prvostepenom presudom, optužene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo razbojništva, a koja je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž.I. 332/02 od 21. novembra 2002. godine, takođe, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Poslednju prvostepenu presudu u ovom predmetu K. 17/10 od 28. oktobra 2010. godine doneo je Viši sud u Subotici , koji je preuzeo nadležnosti ranijeg Okružnog suda u Subotici . Optuženi su ogla šeni krivim za izvršenje krivičnog dela razbojništva i izrečene su im uslovne osude.

Odlučujući o žalbama izjavljenim protiv navedene prvostepene presude, Apelacioni sud u Novom Sadu je 24. februara 2011. godine doneo presudu Kž.I. 6128/10, kojom je preinačio prvostepenu presudu i optužene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo za koje su optuženi.

U ovom predmetu donete su tri prvostepene presude (dve oslobađajuće i jedna osuđujuća), dva puta su prvostepene presude ukinute i predmet vraćen na ponovno suđenje, dok je poslednja prvostepena presuda preinačena i doneta oslobađajuća presuda, glavni pretres je zakazan ukupno 55 puta, od čega je 12 puta održan, a 43 puta nije održan.

Glavni pretres nije održavan iz sledećih razloga: 24 puta zbog nedolaska uredno obaveštenog podnosioca ustavne žalbe ili njegovog branioca, odnosno na predlog njegovog branioca zbog sprečenosti odbranom u drugom, ranije zakazanom, krivičnom predmetu; 13 puta usled nedolaska drugog okrivljenog, oštećenih ili svedoka; tri puta zbog nedolaska okrivljenih ili njihovih branilaca kojima pozivi nisu uredno uručeni; jednom zbog sprečenosti predsednika postupajućeg veća i dva puta radi postavljanja branioca po službenoj dužnosti i oglašavanja postupajućeg suda nenadležnim. Sud je dva puta saslušao svedoke van ročišta za glavni pretres. Po pravilu, glavni pretres je zakazivan u vremenskom int ervalu od jednog do dva meseca. Povremeno je pretres odlagan i na duži vremenski period zbog dostavljanja poziva optuženom B.V. u inostranstvo i pribavljanja adresa oštećenih i svedoka. U pauzama između pretresa postupajući sud je pokušavao da pronađe okrivljenog B .V. koji se nalazi o na privremenom radu u Švedskoj, oštećene čije se boravište nije moglo utvrditi, kao i predložene svedoke, kako bi obezbedio njihovo prisustvo na glavnom pretresu. Prvostepeni sud je od nadležnih policijskih organa zahtevao i prinudno dovođenje svedoka, a na pretresu održanom 15. novembra 2005. godine doneo je rešenje da se okrivljenom B .V. sudi u odsustvu . U nemogućnosti da obezbedi prisustvo oštećenih i svedoka, predsednik postupajućeg veća je u više navrata strankama predlagao da se pročitaju ranije dati iskazi. Međutim, nadležni tužilac i branioci okrivljenih su zahtevali neposredno ispitivanje oštećenih i svedoka, ali su na pretresu održanom 28. oktobra 2010. godine ipak dali saglasnost za čitanje ranijih iskaza, pa je sud završio dokazni postupak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je predmetni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period njegovog trajanja, od 2. decembra 1995. godine, kada je istražni sudija Okružnog suda u Subotici doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe Ki. 100/95, do 24. februara 2011. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž.I. 6128/10 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao 15 godina, što samo po sebi može da ukazuje da postupak nije okončan u razumnom rok u.

Ustavni sud podseća da opravdanost dužine trajanja postupka mora biti ocenjena u svetlu okolnosti predmeta i uz uzimanje u obzir sledećih kriterijuma: složenost predmeta, postupanje podnosioca ustavne žalbe i sudova, kao i značaja predmeta spora za podnosioca.

U svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je utvrđivao povredu prava na suđenje u razumnom roku samo ako je za nerazumno dugo trajanje postupka pretežno odgovoran sud. Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), takođe, stoji na stanovištu da samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (videti presudu Napijalo protiv Hrvatske, 66485/01 od 13. novembra 2003. godine, pasus 61.). Od stranke se očekuje da pokaže ažurnost u preduzimanju procesnih radnji koje su za nju relevantne i da se uzdrži od taktike odlaganja, ali se od okrivljenog ne može očekivati da aktivno doprinese ubrzanju postupka koji može dovesti do njegove osude. Ipak, postupci podnosioca mogu pretstavljati objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima, što se mora uzeti u obzir pri određivanju da li je postupak trajao duže od razumnog roka (videti, mutatis mutandis, presudu ESLjP u predmetu Eckle protiv Nemačke, 8130/78 od 15. jula 1982. godine, pasus 82.).

6. Primenjujući navedene stavove na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da je istražni postupak okončan za samo mesec dana, da je glavni pretres zakazan odmah nakon podizanja optužnice, ali da je prvostepeni sud bio suočen sa problemom održavanja pretresa zbog toga što je jedan od saoptuženih bio na privremenom radu u Švedskoj, te što se oštećeni i svedoci koji su saslušani u toku istrage više nisu odazivali pozivima suda da budu saslušani na pretresu ili im pozivi nisu mogli biti uručeni zbog promene adrese prebivališta. Sud je pokazao marljivost u nastojanju da se glavni pretres održi zakazujući ga u kratkim vremenskim razmacima, pokušavajući da pribavi adrese oštećenih i svedoka, nalažući čak i njihovo privođenje, a još 2005. godine doneo je rešenje da se okrivljenom B.V. sudi u odsustvu. Sa druge strane, podnosilac i njegov branilac snose odgovornost što glavni pretres nije održan 24 puta. Kao što je već navedeno, od podnosioca se ne može očekivati da kao optuženi aktivno doprinese ubrzanju krivičnog postupka, ali Ustavni sud smatra da se postupanje podnosioca i njegovog branioca može okvalifikovati kao opstrukcija postupka koja ne uživa ustavnopravnu zaštitu. Naime, da bi se pozvao na povredu prava na pravično suđenje podnosilac se mora ponašati u skladu sa pravilima postupka čije trajanje ustavnom žalbom osporava. Ovakav stav proizlazi i iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koji je u odluci Sari protiv Turske i Danske, 21889/93, od 8. novembra 2001. godine konstatovao da je obaveza pojavljivanja pred sudom suštinski element krivičnog postupka, osim u slučajevima više sile ili tamo gde postoji legitimno opravdanje i nezamislivo je (ne dolazi u obzir) da podnosilac ima koristi od svoje odluke (izbora) da pobegne od pravde. Prema oceni Ustavnog suda, prvostepeni krivični sud je mogao da preduzme energičnije mere da spreči zloupotrebu procesnih prava podnosioca i drugih učesnika u postupku, u čemu se ogleda i njegova odgovornost. Međutim, imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je ocenio da za nerazumno trajanje predmetnog krivičnog postupka pretežnu odgovornost ne snosi sud.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijena ustavna žalba zbog trajanja krivičnog postupka od 15 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti