Odluka Ustavnog suda o povredi prava pritvorenika na hitno odlučivanje o žalbi

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor, jer drugostepeni sud nije doneo i dostavio odluku u Ustavom propisanom roku od 48 časova. Odbija navode o nezakonitom određivanju pritvora i zahtev za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. N . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. N . i utvrđuje se da su u postup ku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. N . izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv. 561/19 od 14. februara 2019. godine zbog istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. Ustava.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. N . iz Šapca , preko punomoćnika V. H, advokata iz Šapca, podneo je Ustavnom sudu, 25. februara 20 19. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv. 561/19 od 14. februara 2019. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava u vezi sa pritvorom i slobode mišljenja i izražavanja, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. st. 1. i 3. i člana 46. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno određen pritvor prema podnosioc u ustavne žalbe na osnovu odredaba člana 498. stav 1. a u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku .

Podnosilac ustavne žalbe je povredu zajemčenih prava obrazložio, pored ostalih, i sledećim navodima: da je o žalbi njegovog branioca, izjavljenoj 8. februara 2019. godine protiv rešenja o određivanju pritvora, sud doneo rešenje kojim se ta žalba odbija 14. februara i da rešenje kojim se žalba odbija okrivljenom nije uručeno pre 18. februara; da su razlozi za pritvor koji su dati u osporenim rešenjima ustavnopravno neprihvatljivi i zasnovani na proizvoljnom tumačenju odredaba zakona; da ni u rešenju o određivanju pritvora ni u rešenju kojim se odbija žalba njegovog branioca nije navedena nijedna osobita okolnost koja bi zaista ukazivala na postojanje pritvorskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da su i sudija za prethodni postupak i Kv. veće Višeg suda potpuno zanemarili odredbu člana 189. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, kojom je propisana obaveza organa postupka da vodi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom; da njegovo pritvaranje nije bilo neophodno i da u pogledu neophodnosti pritvaranja nisu dati nikakvi razlozi u osporenim rešenjima; da mu je osporenim rešenjima povređena i sloboda mišljenja i izražavanja proklamovana odredbom člana 46. stav 1. Ustava time što je nešto što, samo po sebi, na prvi pogled, predstavlja izraženo mišljenje i stav o predsedniku Republike, kvalifikovano kao radnja krivičnog dela.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporena rešenja, odnosno da utvrdi da su osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao vid pravičnog zadovoljenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak, koji je Ustavnom sudu dostavljen dopisom tog suda Kpp.Po3. 5/19 od 16. aprila 2024. godine i na osnovu svega toga utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, podneta je krivična prijava od strane Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava kriminalističke policije – Služba za borbu protiv organizovanog kriminala – Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ku. 55/19 od 4. februara 2019. godine zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika .

Više javno tužilaštvo u Beogradu – Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je sudiji za prethodni postupak V išeg suda u Beogradu podnelo predlog Kt.Vtk. 34/19 od 5. februara 2019. godine za određivanje pritvora u trajanju od 30 dana prema osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio navedeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika na štetu predsednika Republike Srbije A . V.

Prvostepenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Ode ljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 20 19. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, nakon njegovog saslušanja, određen je pritvor na osnovu odredaba člana 498. stav 1. a u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računao od 4. februara 20 19. godine u 02.3 0 časova, kada je lišen slobode i koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže do 2. marta 2019. godine , a zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga prema podnosiocu ustavne žalbe, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je, u osporenom prvostepenom rešenju o određivanju pritvora, između ostalog, naveo: da iz navoda krivične prijave i priloga uz tu krivičnu prijavu, kao i odbrane okrivljenog, koju je izneo pred javnim tužiocem, proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela; da okrivljeni, pri tome, navodi i razloge bog čega je to učinio; da, imajući u vidu dostupnost računara i interneta, koja omogućava da okrivljeni sa bilo kog mesta pristupi internetu i ponovi krivično delo i samo ponašanje okrivljenog i njegova odbrana da se ne slaže sa svakodnevnim nasiljem u politici i medijima, sveukupno ove okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu boravkom na slobodi ponoviti krivično delo.

Prvostepeno rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine o određivanju pritvora dostavljeno je okrivljenom istog dana, u utorak 5. februara 2019. godine, posredstvom Uprave Okružnog zatvora u Beogradu, a njegovom postavljenom braniocu po službenoj dužnosti N . K, advokatu iz Beograda, u četvrtak 7. februara 2019. godine.

Protiv tog rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine o određivanju pritvora postavljeni branilac po službenoj dužnosti N . K, advokat iz Beograda, izjavio je žalbu istog dana kada je i primio to rešenje, u četvrtak 7. februara 2019. godine, putem preporučene poš iljke, koja je u Višem sudu u Beogradu primljena u ponedeljak 11. februara 2019. godine.

Viši sud u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak je istog dana, 11. februara 2019. godine svojim dopisom Kpp.Po3. 5/19 od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zatražio spise predmeta tog tužilaštva Kt.Vtk. 34/19 radi donošenja odluke o žalbi branioca okrivljenog Z . N, advokata N . K. Postupajući po tom dopisu, Više javno tužilaštvo – Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je svojim dopisom Kt.Vtk. 34/19 od 13 . februara 2019. godine dostavilo svoje tražene spise Višem sudu u Beogradu, sudiji za prethodni postupak.

Dopisom Višeg suda u Beogradu, sudije za prethodni postupak Kpp.Po3. od 14. februara 2019. godine, krivičnom veću Višeg suda u Beogradu je dostavljena blagovremena žalba branioca okrivljenog Z. N, advokata N . K . izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine o određivanju pritvora.

Drugostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv.561/19 od 1 4. februara 20 19. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z . N, advokata N . K . izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine .

U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, po oceni veća, suprotno istaknutim žalbenim navodima branioca, pravilno sudija za prethodni postupak prema okrivljenom Z . N . odredio pritvor iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da iz predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz član a 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, budući da je osnovano sumnjiv da je ugrozio sigurnost predsednika Republike Srbije – A. V, na taj način što je preko društvene mreže „F .“ sa svog profila pod imenom Z. N . objavio pretnju u vidu fotografije predsednika Republike Srbije A. V . obešenog na vešala uz prateći tekst „V . spasi Srbiju i svoj narod“; da, imajući u vidu način izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret u vezi sa činjenicom dostupnosti računara i internet mreže što omogućava da se sa bilo kog mesta pristupi internetu i na taj način ponovi krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, te prirodu pretnje za koju postoji osnovana sumnja da ih je uputio predsedniku Republike, a u vezi sa navodima okrivljenog da se ne slaže sa svakodnevnim verbalnim nasiljem u policiji i medijima, to napred navedene okolnosti, i po oceni veća, u svojoj međusobnoj vezi predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, opravdana i na zakonu zasnovana mera; da je, ceneći sve napred izneto, veće zaključilo da se navodima žalbe branioca okrivljenog ne dovodi u sumnju pravilnost zaključivanja sudije za prethodni postupak u pogledu postojanja zakonskog osnova za pritvor, budući da se u izjavljenoj žalbi ne ukazuje ni na jednu okolnost koja od strane sudije za prethodni postupak nije cenjena, a koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku o pritvoru ; da je sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i za svoju odluku dao jasne, dovoljne i uverljive i neprotivrečne razloge, koje u svemu prihvata i to veće; da, kako iz spisa predmeta, za sada, ne proizlaze neke druge okolnosti koje ukazuju na prestanak razloga na osnovu kojih je pritvor prema okrivljenom određen, to je žalba branioca okrivljenog Z. N, advokata N . K, odbijena kao neosnovana.

Ovo drugostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv.561/19 od 14. februara 2019. godine dostavljeno je okrivljenom, u utorak 19. februara 2019. godine, posredstvom Uprave Okružnog zatvora u Beogradu, a njegovom postavljenom braniocu po službenoj dužnosti N. K, advokatu iz Beograda, u sredu 20. februara 2019. godine.

Više javno tužilaštvo u Beogradu – Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, potom, podnelo predlog Kt.Vtk. 34/19 od 27. februara 2019. godine za produženje pritvora u trajanju od 30 dana prema osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio navedeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Novim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 28. februara 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u stavu prvom izreke tog rešenja, ukinut je pritvor koji je bio određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine, a koji mu se računao od 4. februara 2019. godine od 02.30 časova, kada je lišen slobode i određeno je da se okrivlje ni odmah ima pustiti na slobodu, a u stavu drugom izreke tog rešenja određena je mera zabrane napuštanja stana u Šapcu, bez elektronskog nadzora. uz zabranu korišćenja telefona i interneta.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. aprila 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, ukinuta je i mera zabrane napuštanja stana u Šapcu, koja mu je bila određena rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 28. februara 2019. godine.

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (25. februara 2019. godine) nalazio u pritvoru 21 dan, računajući od 4. februara 2019. godine, kada je lišen slobode.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (član 46. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19 , 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US ) (u daljem tekstu: ZKP) je propisano: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (član 212. stav 1.); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja i da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (član 214.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (član 498. stav 1.).

Odredbama člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), propisano je : da k o ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (stav 1.); da ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 3.).

5. Meritorno razmatrajući, najpre, navode ustavne žalbe u odnosu na osporeni postupak odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe i istaknutoj povredi prava iz člana 30. stav 3. Ustava, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava jemči licu lišenom slobode, pa time i pritvorenom licu, pored ostalog, da će sud hitno odlučiti o zakonitosti njegovog lišenja slobode.

Međutim, ustavotvorac se nije zadržao na navedenoj načelnoj garanciji, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava dodatno zajemčio pritvoreniku da će o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv odluke o određivanju pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je osumnjičeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu protiv rešenja kojim mu je određen pritvor izjavio preko postavljenog branioca po službenoj dužnosti u četvrtak 7. februara 2019. godine, putem preporučene pošiljke, koja je u nadležnom Višem sudu u Beogradu primljena u ponedeljak 11. februara 2019. godine. Postupajući po toj žalbi, nadležni sud je odlučio osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv. 561/19 od 14. februara 2019. godine, dakle nakon tri dana, i svoju odluku pritvoreniku dostavio, posredstvom Uprave Okružnog zatvora u Beogradu, u utorak 19. februara 2019. godine, odnosno 12 dana nakon njenog podn ošenja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da su u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, njemu povređena prava iz člana 30. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu, u ovom delu , usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući, takođe meritorno, dalje navode ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 od 5. februara 2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 5/19 Kv. 561/19 od 14. februara 2019. godine, a u odnosu na istaknute povrede prava na slobodu i bezbednost, prava u vezi sa pritvorom i slobod e mišljenja i izražavanja, zajemčen e odredbama člana 27. stav 1 , člana 30. stav 1. i člana 46. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se suština navoda, kojima podnosilac jedinstveno obrazlaže povredu navedenih ustavnih prava i slobode, zasniva na tvrdnjama da su razlozi za pritvor prema njemu, koji su dati u osporenim rešenjima ustavnopravno neprihvatljivi i zasnovani na proizvoljnom tumačenju odredaba zakona, kao i da ni u rešenju o određivanju pritvora ni u rešenju kojim se odbija žalba njegovog branioca nije navedena nijedna osobita okolnost koja bi zaista ukazivala na postojanje pritvorskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. S obzirom na to da p odnosilac ustavne žalbe ističe da mu je sloboda mišljenja i izražavanja povređena u postupku za određivanje pritvora, čiji je primarni cilj utvrđivanje neophodnog i dovoljnog postojanja osnovane sumnje, odnosno činjenica i dokaza koji taj stepen sumnje potkrepljuju, radi odlučivanja o primeni mere pritvora ili, pak, neke druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka iz člana 188. ZKP, to je Ustavni sud istaknutu povredu ove ustavne slobode meritorno cenio prevashodno kroz prizmu prava na slobodu i bezbednost i prava u vezi sa pritvorom.

Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i ZKP, pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega se nameću dva merila zakonitosti lišenja slobode. Prvo, da lišenje slobode mora biti samo iz razloga predviđenih zakonom, i drugo, u skladu sa zakonom propisanim postupkom.

Iz navedenog nedvosmisleno dalje proizlazi i to da pritvor, kao zakonska mera kojom se uskraćuje osnovno ljudsko pravo na slobodu, predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, još uvek u potpunosti važi Ustavom i ZKP utvrđena pretpostavka nevinosti.

Polazeći od navedenih opštih principa i primenjujući ih na činjenice konkretnog predmeta, a imajući u vidu i krećući se u okvirima navoda i razloga iznetih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava cenio u okviru takođe istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. Ustava.

Prelazeći na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen na osnovu odredaba člana 498. stav 1. a u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo koje mu se stavlja na teret, a zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe, po tom rešenju o određivanju pritvora, mogao trajati najduže do 2. marta 2019. godine, ali je i pre tog datuma pritvor prema njemu ukinut rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 28. februara 2019. godine i zamenjen blažom merom – merom zabrane napuštanja stana u Šapcu, bez elektronskog nadzora, uz zabranu korišćenja telefona i interneta, da bi, konačno, i ova mera relativno brzo bila potpuno ukinuta rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. aprila 2019. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor protiv podnosioca ustavne žalbe osporenim rešenjima određen od strane nadležnog suda, u postupku propisanom zakonom, da su ta rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje razlozi da se podnosiocu ustavne žalbe u tom procesnom trenutku odredi pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu podnosilac ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo koje mu se stavlja na teret je, po oceni Ustavnog suda, dovoljno obrazloženo , iz čega, posledično, proizlazi i opravdanost primene mere pritvora prema podnosiocu u tom trenutku , kao najteže mere za obezbeđenje njegovog prisustva radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, na osnovu kojih je podnosilac ustavne žalbe osnovano sumnjiv da je izvršio krivično del o koje mu se stavljalo na teret. S tim u vezi, Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu postupajući sud vodi računa. Stoga, po oceni Ustavnog sud a, obrazloženja osporenih rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje, odnosno činjenica i dokaza koji je potkrepljuju, sama po sebi ne deluju proizvoljno, a postojanje osnovane sumnje kao conditio sine qua non za određivanje pritvora nije osporeno ni navodima podnosioca ustavne žalbe, koji je, štaviše, suštinski i priznao te činjenice, već je podnosilac prvenstveno polemisao sa kontekstom iz koga su, po njegovom mišljenju, te činjenice i dokazi izvučeni.

Nadalje, iako je Ustavni sud utvrdio da s e podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (25. februara 2019. godine) nalazio u pritvoru 21 dan, računajući od 4. februara 2019. godine, kada je lišen slobode, što samo po sebi očigledno ne predstavlja prekomerno trajanje ove mere, Ustavni sud je ipak razmotrio da li su postupajući sudovi, dovoljno brižljivo razmotrili koje su to okolnosti koje bi, bez obzira na pretpostavku nevinosti, pretegle nad principom poštovanja slobode okrivljenog i opravdale i ovoliko trajanje pritvora prema njemu.

Ustavni sud je ocenio da iz obrazloženja osporenih rešenja ne proizlazi da su postupajući sudovi, ocenjujući postojanje razloga za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, očigledno proizvoljno zaključili da način izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, u vezi sa činjenicom dostupnosti računara i internet mreže što omogućava da se sa bilo kog mesta pristupi internetu i na taj način ponovi krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, te prirodu pretnje za koju postoji osnovana sumnja da ih je uputio predsedniku Republike, a u vezi sa navodima okrivljenog da se ne slaže sa svakodnevnim verbalnim nasiljem u politici i medijima, predstavljaju upravo takve okolnosti koje se mogu smatrati osobitim okolnostima koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Ustavni sud ocenjuje da su postupajući sudovi postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP dovoljno i argumentovano obrazložili i smatra da u osporenim rešenjima nije iskazan površan odnos prilikom određivanja pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe. Imajući sve to u vidu, Ustavni sud je ocenio da je određivanje pritvora prema podnosiocu u konkretnom slučaju bilo opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Kudla protiv Poljske, broj predstavke 30210/96, od 26. oktobra 2000. godine, stav 110.), te da su sudovi u dovoljnoj meri cenili sve bitne i za konkretan slučaj specifične okolnosti koje potvrđuju postojanje opasnosti da će u kratkom vremenskom periodu on ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo, koje mu se stavlja na teret i tako opravdavaju određivanje pritvora prema njemu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud je , konačno, imao u vidu i takođe ocenio neosnovanim i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da „su i sudija za prethodni postupak i Kv veće Višeg suda potpuno zanemarili odredbu člana 189. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, kojom je propisana obaveza organa postupka da vodi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom“. Naime, iako se postupajući sudovi u osporenim rešenjima nisu eksplicitno osvrnuli na mogućnost primene blažih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, iz daljeg toka predmetnog postupka jasno proizlazi da su sudovi konkludentno vodili računa o toj mogućnosti i, suprotno tvrdnjama iz ustavne žalbe, nisu propustili mogućnost da promptno meru pritvora zamene blažom merom obezbeđenja prisustva okrivljenog , i to pre 2. marta 2019. godine, do kada je određeni pritvor mogao najduže trajati, ukidajući tu najstrožu meru već 28. februara 2019. godine, odnosno zamenjujući je blažom merom – merom zabrane napuštanja stana, bez elektronskog nadzora , uz zabranu korišćenja telefona i interneta, a potom potpuno ukidajući i ovu meru rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Po3. 5/19 od 5. aprila 2019. godine.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava iz člana 30. stav 3. Ustava dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio njegov zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava pritvorenika na hitno odlučivanje o žalbi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti