Odbacivanje ustavne žalbe o naknadi troškova krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu o naknadi troškova krivičnog postupka. Sud je utvrdio da žalba ne pokreće ustavnopravna pitanja, već zahteva preispitivanje zakonitosti sudskih odluka, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Vasića iz Medveđe, opština Trstenik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovice Vasića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Km. 4/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Kvm. 3/10 od 25. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovica Vasić iz Medveđe, opština Trstenik, je 15. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Dragoslava Đurkovića, advokata iz Trstenika, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Km. 4/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Kvm. 3/10 od 25. marta 2010. godine, zbog povrede prava na naknadu štete garantovanog odredbom člana 35. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo garantovanih odredbama člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da u osporenim rešenjima ''nisu primenjene odredbe ZKP i važeće AT, već je (o naknadi troškova postupka) odlučeno slobodnom procenom, bez argumentacije'', na koji način podnosiocu ustavne žalbe nisu priznati svi troškovi koje je imao njegov punomoćnik pri sastavljanju podnesaka tokom postupka. Podnosilac ustavne žalbe dalje ističe da su dosuđeni iznosi troškova postupka nepostojeći i da nisu propisani ni jednim opštim aktom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim rešenjem Višeg suda u Kruševcu Km. 4/10 od 17. marta 2010. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kvm. 3/10 od 25. marta 2010. godine, podnosiocu ustavne žalbe dosuđeni troškovi na ime putnih troškova i nagrade i nužnih izdataka troškova njegovog branioca, u ukupnom iznosu od 16.000,00 dinara, koji su nastali u predmetnom krivičnom postupku.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjima povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca ponavlja razloge iznete u žalbi podnetoj Višem sudu u Kruševcu, ukazujući da mu nisu priznati troškovi odbrane u traženom iznosu, čime je pretrpeo štetu. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenih rešenja, smatrajući da je njegov zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka trebalo da bude usvojen u celini.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su u konkretnom slučaju osporenim rešenjema podnosiocu ustavne žalbe uskraćena prava na naknadu štete i na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, garantovana odredbama člana 35. stav 1. i člana 36. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe da je radnjama postupajućih sudova povređeno pravo podnosioca na naknadu štete iz člana 35. Ustava ne mogu se dovesti u vezu sa predmetom spornog parničnog postupka. Ovo stoga što je parnični sud odlučivao o pravu na priznavanje troškova branioca osuđenog lica u prethodno vođenom krivičnom postupku, a ne o eventualnoj ''naknadi štete'' podnosiocu ustavne žalbe. Nije dovedena u sumnju ni činjenica da su podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima naknađeni troškovi vođenja krivičnog postupka, jer su mu isti dosuđeni u postupku koji je protiv njega vođen i obustavljen, a u obrazloženju rešenja navedeni su razlozi zbog kojih nisu priznati troškovi za pojedine radnje branioca. Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa njegovom tvrdnjom da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, jer mu je omogućeno da podnese žalbu protiv prvostepenog rešenja, koje pravo je podnosilac i iskoristio.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe o naknadi troškova krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti